Фудбалска репрезентација Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Србија
FSS logo.svg
Надимак Орлови
Савез ФСС
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Младен Крстајић
Капитен Александар Коларов
Највише наступа Бранислав Ивановић (105)
Најбољи стрелац Стјепан Бобек (38)
ФИФА шифра SRB
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни Раст 35.[1] (20. септембар 2018)
Највиши 6. као СР Југославија (децембар 1998),
13. као Србија[2] (март 2010)
Најнижи 101. као СР Југославија (децембар 1994),
66. као Србија[2] (август 2015)
Прва међународна утакмица
Застава Чехословачке Чехословачка 7:0 Краљевина СХС Краљевина Југославија
(Антверпен, Белгија; 28. август 1920.)
као Србија
Застава Чешке Чешка 1:3 Србија Србија
(Ухерско Храдиште, Чешка; 16. август 2006)
Највећа победа
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија 10:0 Венецуела Венецуела
(Куритиба, Бразил; 14. јун 1972)
Највећи пораз
Застава Чехословачке Чехословачка 7:0 Краљевина СХС Краљевина Југославија
(Антверпен, Белгија; 28. август 1920.)
Застава Уругваја Уругвај 7:0 Краљевина СХС Краљевина Југославија
(Париз, Француска; 26. мај 1924.)
Застава Чехословачке Чехословачка 7:0 Краљевина СХС Краљевина Југославија
(Праг, Чехословачка; 28. октобар 1925.)
Светско првенство
Наступи 12 (први пут 1930)
Најбољи резултат 4. место (2): 1930. и 1962.
Европско првенство
Наступи 5 (први пут 1960)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg 2. место (2): 1960. и 1968.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Тим
Сребрна медаља — друго место 1948. Лондон Тим
Сребрна медаља — друго место 1952. Хелсинки Тим
Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн Тим
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Тим
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1971. Измир Тим
Златна медаља — прво место 1979. Сплит Тим

Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије, представља Србију у међународним фудбалским такмичењима.

Највеће успехе репрезентација је направила освајањем четвртог места на Светском првенству 1930. и 1962. године. Такође, два пута су играна и финала Европског првенства, 1960. и 1968. године. На Олимпијском фудбалском турниру у Риму освојена је златна медаља, 1960. године. Утакмице као домаћин репрезентација најчешће игра на стадиону Рајко Митић- „Маракани”, који се налази у Београду.

Репрезентација Србије, од 2006. године, има надимак Орлови, а пре тога је због својих препознатљивих дресова, репрезентација имала надимак Плави.

ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу медаља и успеха репрезентације Краљевине Југославије (1918—1941, до 1921. као Краљевство СХС, 1921—1929. као Краљевина СХС), СФР Југославије (1943—1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945—1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992—2003) и Србије и Црне Горе (2003—2006).[3]

Садржај

Историја[уреди]

Пре 2006. године, када је Србија постала самостална земља, њени фудбалери играли су за репрезентације под следећим именима:

Период пре Првог светског рата[уреди]

Благоје Марјановић-„Моша” први је професионални српски фудбалер.

Репрезентација Краљевине Југославије је своју прву службену утакмицу одиграла 1920. године против репрезентације Чехословачке на 7. олимпијским играма у Антверпену и изгубила резултатом 7:0, што је, до данас, остао најубедљивији пораз. Тек састављен тим је овим поразом окончао учешће на овом Олимпијском фудбалском турниру, пошто се исти играо по куп систему. Састав тадашње репрезентације чинили су: Врђука. Жупанчић, Шифер, Тавчар, Циндрић, Рупец, Враговић, Дубравчић, Першка, Гранец, Ружић, Поробић, Шолц, Симић, Којић, док је селектор био Вељко Угринић. На наредним Олимпијским играма 1924. године у Паризу, жреб поново није био наклоњен југословенским фудбалерима. Поново су у првом колу добили једног од главних фаворита за златну медаљу, репрезентацију Уругваја.

Фудбал је у Јужној Америци у том периоду био на много већем нивоу него ли у Европи која се још увек опорављала од Великог рата. Према очекивању, Југославија је поражена, такође, резултатом 7:0. На наредним Олимпијским играма, подмлађена, репрезентација одлази са намером да забележи прву победу и да се не врати кући после првог кола. Ипак, то се није догодило. Југославија је 29. маја 1928. године поражена од Португала са 2:1 и то поготком у 90. минуту Аугуста Силве. Први погодатак на неком међународном такмичењу за репрезентацију Југославије, управо на овом мечу, постигао је Мирко Боначић. Овај турнир био је увертира за прво Светско фудбалско првенство које је требало да се одржи у Уругвају 1930. године.

Прво Светско првенство 1930. године у Монтевидеу[уреди]

Фудбалери Југославије са пехаром намењеним трећепласираној репрезентацији на Светском шампионату 1930. године.

Због предугачког пута, који је требало да траје више од 15 дана, наступ репрезентације на првенству био је доведен у питање, као и чињеница да би се, због истог, требало прекунити домаће првенство које је улазило у саму завршницу. Ипак на прво Светско првенство репрезентација Југославије отишла је у ослабљеном саставу, без хрватских фудбалера. Неколико месеци пре почетка првенства, ФИФА је изместила седиште Фудбалског савеза Југославије из Загреба у Београд што је био разлог да се хрватски играчи неодазову позиву селектора, Бошка Симоновића, бившег голмана БСК-а и првог судије из Југославије који је судио неку међународну фудбалску утакмицу.[4] Поред проверених домаћих фудбалера, као што су капитен Милутин Ивковић и Благоје Марјановић, селектор Симоновић се одлучио да у састав уврсти и малолетног играча БСК-а, Александра Тирнанића „Тиркета” који је головима на пријатељским мечевима са Бугарском у Београду, 13. априла 1930. године и 15. јуна исте године заслужио позив у репрезентацију.

На овом првенству нашло се тринаест репрезентација, распоређених у четири групе - једна је била сачињена од четири, а остале од по три репрезентације. Вољом жреба, селекција Југославије нашла се у групи 2 са јужноамеричким репрезентацијама: Бразилом и Боливијом.

Бразилци су, због унутрашњег раздора, играли готово искључиво само са играчима из Рио де Женеира,[5] но свеједно је било очекивано да прођу у полуфинале. Југословени су, мећутим, изненадили фаворита у првој утакмици групе. Головима Александра Тирнанића и Ивице Бека Југославија је већ на полувремену водила резултатом 2:0. Југословени су постигли и трећи гол, који им је судија поништио због офсајда[6] у првом полувремену. У наставку, Бразил постиже гол за 2:1, до краја се игра, највише, пред голом Милована Јакшића, али се резултат није више мењао. Касније су обе екипе глатко победиле Боливију, а Југославија је прошла у полуфинале на рачун Бразилаца који нису оправдали статус носиоца. Својим поготком против Бразила, Александар Тирнанић, постао је први малолетни стрелац неког поготка на Светским првенствима. Југославија је била прва Европска репрезентација која је заиграла полуфинале Светског првенства. У полуфиналу Југославија је поражена од домаћина Уругваја са 6:1 у сусрету које је обележило необјективно и непрофесионално суђење [7] бразилског арбитра Рего Жилберта[8]. Утакмица за треће место први и једини пут на првенству се није играла, а како је Уругвај постао шампион, Југославија је освојила бронзану медаљу[9], да би, пар година касније, ФИФА одлучила да због боље гол разлике, селекцију Сједињених Америчких Држава води као трећепласирану на овом шампионату.

Период од 1948. до 1992.[уреди]

Драган Џајић, најбољи играч и стрелац Европског првенства 1968. године у Италији.

На Олимпијском фудбалском турниру у Лондону, 1948. године, Југославија је освојила сребрну медаљу.[10] На Светском првенству 1950. године чији је домаћин био Бразил, Југославија је на крају, заузела пето место у генералном пласману.[11]

На наредном великом репрезентативном такмичењу, Олимпијском фудбалском турниру у Хелсинкију 1952. године, репрезентација је у финалном сусрету одиграном 2. августа 1952. године, играла са Мађарском и изгубила 2:0. У Швајцарској на Светском првенству 1954. године у четвртфиналу „плаве” је чекао један од фаворита за титулу Светског првака, селекција Западне Немачке. Немци су брзо повели, већ у деветом минуту аутоголом Ивана Хорвата, а коначан резултат поставио је у 85. минуту Хелмут Ран.

