Пређи на садржај

Урош Матић

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Матић
Урош Матић као играч Копенхагена 2017. године
Лични подаци
Пуно име Урош Матић
Датум рођења (1990-05-23)23. мај 1990.(34 год.)
Место рођења Шабац, СФРЈ
Висина 1,84 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Обреновац 1905
Јединство Уб
2008—2009. Кошице
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2013. Кошице 74 (8)
2013—2014. Бенфика Б 16 (0)
2014—2016. НАЦ Бреда 73 (4)
2016. Штурм Грац 20 (3)
2017—2020. Копенхаген 24 (4)
2018—2019. Аустрија Беч 31 (5)
2019—2020. АПОЕЛ 19 (1)
2020—2021. Карабаг 19 (1)
2021—2024. Абха 84 (3)
2024. Јединство Уб 13 (0)
Репрезентативна каријера
2009. Србија до 19 7 (0)
Тренерска каријера
2025— Јединство Уб

Урош Матић (Шабац, 23. мај 1990) српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер. Играо је на позицији везног играча. Његов старији брат Немања је фудбалер и бивши репрезентативац.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Матић је поникао у екипи Обреновац 1905, затим је био члан Јединства са Уба да би 2008. године прешао у словачки клуб Кошице. За први тим Кошица је дебитовао 2009. године и у овом клубу је остао до краја сезоне 2012/13. У фебруару 2013. године одлази на пробу у Бенфику,[1] да би у лето исте године и званично постао играч португалског клуба. У Бенфици није одиграо ниједан меч за А тим, али јесте 16 утакмица за Б тим, у другој португалској лиги. У јануару 2014. прешао је у холандског прволигаша НАЦ Бреду.[2] Био је стандардан у екипи Бреде и у наредне две и по сезоне је одиграо 73 првенствене утакмице на којима је постигао четири гола.

У јуну 2016. године потписао је за Штурм из Граца.[3] Већ у децембру исте године напустио је Штурм и прешао у дански Копенхаген са којим је потписао уговор на четири и по године.[4] Са екипом Копенхагена освојио је дуплу круну (првенство и куп) у сезони 2016/17.[5] У наредној 2017/18. имао је мању минутажу, па га је клуб у мају 2018. послао на једногодишњу позајмицу у Аустрију из Беча.[6] По истеку позајмице клуб из Беча је одлучио да га не откупи.[7] За сезону 2019/20. Копенхаген га је проследио на позајмицу у кипарски АПОЕЛ.[8] У јулу 2020. потписао је уговор са азербејџанским Карабагом.[9] Годину дана касније прешао је у Абху из Саудијске Арабије.[10] Наредне три године је провео у овом клубу.

У септембру 2024. вратио се у Јединство са Уба, одакле је 2008. године заједно са братом Немањом прешао у словачке Кошице.[11] Забележио је 13 првенствених наступа током првог дела такмичарске 2024/25. у Суперлиги Србије. Током зимске паузе завршио је играчку каријеру и почео тренерску управо у Јединству где је постављен за шефа стручног штаба.[12]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Матић је током 2009. године одиграо седам утакмица за репрезентацију Србије до 19 година и са том репрезентацијом учествовао на Европском првенству 2009. године у Украјини.

У мају 2017. године, селектор сениорске репрезентације Србије Славољуб Муслин је накнадно позвао Матића за утакмицу против Велса у квалификацијама за Светско првенство 2018. у Русији.[13][14] Матић се одазвао позиву али ипак није добио прилику да дебитује за национални тим.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Урошев старији брат је Немања. Матићев деда по мајци је рођен у Волковији, садашња Македонија, а потом се с породицом преселио у Србију. Тако да се Урош размишљао да наступи за репрезентацију Македоније, јер има њихово порекло.[15][16]

Копенхаген

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]