На Светском првенству у Шведској 1958, поново је Југославију на путу до полуфинала чекала репрезентација Западне Немачке. У још једном неизвесном и тврдом мечу, Немачка је славила голом Хелмута Рана у 12. минуту. У финалу Европског првенства 1960, Плави су поново поражени од Совјетског Савеза са 2:1, пошто је Виктор Понедељник постигао гол у другом продужетку, тачније 113. минуту. Месец дана по окончању првог Европског првенства у фудбалу, Југославију је очекивао Олимпијски фудбалски турнир чији је домаћин била Италија. Дана 10. септембра у Риму, Југославија је против Данске већ у првом минуту дошла до вођства од 1:0 преко Милана Галића, а у 11. Жељко Матуш повећава на 2:0. Уз Галића најбољи играч турнира, Бора Костић, у 69. минуту погађа за 3:1, а Данска успева да ублажи пораз голом у задњим тренуцима меча.[12] Југославија је заузела четврто место на Светском првенству у Чилеу 1962. године, тако је поновљен најбољи резултат из 1930. године. На ЕП 1968. у првом полуфиналу, Југославија је савладала репрезентацију Енглеску, голом Драгана Џајића у 86. минуту[13] Финални сусрет одигран је 8. јуна. Југославија је повела у 39. минуту голом Драгана Џајића, али је Анђело Доменгини изједначио у 80. минуту. После два продужетка резултат је остао непромењен. УЕФА је одлучила да шампиона Европе не одлучи бацање новчића, (Италијани су на тај начин елиминисали Совјетски Савез у полуфиналу) већ да се нови меч одигра 10. јуна. У поновљеном сусрету Италија је славила резултатом 2:0 и постала шампион Европе.

Као једна од најутицајних земаља тада, Југославија је организовала Европско првенство 1976. године у Београду и Загребу. На завршном турниру нашле су се још: Чехословачка, Западна Немачка и Холандија. У првом полуфиналу, Југославија је поражена од Западне Немачке после продужетка са 4:2 иако је на полувремену имала вођство од 2:0. „Плави” су у борби за бронзу, такође, након продужетка поражени од Холандије са 3:2. Титулу првака Европе освојила је Чехословачка чувеним голом Паненке са једанаестерца.

Борислав Цветковић, најбољи играч и стрелац Олимпијског фудбалског турнира 1984.године.

После неуспеха на Европском првенству 1976. године репрезентација је пропустила два велика такмичења: Светско првенство 1978. у Аргентини и Европско првенство 1980. у Италији. Ни на наредним шампионатима репрезентација се није прославила, напротив. На Мундијалу 1982. у Шпанији „Плави” су завршили такмичење у групној фази иза домаћина и Северне Ирске. Потпуни фијаско доживљен је на наредном Европском првенству 1984. године у Француској када су претрпљена сва три пораза уз гол разлику од два дата и чак десет примљених голова (сам Мишел Платини је против Југославије постигао хет - трик). Међутим, потпуно неочекивано дошла је медаља са Олимпијског фудбалског турнира исте године у Лос Анђелесу. У поприлично лакој групи Б, Југославија је савладала Камерун са 2:1, Канаду са 1:0 и Ирак са 4:2. У четвртфиналу приказан је најбољи меч на турниру! Предвођени одличним Бориславом Цветковићем, тада играчем Динама из Загреба, Југославија је декласирала Западну Немачку са 5:2. У полуфиналу је поражена од Француске са 4:2, да би у мечу за треће место победом против Италије од 2:1, селекција обезбедила бронзану одличје. Поред најбољег стрелца турнира, Борислава Цветковића, пажњу на себе скренуо је и млади Драган Стојковић.

Успех на Олимпијском фудбалском турниру био је кратког даха, пошто се репрезентација није квалификовала ни за наредно Светско првенство 1986. нити за Европско првенство 1988.године. Од 1986. године репрезентацију самостално преузима Ивица Осим и знатно је подмлађује. Репрезентација је играла добро у квалификацијама за Европско првенство 1988. године, али је два пута поражена од Енглеске и није успела да избори пласман на завршни турнир.

Окосницу репрезентације у квалификацијама за Мундијал 1990. године чинили су играчи који су у Чилеу 1987. године постали прваци Света за играче до 20 година. На изузетно доминантан начин у квалификационој групи са репрезентацијама: Шкотске, Француске, Норвешке и Кипра заузета је прва позиција уз шест победа и два нерешена резултата без пораза.

Првенство је почело убедљивим поразом у групи од Западне Немачке са 4:1. Круцијалну победу Југославија је остварила у другом колу минималним тријумфом над Колумбијом, док је пласман у осминуфинала оверен рутинском победом од 4:1 над Уједињеним Арапским Емиратима у трећем колу групе Д. Захваљујући сјајној партији Драгана Стојковића - Пиксија, двоструког стрелца, у осминифинала Југославија је елиминисала Шпанију са 2:1 па је први пут још од 1962. обезбеђено четвртфинале. У овој фази такмичења, Плаве је након бољег избођења једанаестераца (након 120 минута голова није било) зауставила Аргентина. Коначно, Југославија је на овом првенству заузела пето место.

Југославија је успешно завршила и квалификације за ЕУРО 1992. године, забележивши седам победа и само један пораз (од Данске у Београду 1:2) заузела је прво место и пласирала се директно на шампионат старог континента. У оквиру ових квалификација, 31. октобра 1991. године, репрезентација је одиграла своју 500. утакмицу у којој је победила Аустрију са 4:1[14]. Састављена од играча који су били носиоци игре у домаћим клубовима, Југославија је важила за једног од фаворита на овом првенству. Међутим, непосредно пред почетак првенства, због ратног стања у земљи и ембарга на Савезну Републику Југославију остатак репрезентације, без играча из Хрватске и Босне и Херцеговине, 31. маја 1992. године суспендован је са првенства[15][16], а на првенство је отишла Данска која је касније постала и шампион Европе.

23. маја 1992. године, репрезентација је остала и без селектора. После пуних шест година оставку је поднео Ивица Осим, због рата у Босни и Херцеговини[17].

Повратак на међународну сцену након санкција[уреди]

Слободан Сантрач, селектор фудбалске репрезентације од 1994. до 1998.године.
Предраг Мијатовић, најбољи играч и стрелац квалификација за Светско првенство. Мијатовић је у бараж двомечу са Мађарском постигао чак седам голова.

Поред суспензије са Европског првенства у Шведској, репрезентација новоформиране СР Југославије није могла да учествује у квалификацијама за Светски шампионат у САД-у 1994.године, а због касног укидања сакнкција, крајем 1994. године, пропуштен је и почетак квалификационог циклуса за Европско првенство 1996. године. Своју прву званичну утакмицу после укидања санкција, са новим селектором, Слободаном Сантрачем, Југославија је одиграла 23. децембра 1994.године у Порто Алегреу против актуелних Светских првака, репрезентације Бразила. Сусрет је завршен победом Бразила од 2:0[18]. Током 1995. године, репрезентација је играла искључиво пријатељске утакмице и спремала се за нови квалификациони циклус.

Квалификације за Светско првенство 1998. године[уреди]

Почетком 1996. године, репрезентација је доживела најнижи пласман на ФИФА ранг листи, 101. место, те као неповлашћена у групи 6 квалификација за Мундијал у Француској жребана заједно са селекцијама: Шпаније, Европског вицепрвака Чешке, Словачке, Малте и Фарских Острва. У врло захтевној групи 6[19], остварено је седам победа уз само један пораз од Шпаније од 2:0. Након нерешеног резултата са Шпанијом у Београду 1:1[20], Југославија је обезбедила другу позицију која је водила у бараж Европске зоне квалификација. Од директног конкурента за другу позицију, репрезентације Чешке, Југославија је оба пута била боља. У Београду, 1:0 и у Прагу са 2:1.

У првом мечу баража против Мађарске остварена је најубедљивија победа у историји плеј оф, бараж, мечева од 7:1. Реванш у Београду био је формалност за изабранике Слободана Сантрача. Головима Сава Милошевића и четири пута Предрага Мијатовића за победу од 5:0[21] и преубедљив пласман на девето Светско првенство наше репрезентације. Задњи меч пред одлазак на првенство, Југославија је одиграла против Нигерије, 29. маја 1998.године и славила са 3:0 што је била генерална проба[22].

Светско првенство у Француској 1998. године[уреди]

Жреб за Светско првенство 1998.године био је доста повољан за нашу репрезентацију. Поред апсолутних фаворита, репрезентације Немачке у групи Ф још су се нашле селекције Сједињених Америчких Држава и Ирана. У првом колу, уз много проблема и не баш добру игру, побеђен је Иран са 1:0, а једини погодак у 73. минуту из слободног ударца постигао је Синиша Михајловић. Поново су се Немачка и Југославија нашле у истој групи на Светском првенству, баш као и 1990.године. У том мечу Плави су током већег дела меча водили. Прво голом младог Дејана Станковића (гол је касније приписан Предрагу Мијатовићу), а на 2:0 резултат је у 52.минуту повећао Драган Стојковић. Деловало је да ће после више деценија Југославија савладати Немачку на неком великом такмичењу, али су немци у само шест минута дошли до изједначења. Прво, аутоголом Синише Михајловића у 72.минуту, а онда и голом Оливера Бирхофа у 78. за коначних 2:2[23]. У задњем колу, минималним резултатом побеђена је селекција САД-а, па је Југославија обезбедила осминуфинала Светског првенства.

Као другопласирана из групе Ф, Југославију је у осминифинала чекала првопласирана селекција из групе Е, а то је била Холандија. Холанђани су били далеко бољи ривал у првом полувремену и своју иницијативу су крунисали голом у 38.минуту преко Дениса Бергкампа. Међутим, у наставку, Југославија је заиграла знатно офанзивније. У 48. минуту Слободан Комљеновић постиже изједначујући гол за 1:1, а недуго након тог гола догодио се детаљ по ком се већина сећа овог шампионата. После дуела у шеснаестерцу, Јап Стам непрописно зауставља Владимира Југовића, а судија Хосе Гарсија Аранда показује на пенал. Најстрожу казну у водећи гол није претворио Предраг Мијатовић, већ је погодио пречку па је резултат остао нерешен све до краја утакмице[24]. А у судијској надокнади Едгар Давидс јаким ударцем са дистанце матира Ивицу Краља и тако елиминише Југославију са Светског првенства. Одмах по повратку у земљу, Слободан Сантрач подноси оставку јер се, званично, 10. место на првенству сматрало неуспехом.

Квалификације за Европско првенство 2000. године[уреди]

Након Светског шампионата у Француској, Југославија је дошла до шесте позиције ФИФА ранг листе, а другог шешира у жребу за Европско првенству 2000. године. У овим квалификацијама долази то првог сусрета са бившим републикама: Македонијом и Хрватском. Поред њих у Плави су у групи били још са Републиком Ирском и Малтом. Репрезентација је стартовала 18. новембра 1998.године победом над Републиком Ирском у Београду са 1:0[25] После лагане победе од 3:0 против Малте[26] комплетан наставак квалификација остао је под знаком питања, јер су због НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије и ратног стања репрезентацији претиле нове санкције. Зато је меч трећег кола квалификација, такође против Малте, 08. јуна одигран у Грчкој на стадиону ПАОК-а, а Малта је савладана са 4:1[27]. Дуго ишчекивани меч између Хрватске и Југославије одиграо се 18. августа на београдској Маракани. Меч није обиловао ни приликама, ни головима, а највећу пажњу привукао је нестанак струје за време меча што је изазвало панику код репрезентативаца Хрватске[28]. У наредном мечу уследио је пораз од Републике Ирске од 2:1 који је поприлично одмакао репрезентацију од ЕУРА 2000. Пет дана касније уследио је сусрет са још једном бившом Југословенском републиком, Македонијом. Головима Стојковића и Савићевића (коначан резултат 3:1), Југославија се вратила у победнички ритам. Три дана касније, одигран је још један меч са Македонијом у Скопљу. У овом претпоследњем мечу квалификација Плави су славили са убедљивијих 4:2[29], а први гол Сава Милошевића постигнут је у 12. секунди што је најбрже дати погодак у историји наше репрезентације. Коло пре краја, Југославија је на првој позицији групе имала бод више од Републике Ирске, а два више од Хрватске са којом се састајала у задњем колу.

09. октобра 1999.године на Максимиру у Загребу Хрватска је повела голом Алена Бокшића у 20. минуту. Изједначио је Пеђа Мијатовић у 25.минуту након центаршута Синише Михајловића. Шест минута касније у скоро прекопираној акцији, Југославија је повела голом Дејана Станковића за 2:1[30]. Од 41. минута Плави су остали са десеторицом на терену, пошто је због грубог, неспортског, физичког контакта, после вербалне расправе са Робертом Јарним, из игре искључен Зоран Мирковић. На старту другог полувремена Хрватска постиже рани гол за 2:2, али до краја сусрета резултат се више није мењао. Захваљујући нерешеном резултати између Македоније и Републике Ирске, Југославија је задржала прву позицију и директно се пласирала на Европско првенство. Хрватска, трећепласирана са Светског првенства у Француској, након овог меча заузела је, на крају, тек треће место у групи.

Европско првенство у Белгији и Холандији 2000. године[уреди]

Саво Милошевић уз Патрика Клајверта, био је најбољи стрелац на Европском првенству 2000. године са пет датих голова.

По први пут се те 2000. године Европско првенство одржавало у две земље: Белгији и Холандији. Репрезентација Југославије се после шеснаест година вратила на Европско првенство и била је смештена у Белгији у групи Ц, заједно са репрезентацијама: Словеније, Норвешке и Шпаније. У квалификацијама за ово првенство Југославија је по први пут играла са бившим републикама, Македонијом и Хрватском, а на овом првенству и са Словенијом и то у првом колу.

Селектор Вујадин Бошков одлучио се да на ово првенство поведе искусан састав са само једним дебитантном, тинејдџером из Партизана, Матејом Кежманом. Репрезентација је била најстарија на турниру и одбрана је, често, деловала недовољно добро организовано. У мечу са Словенијом ти проблеми су дошли до изражаја. Словенија је повела у 23. минуту голом свог најбољег играча Златка Заховића. У 52. Павин повећава на 2:0, а затим у 57. минуту Заховић својим другим голом на мечу најављује катастрофу. Разиграни Љубинко Друловић по десној страни био је неухватљив. У 67.минуту проиграва Милошевића за 3:1, затим у 70. и сам постиже гол за 3:2, да би у 73.минуту Саво Милошевић на сличан начин као код првог гола донео изједначење за коначних 3:3.[31]. У много затворенијем мечу другог кола савладана је Норвешка раним поготком Милошевића. На овом сусрету у 87.минуту дебитовао је млади Матеја Кежман који је након непуног минута добио црвени картон[32][33]. Ово је најбрже искључење у историји Европских првенстава. Меч задњег, трећег кола, уједно је био и најбољи на целом шампионату у избору УЕФА. Југославија је одличном игром дошла у вођство у 30.минуту, поново акцијом Друловић - Милошевић. Осам минута касније Шпанија преко Алфонса долази до изједначења. Дејан Говедарица у 50. минуту Плавима доноси ново вођство које, већ у наредном нападу, анулира Педро Мунитис за 2:2. „Џокер” репрезентације на Светском првенству 1998, Слободан Комљеновић, имао је сличну улогу и на овом првенству коју је оправдао голом у 75.минуту за 3:2. Овим резултатом Југославија би са прве позиције групе Ц отишла у четвртфинале, међутим, у судијској надокнади од пет минута Шпанци прво преко Мендијете из пенала долазе до изједначења, а у 95.минуту Алфонсо постиже гол за коначних 4:3[34]. Захваљујући нерешеном резултату између Словеније и Норвешке, наша репрезентација заузела је другу позицију и пласман у четвртфинале.

Прво место у групи Д, са којом се укрштала група Ц, освојила је Холандија. За разлику од драме из осминефинала Мундијала 1998.године овај сусрет репрезентације Југославије и Холандије био је лишен сваке неизвесности. Пред домаћом публиком у Ротердаму Холандија је већ у првом полувремену головима Патрика Клајверта водила са 2:0. У наставку анемична Југославија кренула је у офанзиву и дала још већи простор домаћој селекцији.Патрик Клајверт је на почетку другог полувремена комплетирао хет - трик, Дејан Говедарица постигао аутогол, а Марк Овермарс до 90.минута још два пута затресао мрежу немоћног Ивице Краља за 6:0! У 92.минуту Саво Милошевић постигао је утешни погодак[35]. Ово је био најтежи пораз репрезентације Југославије још од Светског првенства 1930.године у Уругвају када је идентичним резултатом поражена од Уруса у полуфиналу.

Неуспешне квалификације за Светско и Европско првенство[уреди]

Након врло добрих партија на задња два велика такмичења предстојале су квалификације за Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји. У поприлично уједначеној групи са селекцијама: Русије, Словеније, Швајцарске, Луксембурга и незаобилазних Фарских Острва, репрезентација Југославије заузела је тек треће место што је било недовољно и за бараж. „Плави” су имали само један пораз у овим квалификацијама од Русије у Београду од 1:0, али и чак четири нерешена резултата. Круцијални мечеви били су са Словенијом. У Љубљани Југославија је водила до 94.минута, када је Златко Заховић својој репрезентацији обезбедио бод. Истим резултатом, 1:1, завршен је и меч у Београду чиме је наша репрезентација изгубила све шансе да дође макар до друге позиције и баража.

У квалификацијама за ЕУРО 2004 у Португала репрезентација се сусрела са сменом генерација, али и селектора што није донело жељене резултате, напротив. Југославија је квалификације почела у Напуљу ремијем са Италијом 1:1[36]. Иако је освојен само бод, Југославија је била далеко бољи ривал. У другом колу, головима Дарка Ковачевића и Пеђе Мијатовића побеђена је Финска у Београду. У нову 2003. годину репрезентација улази са новим именом државе: Србија и Црна Гора. Први меч под новим именом репрезентација је одиграла 12. фебруара 2003. године у Подгорици против Азербејџана. Први гол за репрезентацију државне заједнице, Србије и Црне Горе, постигао је у 33.минуту из једанаестерца, Предраг Мијатовић. Голом Николе Лазетића деловало је да је питање победника решено, али је Гурбан Гурбанов уз два поготка шокирао све на стадиону „Под Горицом” и донео својој земљи тек други нерешен резултат у историји[37]. У четвртом колу квалификација Финска је нанела тежак пораз „Плавима” од 3:0 и свела шансе за пласман на Европско првенство на минимум. У наредном сусрету Србије и Црне Горе и Азербејџана, 11. јуна 2003. године, Азербејџан је у Бакуу дошао и до прве победе у својој историји[38]. Поново је селекција Србије и Црне Горе водила и то до 88.минута са 1:0, али су онда Гурбан Гурбанов и Исмаилов преокренули резултат. Након овог пораза репрезентација Србије и Црне Горе изгубила је све шансе да се домогне макар другог места на табели квалификационе групе. У преостала три кола са најјачим ривалима, репрезентација није доживела ниједан пораз. Оба пута је савладан Велс са 1:0[39] у Београду и 3:2[40] у Кардифу. Други меч са Италијом завршен је као и први, нерешеним резултатом 1:1[41].

Квалификације за Светско првенство 2006. године[уреди]

Кежман прославља гол против Босне и Херцеговине

После два неуспела циклуса квалификација, пољуљаног самопоуздања, без великих очекивања, репрезентација је почела квалификације за Светско првенство 2006. године чији је домаћин била Немачка. За разлику од претходних циклуса, овога пута, репрезентација је била смештена у изузетно тешку групу са: Шпанијом, Белгијом, Литванијом, Босном и Херцеговином и апсолутним аутсајдером, Сан Марином. Нови селектор, Илија Петковић, није могао да рачуна на легенде које су завршиле репрезентативну каријеру, као што су: Предраг Мијатовић и Синиша Михајловић. Петковић се ослањао на играче из Источне Европе који су играли озбиљну улогу у својим клубовима (Звонимир Вукић, Горан Гавранчић,...), али и на надолазеће младе играче као што је био у том тренутку перспективни штопер, Немања Видић. После пензионисања Мијатовића за новог капитена именован је Саво Милошевић, док је највећа звезда био Дејан Станковић.

Репрезентација Србије и Црне Горе стартовала је победон над Сан Марином од 3:0, да би 9. октобра по први пут играла са Босном и Херцеговином. У мечу на граници ескалације сукоба, голова није било. У трећем колу декласиран је на „Маракани” Сан Марино са 5:0, а прави испит за ову репрезентацију био је завршни меч у 2004. години, дуел са Белгијом. По изузетно кишном времену у Бриселу, Србија и Црна Гора прва је припретила и преко Звонимира Вукића дошла у вођство већ у 8. минуту игре[42]. На овом мечу до изражаја је дошла изузетно укомпонова одбрана на челу са Младеном Крстајићем и Гораном Гавранчићем. У 60. минуту Матеја Кежман доноси други гол нашој репрезентацији и тако прекида дуги голгетерски пост. Први меч у 2005. години репрезентација је имала тек 30. марта и то против Шпаније. На препуној „Маракани”, Шпанија је било бољи ривал, створила више шанси, али голова није било. У наредном сусрету против Белгије, по сличном рецепту, селекција Србије и Црне Горе се, пре свега, сконцентрисала да сачува свој гол, па је и тај меч завршен без победника 0:0. У наредном је остварена, преко потребна, рутинска победа на Литванијом од 2:0, па је постало извесно да се репрезентација може пласирати на Светско првенство. У мечу са Шпанијом, коначно је савладан први голман репрезентације, Драгослав Јеврић. У 19. минуту меча на „Висенте Калдерону” у Мадриду Јеврића је савладао Раул. Офанзивнија тактика Србије и Црне Горе у другом полувремену се исплатила, па је из прве праве прилике, Матеја Кежман донео изједначење у 69. минуту за 1:1. Након овог ремија, репрезентација је остала у трци за директан одлазак на Мундијал. У предзадњем колу у Виљнусу, без већих проблема је, поново, са 2:0, побеђана Литванија. Одлука о директном одласку на првенство пала је 12. октобра 2005. године на „Маракани” против Босне и Херцеговине. И овај сусрет био је испраћен великим тензијама, јер су навијачи у Београду желели да се реванширају за „дочек” у Сарајеву годину дана пре[43]. Већ у 8. минуту, након једног центаршута, незаустављиви Никола Жигић, спушта лопту за Кежмана који погађа за 1:0 што ће, испоставило се, бити и једини гол на овом мечу[44]. Као првопласирана репрезентација је изборила директан одлазак на Светско првенство у Немачку.

У оквиру ових квалификација Србија и Црна Гора се на историјски начин пласирала на Светско првенство: без иједног пораза и са само једним примљеним голом!

Светско првенство у Немачкој 2006. године[уреди]

Бонавентура Калу постиже победнички гол за Обалу Слоноваче у 86.минуту меча против Србије и Црне Горе.

Неколико недеља пре почетка првенства, 21. маја 2006.година Црна Гора се на референдуму о независности одцепила од Србије. Ипак, одлуком свих у савезу, на првенство се отишло, по последњи пут, под именом Србија и Црна Гора, иако је, као и на Европском првенству за ватерполисте исте године, Србија могла да наступи као независна. У „Групи смрти”, односно, групи Ц, првенства, селекција Србије и Црне Горе била је смештена заједно са: Аргентином, Холандијом и дебитантом репрезентацијом Обале Слоноваче.

Први меч, против Холандије завршен је победом „Лала”, пошто је у 18. минуту Арјен Робен побегао Гавранчићу и Младену Крстајићу. До краја сусрета, Србија и Црна Гора је створила већи број прилика, била близу изједначења, али се резултат није мењао[45]. Меч другог кола донео је прави дебакл! Селектор Илија Петковић променио је тактику не би ли дошао до позитивног резултата против Аргентине, а „Гаучосима” је то одговарало. Повели су већ у шестом минуту[46] преко Максија Родригеза, а до краја постигли чак шест голова и тако у сенку бацили импресивну одбрану коју је Србија и Црна Гора имала у квалификацијама. Шести гол за Аргентину био је уједно и први на Светским фудбалским првенствима, младог, Лионела Месија[47]. У задњем мечу без резултатског значаја против Обале Слоноваче, Србија и Црна Гора је одлично стартовала. Никола Жигић и Саша Илић су до 20. минута већ довели „Плаве” у вођство. Међутим, уз два поготка Аруна Диндандеа у 37. и 67.минуту дебитант на шампионату се, резултатски, враћа у сусрет. У 86. минуту досуђен је још један једанаестерац за Обалу Слоноваче који у победнички гол претвара Бонавентура Калу. На овом шампионату по последњи пут је интонирана химна „Хеј, Словени”, а Саво Милошевић постао је први репрезентативац који је одиграо 100 утакмица за национални тим.

Након разлаза Србије и Црне Горе[уреди]

Данко Лазовић постигао први гол за независну Србију на сусрету против Чешке, 21. јула 2006. године.

Одмах по окончању Светског првенства у Немачкој кренуло је формирање тима за наредну рунду квалификација (Србија је наследила континуитет такмичења, успехе и медаље бившим република). Са места селектора смењен је Илија Петковић, а доведен шпански стручњак Хавијер Клементе.[48]. По први пут репрезентација је заиграла у црвеној гарнитури дресова, а надимак „Плави” брзо је замењен надимком „Орлови”. Доста је проблема било око склапања екипе, јер се неки играчи још увек нису били изјаснили за коју ће репрезентацију наступати: Србију или Црну Гору која је тек од 2008. године почињала квалификације. Хавијер Клементе првенствено је желео да има у тиму Мирка Вучинића, рођеног Никшићанина који је у дресу младе фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе, озбиљно скренуо пажњу на себе комплетне фудбалске јавности. Ипак, Вучинић се определио да игра за Црну Гору, баш као и повремени репрезентативац, Бранко Бошковић и млади, талентовани фудбалер Партизана, Стеван Јоветић. Први голман у квалификацијама за Светско првенство и на самом шампионату, Драгослав Јеврић (рођен у Беранама), одлучио се да носи дрес Србије, добио је позив за први меч, али како није улазио у игру одлучио је да се повуче из репрезентације.

Србија је своју прву утакмицу под овим именом одиграла у чешком граду Ухерско Храдиште на опроштајном мечу Павела Недведа против Чешке републике, 21. јула 2006. године[49]. Идеја је била да се понови ситуација као и 1920. године када је први, историјски меч тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца одиграла против Чехословачке, а и после Другог светског рата, такође је прва званична утакмица била против истог противника. Хавијер Клементе је извео следећу поставу: голман, Владимир Стојковић, одбрана, Милан Степанов, Милан Бишевац, Марјан Марковић, Александар Луковић, средина терена, Огњен Короман, Саша Илић, Дејан Станковић, Игор Дуљај и напад, Данко Лазовић, Марко Пантелић.

Чешка је повела у 3. минуту голом Штајнера, да би Данко Лазовић у 41. донео изједначење и постао први стрелац за независну Србију. Марко Пантелић у 54. минуту постиже гол за 2:1, а коначан резултат поставља резервиста, Александар Тришовић у 74. минуту за коначних 3:1[50]. На крилима ове победе, „Орлови” су се окренули квалификацијама за ЕУРО 2008.године.

Квалификације за Европско првенство 2008. године[уреди]

Са седам датих голова у квалификацијама за Европско првенство 2008. године, Никола Жигић био је најефикаснији играч Србије.
Први селектор независне Србије био је Хавијер Клементе. Уједно, то је и први страни селектор репрезентације, како год се она звала.

У потпуно новом руху Србија је кренула у квалификације за Европско првенство 2008.године. По први пут нашли смо се у групи која је имала чак осам селекција, а поред Србије у групи А још су се нашле репрезентације: Белгије, Португала, Пољске, Финске, Азербејџана, Јерменије и Казахстана. У првом сусрету савладана је, по први пут у историји, селекција Азербејџана са 1:0 на „Маракани”. Након стартне победе, до краја 2006. године, „Орлови” су ремизирали са Пољском у Варшави 1:1, те савладали Белгију у Београду са 1:0 (голом Николе Жигића) и рутински у Београду поразили Јерменију са 3:0. 2006. годину Србија је завршила као лидер квалификационе групе А. Међутим, 24. марта 2007. уследио је нови „шамар” за репрезентацију. Још један фудбалски анонимус, репрезентација Казахстана, савладала је „Орлове” у Астани са 2:1. Иначе, Казахстану је ово било прво учешће у квалификацијама по УЕФИНОМ организацијом, пошто су од осамостаљења, 1992. године, играли Азијске квалификације. У наредном мечу, Србија је пружила добар отпор Португалцима на „Маракани” (резултат 1:1), а у трку за одлазак на ЕУРО 2008. враћају се после победе над Финском од 2:0 у Хелсинкију. Наредни меч био је преломни у овим квалификацијама. Отписана и подмлађена Белгија у Бриселу је са 3:2 савладала Србију. Једини на висини задатка био је Здравко Кузмановић чији су дебитантски голови били недовољни да се дође до макар бода. Безидејном и анемичном игром, Србија није успела да у наредном мечу савлада Финску у Београду, а у сусрету против Португала у Лисабону голом Бранислава Ивановића у 88. минуту, обезбеђен је нерешен резултат 1:1. Пресудни кикс догодио се у наредном колу у Јерменији. Србија је и даље имала проблем са ефикасношћу против селекција које су биле базиране на ултра дефанзиви, па је дуел у Јеревану завршен без голова. Цех те неефикасности у пресудним тренуцима ових квалификација платио је Азербејџан који је у наредном колу декласиран са 6:1 и тако је, делимично, наплаћен дуг овој репрезентацији за квалификације из 2003.године. Пошто је Пољска савладала Белгију са 2:0, директни окршај између Србије и Пољске одлучивао је о другој позицији и пласману на ЕУРО 2008. Пољска је головима Муравског и Матушијака водила и током већег меча имала контролу сусрета. У интервалу од два минута „Орлови” су дошли до изједначења. Оба пута након центаршута Тошића, прво је у Никола Жигић смањио на 2:1, а затим је и Данко Лазовић вратио Србију резултатски у меч[51]. Потпуни преокрет је изостао, а један од разлога је и никада мања посета на „Маракани” за овако важан меч (свега 3000 навијача). Ипак, званично најмању посету репрезентација је имала у задњем мечу ових квалификација. Пирову победу над репрезентацијом Казахстана на стадиону ЈНА пратило је, свега, 400 гледалаца. Након ових квалификација које су остале обележене киксевима против Казахстана и Јерменије, Хавијер Клементе је поднео оставку.

Група А[уреди]

Табела групе А Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Пољска Португалија Србија Финска Белгија Казахстан Јерменија Азербејџан И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Пољске Пољска 14 8 4 2 24 12 +12 28 - 2:1 1:1 1:3 2:0 3:1 1:0 5:0 7 5 1 1 15 6 16 7 3 3 1 9 6 12
2. Застава Португалије Португалија 14 7 6 1 24 10 +14 27 2:2 - 1:1 0:0 4:0 3:0 1:0 3:0 7 4 3 0 14 3 15 7 3 3 1 10 7 12
3. Застава Србије Србија 14 6 6 2 22 11 +11 24 2:2 1:1 - 0:0 1:0 1:0 3:0 1:0 7 4 3 0 9 3 15 7 2 3 2 13 8 9
4. Застава Финске Финска 14 6 6 2 13 7 +6 24 0:0 1:1 0:2 - 2:0 2:1 1:0 2:1 7 4 2 1 8 5 14 7 2 4 1 5 2 10
5. Застава Белгије Белгија 14 5 3 6 14 16 -2 18 0:1 1:2 3:2 0:0 - 0:0 3:0 3:0 7 3 2 2 10 5 11 7 2 1 4 4 11 7
6. Застава Казахстана Казахстан 14 2 4 8 11 21 -10 10 0:1 1:2 2:1 0:2 2:2 - 1:2 1:1 7 1 2 4 7 11 5 7 1 2 4 4 10 5
7. Застава Јерменије Јерменија 12 2 3 7 4 13 -9 9 1:0 1:1 0:0 0:0 0:1 0:1 - X 6 1 3 2 2 3 6 6 1 0 5 2 10 3
8. Застава Азербејџана Азербејџан 12 1 2 9 6 28 -22 5 1:3 0:2 1:6 1:0 0:1 1:1 X - 6 1 1 4 4 13 4 6 0 1 5 2 15 1

Квалификације за Светско првенство 2010.[уреди]

Селектор Радомир Антић са прве позиције одвео је Србију директно на Мундијал 2010. године.
Повратак навијача на трибине! Атмосфера на мечу Србија:Француска, 9. септембар 2009. године.

Крајем августа 2008. на место селектора доведен је Радомир Антић, са циљем да се репрезентација квалификује за Светско првенство у Јужној Африци 2010. године. Репрезентацији су придружени и играчи који си у младој репрезентацији 2007. године освојили сребрну медаљу на првенству Европе. Уз њих, коначно, Антић је одлучио да већу минутажу да Милану Јовановићу који је пружао сјајне партије у Стандард Лијежу

На клупи Србије, Радомир Антић је дебитовао против Фарских Острва и забележио победу од 2:0.[52] Наредну утакмицу у квалификацијама Србија је одиграла на Стад де Франс против Француске и упркос одличној игри поражена 2:1.[53] 11. октобар Србија је победила Литванију 3:0 која је до те утакмице имала две победе и то без примљеног гола.[54] Четири дана касније, Србија је победила Аустрију 3:1 на Ернст Хапел стадиону у Бечу.[55] На овом сусрету Србија је приказала убедљиво најбољу игру од почетка до краја сусрета, те се позитиван утицај селектора Антића на целу екипу могао приметити. Јунак победе у Бечу био је, дојучерашњи млади репрезентативац, Милош Красић који је и отворио голеаду[56].

28. марта 2009. године, Србија је победила традиционално незгодну репрезентацију Румуније са 3:2 у Констанци.[57] 6. јуна Србија је, поново, победила Аустрију са 1:0 на „Маракани” пред 55 хиљаде гледалаца, што је био најбољи показатељ да се вера у репрезентацију вратила.[58] Након нове, рутинске победе од 2:0 против Фарских Острва, уследио је меч за прву позицију у групи, против Француске. Србија је током целих квалификација играла перфектно, а за разлику од Француске која је оба пута одиграла нерешено са Румунијом, а од Аустрије је у Бечу била и поражена. Чак су „Галски петлови” минималним резултатом савладали аутсајдере, Литванију и Фарска Острва.

Одлучујући меч за лидерску позицију у групи Србија је имала 9. септембра 2009. године на препуној „Маракани” . Утакмица је почела бајковито за изабанике Радомира Антића. Већ у деветом минуту искључен је голман Француске Уго Љорис и досуђен је једанаестерац за Србију. Вођство „Орловима” донео је Ненад Милијаш кога је селектор Антић предодредио да изводи већину прекида у овим квалификацијама. Са играчем мање у наставку сусрета, Француска је играла изврсно! Шансе су се ређале једна за другом, а у 36. минуту Тијери Анри доноси изједначење. На крају је овај меч и завршен без победника, 1:1 највише захваљујући одличној одбрани којом је командовао Немања Видић у то време најбољи штопер света.[59].

Србија је оверила одлазак на Мундијал наредном утакмицом на свом терену. 10. октобра декласирана је Румунија са чак 5:0 у мечу где је „Орловима” све ишло од руке.[60] На овом сусрету засијао је Милан Јовановић стрелац четвртог и петог гола. [61]. Јовановић је са укупно пет датих голова био најбољи стрелац у овим квалификацијама и испоставио се као прави избор селектора Антића. У задњем сусрету ових квалификација Србија је поражена од Литваније са 2:1, уз два, сумњиво, досуђена једанаестерца за домаћу селекцију.

Група 7, квалификација за Светско првенство 2010.године

Табела групе 7 Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Србија Француска Аустрија Литванија Румунија Фарска Острва И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Србије Србија 10 7 1 2 22 8 +14 22 - 1:1 1:0 3:0 5:0 2:0 5 4 1 0 12 1 13 5 3 0 2 10 7 9
2. Застава Француске Француска 10 6 3 1 18 9 +9 21 2:1 - 3:1 1:0 1:1 5:0 5 4 1 0 12 3 13 5 2 2 1 6 6 8
3. Застава Аустрије Аустрија 10 4 2 4 14 15 -1 14 1:3 3:1 - 2:1 2:1 3:1 5 4 0 1 11 7 12 5 0 2 3 3 8 2
4. Застава Литваније Литванија 10 4 0 6 10 11 -1 12 2:1 0:1 2:0 - 0:1 1:0 5 3 0 2 5 3 9 5 1 0 4 5 8 3
5. Застава Румуније Румунија 10 3 3 4 12 18 -6 12 2:3 2:2 1:1 0:3 - 3:1 5 1 2 2 8 10 5 5 2 1 2 4 8 7
6. Застава Фарских Острва Фарска Острва 10 1 1 8 5 20 -15 4 0:2 0:1 1:1 2:1 0:1 - 5 1 1 3 3 6 4 5 0 0 5 2 14 0
Датум Место Гледалаца Противник Резултат Стрелци за Србију
6. септембар 2008. Београд, Србија 9.615 Застава Фарских Острва Фарска Острва 2:0 Јакобсен (30.) (а. г.) Жигић (88.)
10. септембар 2008. Сен Дени, Француска 53.027 Застава Француске Француска 1:2 Ивановић (75.)
11. октобар 2008. Београд, Србија 22.000 Застава Литваније Литванија 3:0 Ивановић (6.) Красић (34.) Жигић (82.)
15. октобар 2008. Беч, Аустрија 47.998 Застава Аустрије Аустрија 3:1 Красић (15.) Јовановић (18.) Обрадовић (24.)
28. март 2009. Констанца, Румунија 15.000 Застава Румуније Румунија 3:2 Јовановић (18.) Стојка (44.) (а.г.) Ивановић (59.)
6. јун 2009. Београд, Србија 52.000 Застава Аустрије Аустрија 1:0 Милијаш (7. пен.)
10. јун 2009. Торсхавн, Фарска Острва 2.896 Застава Фарских Острва Фарска Острва 2:0 Јовановић (44.) Суботић (69.)
9. септембар 2009. Београд, Србија 49.456 Застава Француске Француска 1:1 Милијаш (12. пен.)
10. октобар 2009. Београд, Србија 39.839 Застава Румуније Румунија 5:0 Жигић (37.) Пантелић (50.) Кузмановић (78.) Јовановић (87, 90+3.)
14. октобар 2009. Каунас, Литванија 2.000 Застава Литваније Литванија 1:2 Тошић (60.)

Светско првенство у Јужној Африци 2010. године[уреди]

Голман Владимир Стојковић једини је у историји репрезентације Србије / Југославије успео да одбрани једанаестерац на Светском првенству, а да то није у пенал серији.
Утакмица Србија:Гана одиграна је 13. јуна 2010. године.

Своје једанаесто учешће на Светским првенствима, Србија је почела 13. јуна против Гане на Лофтус Версфелд стадиону у Преторији и изгубила резултатом 1:0.[62] Орлови су играли са играчем мање од 74. минута, јер је Александар Луковић добио други жути картон и примили гол са пенала у 85. минуту након преочигледног играња руком у шеснаестерцу Здравка Кузмановича.

Пољуљаног самопоуздања и лошег старта на првенству, 18. јуна, Орлове је чекао један од фаворита за освајање, селекција Немачке. Потпуно другачијим издањем на Нелсон Мандела Беј стадиону у Порт Елизабету Србија је повела голом Милана Јовановића у 38. минуту.[63]. На руку српских играча ишло је и искључење Мирослава Клосеа у 12. минуту меча. Ипак, да сусрет не протекне без додатних узбуђења, побринуо се Немања Видић. У скоро прекопираној ситуацији као из првог меча када је Здравко Кузмановић играо руком у казненом простору, овога пута то је урадио најбољи дефанзивац планете, па је Немачка имала једанаестерац у 60. минуту. Најстрожу казну у погодак није претворио Лукас Подолски пошто је његов ударац „прочитао”, Владимир Стојковић. Он је тако постао први голман Србије који је одбранио једанаестерац неком играчу на Светском првенству (Томислав Ивковић одбранио је једанаестерац Марадони тек у пенал серији на Мундијалу 1990.године). До краја сусрета, Србија је створила још једну одличну прилику, али је Никола Жигић погодио пречку па се резултат није променио[64]. Ова победа над Немачком окарактерисана је као Повратак отписаних, пошто је после ње Србија поново ушла у трку за осминуфинала.

У завршном трећем колу групе Д, 23. јуна, Србија је против Аустралије у првом полувремену пропустила неколико одличних прилика да поведе. „Кенгури” су из прве праве прилике у 69.минуту преко Тима Кејхила повели са 1:0, да би, четири минута касније, Холман постигао и други гол за Аустралију[65]. Тек у 84. минуту, након ударца Зорана Тошића, гол за Србију, на тој утакмици, постигао је Марко Пантелић. Србија је ово првенство завршила на 23. месту.

Квалификације за Европско првенство 2012. године[уреди]

На сусрету против Словеније 2011. године, Немања Видић, одиграо је последњи меч за репрезентацију Србије.

Са истим селектором и комплетно очуваним тимом са Светског првенства, Србија је почела квалификације за ЕУРО 2012. са жељом да се после дванаест година домогне континенталног такмичења. Жреб је био повољан за Српску репрезентацију и сместио ју је у групу Ц, заједно са селекцијама: Италије, Северне Ирске, Естоније, Словеније и поново Фарским Острвима.

Србија је на старту квалификација за Европско првенство 2012. забележила победу од 3:0 против Фарских Острва.[66] 7. септембра 2010. године, Србија је одиграла нерешено (1:1) са Словенијом у Београду. Занимљиво да је ово био пети сусрет Србије и Словеније и сваки је завршен био без победника.[67]

Недељу дана касније још од Светског првенства затегнут однос на релацији Радомир Антић - Фудбалски савез Србије, кулминирао је раскидом уговора са Антићем, а на његово место доведен је Владимир Петровић Пижон.[68] Замена селектора оставила је последице на тим, па је 8. октобра, Србија неочекивано изгубила од Естоније и то са 1:3 у Београду.[69] Четири дана касније, меч између Србије и Италије је прекинут у 7. минуту због нереда на трибинама које су проузроковали српски навијачи.[70] УЕФА је одлучила да утакмица буде регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Италије.[71] Прву победу у квалификацама, на клупи Србије, Пижон је забележио 25. марта 2011. године против Северне Ирске.[72] 11. октобра 2011. Србији је била потребна победа против Словеније да би отишла у бараж. Србија је примила бизаран гол у финишу првог полувремена са скоро половине терена[73], а у другом полувремену Немања Видић је лоше извео једанаестерац који је, без проблема, зауставио Самир Ханданович.[74] Србија је завршила на 3. месту у групи са 4 победа, 3 ремија и 3 пораза. После утакмице са Словенијом, смењен је Пижон, а доведен Радован Ћурчић.[75] Ћурчић је био привремени носилац дужности селектора.

После те утакмице из националног тима су се повукли капитен Дејан Станковић и најбољи дефанзивац планете у том тренутку Немања Видић.[76] Нови капитен репрезентације постао је Бранислав Ивановић.

Група Ц[уреди]

Табела групе Ц Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Италија Естонија Србија Словенија Северна Ирска Фарска Острва И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Италије Италија 10 8 2 0 20 2 +18 26 - 3:0 3:0 1:0 3:0 5:0 5 5 0 0 15 0 15 5 3 2 0 5 2 11
2. Застава Естоније Естонија 10 5 1 4 15 14 +1 16 1:2 - 1:1 0:1 4:1 2:1 5 2 1 2 8 6 7 5 3 0 2 7 8 9
3. Застава Србије Србија 10 4 3 3 13 12 +1 15 1:1 1:3 - 1:1 2:1 3:1 5 2 2 1 8 7 8 5 2 1 2 5 5 7
4. Застава Словеније Словенија 10 4 2 4 11 7 +4 14 0:1 1:2 1:0 - 0:1 5:1 5 2 0 3 7 5 6 5 2 2 1 4 2 8
5. Застава Северне Ирске Северна Ирска 10 2 3 5 9 13 -4 9 0:0 1:2 0:1 0:0 - 4:0 5 1 2 2 5 3 5 5 1 1 3 4 10 4
6. Застава Фарских Острва Фарска Острва 10 1 1 8 6 26 -20 4 0:1 2:0 0:3 0:2 1:1 - 5 1 1 3 3 7 4 5 0 0 5 3 19 0

Квалификације за Светско првенство 2014. године[уреди]

Дуел Србије и Белгије на Маракани, одигран 12. октобра 2012.године

У априлу 2012. Синиша Михајловић постаје селектор репрезентације Србије са циљем да се репрезентација пласира на Мундијал у Бразилу 2014.године.[77]

8. септембра 2012. Србија је на старту квалификација за Светско првенство 2014. одиграла нерешено 0:0 против Шкотске у Глазгову.[78] Три дана касније, Србија је остварила једну од најубедљивијих победа у историји репрезентације 6:1 против Велса у Новом Саду, што је изазвало одушевљење домаће јавности.[79] То одушевљење било је кратког трајања јер је уследио је низ од три пораза у квалификацијама: против Белгије у Београду 0:3,[80] против Македоније у Скопљу 1:0[81] и против Хрватске у Загребу 2:0, чиме је репрезентација на половини квалификација изгубила шансе да се квалификује за првенство.[82]

Други део квалификација, лишен било какве реалне неизвесноти са надом да се Србија може домоћи макар другог места, донео је, резултатски, много боље партије „Орлова” уз само један пораз од Белгије у Бриселу са 2:1. На гостовању је савладан Велс са 3:0, побеђена је још једна Британска селекција, Шкотска са 2:0, а посебну пажњу привукао је нови сусрет са Хрватском. Иако су „Ватрени” водили током већег дела меча у 66. минуту, након центаршута Сулејманија, најбољи у скоку, Александар Митровић доноси изједначење[83]. Србија је задњих десет минута сусрета провела за играчем више пошто је, због прегрубог старта, искључен Јосип Шимунић у 80. минуту[84], али се резултат више није мењао.

Србија је у последњој утакмици квалификација декласирала Македонију 5:1 у Јагодини.[85] Орлови су завршили на 3. месту у групи са 4 победа, 2 ремија и 4 пораза. По завршетку квалификација Синиша Михајловић је напустио клупу Орлова,[86] а привремени носилац дужности селектора био је Љубинко Друловић.[87]

Група А[уреди]

Табела групе А Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Белгија Хрватска Србија Шкотска Велс Република Македонија И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Белгије Белгија 10 8 2 0 18 4 +14 26 - 1:1 2:1 2:0 1:1 1:0 5 3 2 0 7 3 11 5 5 0 0 11 1 15
2. Застава Хрватске Хрватска 10 5 2 3 12 9 +3 17 1:2 - 2:0 0:1 2:0 1:0 5 3 0 2 6 3 9 5 2 2 1 6 6 8
3. Застава Србије Србија 10 4 2 4 18 11 +7 14 0:3 1:1 - 2:0 6:1 5:1 5 3 1 1 14 6 10 5 1 1 3 4 5 4
4. Застава Шкотске Шкотска 10 3 2 5 8 12 -4 11 0:2 2:0 0:0 - 1:2 1:1 5 1 2 2 4 5 5 5 2 0 3 4 7 6
5. Застава Велса Велс 10 3 1 6 9 20 -11 10 0:2 1:2 0:3 2:1 - 1:0 5 2 0 3 4 8 6 5 1 1 3 3 5 4
6. Застава Републике Македоније Македонија 10 2 1 7 7 16 -9 7 0:2 1:2 1:0 1:2 2:1 - 5 2 0 3 5 7 6 5 0 1 4 2 9 1

Квалификације за Европско првенство 2016. године[уреди]

Непосредно пред почетак квалификација за ЕУРО 2016. председник УЕФЕ, Мишел Платини, доноси одлуку да се уместо досадашњих 16 на првенство пласирају 24 репрезентације. То је значило да из сваке квалификационе групе директно на шампионат одлазе прве две репрезентације, док трећепласиране иду у бараж. Србија је, поново, имала среће на жребу јер је била у јединој групи са пет селекција, а ту су се још налазиле репрезентације: Португала, Данске, Јерменије и Албаније.

У јулу 2014. холандски стручњак Дик Адвокат, преузео је дужност селектора Србије и постао други странац на клупи „Орлова”.[88] Холанђанин је дебитовао на клупи Србије 7. септембра у пријатељском мечу против Француске.[89]

Србија је ремијем започела квалификације за Европско првенство 2016. против Јерменије у Јеревану, а гол за Србију на тој утакмици постигао је Зоран Тошић у 90. минуту.[90] Три дана касније, Србија је дочекала Албанију у 2. колу квалификација. У 41. минуту меча, изнад стадиона ЈНА појавио се дрон (летелица на даљинско управљање) за који је била закачена застава са мапом такозване велике Албаније. Дрон са заставом је надлетао терен неколико минута, што је изазвало велико негодовање, звиждуке и скандирање српских навијача. Судија је прекинуо меч због улетања дрона. У једном тренутку, српски фудбалер Стефан Митровић је ухватио заставу.[91] Стефан је скинуо заставу и хтео је да се утакмица настави, а албански фудбалери су га напали. Дисциплинска комисија Уефе одлучила је 24. октобра да после прекида квалификационе утакмице за пласман на Европско првенство у фудбалу 2016. између Србије и Албаније казни српску репрезентацију одузимањем три бода, али је меч регистрован службеним резултатом 3:0 у корист српске репрезентације, пошто су Албанци одбили да се врате на терен.[92] Међутим, ову одлуку је 10. јула 2015. оспорио Суд за спортску арбитражу у Лозани, који је наложио да се утакмица региструје са 3ː0 у корист албанске репрезентације, али да се и поред тога српској репрезентацији одузму три бода чиме је Србија, по први пут у историји, била у минусу са бодовима на табели (- 2 бода). Годинама уназад УЕФА је одређене земље са напетом политичком ситуацијом (пример Русије и Грузије) жребала у одвојене групе, а на питање зашто то није урађено и у случају са Србијом и Албанијом председник Мишел Платини образложио је чињеницом да „Србија и Албанија никада нису ратовале једна против друге, па зато нису ни биле раздвојене у жребу”[93].

После пораза од Данске, ФСС и Дик Адвокат су споразумно раскинули уговор,[94] а за новог селектора је изабран Радован Ћурчић.[95]

4. септембра 2015. Србија је победила Јерменију са 2:0 и остварила прву победу у квалификацијама.[96] 8. октобра Србија је победила Албанију са 2:0 у Елбасану, головима Александра Коларова и Адема Љајића у судијској надокнади у мечу без резултатског значаја, али такође и сусрету препуном нових набоја.[97] У последњем мечу квалификација, Србија је поражена од Португала резултатом 1:2 у Београду.[98] Гол за Орлове на том мечу постигао је Зоран Тошић и са 3 поготка је најбољи стрелац репрезентације Србије у овим квалификацијама и 2. стрелац групе, са 2 поготка мање од Кристијана Роналда. Србија је завршила на претпоследњем месту у групи И, са 2 победе, 1 ремијем и 5 пораза, са гол разликом 8:13.

Табела групе И Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Португалија Албанија Данска Србија Јерменија И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Португалије Португалија 8 7 0 1 11 5 +6 21 - 0:1 1:0 2:1 1:0 4 3 0 1 4 2 9 4 4 0 0 7 3 12
2. Застава Албаније Албанија 8 4 2 2 10 5 +5 14 0:1 - 1:1 0:2 2:1 4 1 1 2 3 5 4 4 3 1 0 7 0 10
3. Застава Данске Данска 8 3 3 2 8 5 +3 12 0:1 0:0 - 2:0 2:1 4 2 1 1 4 2 7 4 1 2 1 4 3 5
4. Застава Србије Србија 8 2 1 5 8 13 -5 4 1:2 0:3 1:3 - 2:0 4 1 0 3 4 8 0 4 1 1 2 4 5 4
5. Застава Јерменије Јерменија 8 0 2 6 5 14 -9 2 2:3 0:3 0:0 1:1 - 4 0 2 2 3 7 2 4 0 0 4 2 7 0

Квалификације за Светско првенство 2018. године[уреди]

Александар Митровић, најбољи стрелац репрезентације Србије у квалификацијама за Светско првенство 2018. године са пет датих голова.

У априлу 2016. смењен је Радован Ћурчић,[99] а доведен је Славољуб Муслин.[100] Након добрих резултата у пријатељским мечевима у пролеће 2016. Србија је одиграла нерешено (2:2) против учесника осмине финала Европског првенства, репрезентације Републике Ирске, 5. септембра у првом мечу квалификација за Свестко првенство 2018.[101] Голове за Србију на тој утакмици постигли су Филип Костић и Душан Тадић, који су уједно имали и по асистенцију. Месец дана касније, Орлови су остварили прву победу у квалификацијама, на гостовању против Молдавије (3:0).[102] Голове су постигли Филип Костић, капитен Бранислав Ивановић и Душан Тадић. Тадић је уз гол имао и две асистенције.

9. октобра, пар дана након победе у Кишињеву, Орлови су остварили веома битну победу (3:2) против Аустрије.[103] Два поготка за Србију је постигао Александар Митровић и један Душан Тадић који је поново, као на претходном мечу, постигао гол и забележио две асистенције. 12. новембра, Митровић је голом у 86. минуту донео веома битан бод Србији у последњем мечу у 2016, против полуфиналисте Европског првенства, Велса у Кардифу.[104] 24. марта, Србија је после преокрета савладала Грузију резултатом 3:1 у Тбилисију и остварила прву победу у 2017.[105] Тадић је постигао гол са беле тачке у 45. минуту, затим Митровић сјајним голом доноси вођство Србији, а дебитант Мијат Гаћиновић се уписао у листу стрелаца у 86. минуту. Поново је Тадић био централна фигура меча, са две асистенције и једним голом. 11. јуна, Србија је дочекала Велс пред 46 хиљада навијача на стадиону Рајко Митић и одиграла нерешено (1:1).[106] Гол за Србију постигао је поново Александар Митровић.

2. септембра Србија је остварила рутинску победу од 3:0 против Молдавије на стадиону Партизана и најавили поход на прву позицију и директан одлазак на Мундијал.[107] Три дана касније, Орлови су се састали у вероватно одлучујућој утакмици у овим квалификацијама, са Републиком Ирском у Даблину. Коларов је сјајним голом у 55. минуту донео победу Србији од 1:0 и довео на корак од Мундијала. У овом сусрету Србија је била далеко супериорнији ривал у односу на домаћина, да је победа требало да буде и убедљивија.[108] Такође, треба напоменути да су Орлови играли са играчем мање од 68. минута, јер је Никола Максимовић добио директан црвени картон. Након пораза од Аустрије у гостима 3:2 уследила је тешка и пресудна победа над Грузијом у Београду од 1:0 (једини стрелац био је Александар Пријовић). Србија је овом победом квалификације завршила као прва у групи Д са 21 поеном и тако изборила директан пласман на Светско првенство у Русији.

Табела групе Д Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Србија Република Ирска Велс Аустрија Грузија Молдавија И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Србије Србија 10 6 3 1 20 10 +10 21 - 2:2 1:1 3:2 1:0 3:0 5 3 2 0 10 5 11 5 3 1 1 10 5 10
2. Застава Републике Ирске Република Ирска 10 5 4 1 12 6 +6 19 0:1 - 0:0 1:1 1:0 2:0 5 2 2 1 4 2 8 5 3 2 0 8 4 11
3. Застава Велса Велс 10 4 5 1 13 6 +7 17 1:1 0:1 - 1:0 1:1 4:0 5 2 2 1 7 3 8 5 2 3 0 6 3 9
4. Застава Аустрије Аустрија 10 4 3 3 14 12 +2 15 3:2 0:1 2:2 - 1:1 2:0 5 2 2 1 8 6 8 5 2 1 2 6 6 7
5. Застава Грузије Грузија 10 0 5 5 8 14 -6 5 1:3 1:1 0:1 1:2 - 1:1 5 0 2 3 4 8 2 5 0 3 2 4 6 3
6. Застава Молдавије Молдавија 10 0 2 8 4 23 -19 2 0:3 1:3 0:2 0:1 2:2 - 5 0 1 4 3 11 1 5 0 1 4 1 12 1
Датум Место Гледалаца Противник Резултат Стрелци за Србију
5. септембар 2016. Београд, Србија 7.896 Застава Републике Ирске Република Ирска 2:2 Костић (62.) Тадић (69. пен.)
6. октобар 2016. Кишињев, Молдавија 6.192 Застава Молдавије Молдавија 3:0 Костић (19.) Ивановић (37.) Тадић (59.)
9. октобар 2016. Београд, Србија 14.200 Застава Аустрије Аустрија 3:2 Митровић (6, 23.) Тадић (74.)
12. новембар 2016. Кардиф, Велс 32.879 Застава Велса Велс 1:1 Митровић (86.)
24. март 2017. Тбилиси, Грузија 31.328 Застава Грузије Грузија 3:1 Тадић (44. пен.) Митровић (64.) Гаћиновић (86.)
11. јун 2017. Београд, Србија 46.673 Застава Велса Велс 1:1 Митровић (74.)
2. септембар 2017. Београд, Србија 9.974 Застава Молдавије Молдавија 3:0 Гаћиновић (20.) Коларов (30.) Митровић (81.)
5. септембар 2017. Даблин, Република Ирска 50.153 Застава Републике Ирске Република Ирска 1:0 Коларов (55.)
6. октобар 2017. Беч, Аустрија 42.400 Застава Аустрије Аустрија 2:3 Миливојевић (11.) Матић (83.)
9. октобар 2017. Београд, Србија 43.000 Застава Грузије Грузија 1:0 Пријовић (74.)

Светско првенство 2018. године у Русији[уреди]

Капитен Александар Коларов постиже водећи гол против Костарике на отварању Светског првенства у Русији.
Сергеј Милинковић-Савић је први репрезентативац у историји наше земље коме је на дресу писало име уместо презимена.

Одмах по окончању квалификација за Светско првенство у Русији са места селектора репрезентације смењен је Славољуб Муслин. Као један од разлога за његову смену председник фудбалског савеза, Славиша Кокеза, навео је непозивање једног од најталентованијих играча, Сергеја Милинковић Савића. Место селектора нуђено је Драгану Стојковићу Пиксију и Вељку Пауновићу, али су они одбили да преузму репрезентацију. За разлику од Пауновића, Стојковић је био далеко конкретнији, образлажући своју одлуку тиме да не жели да преузме селекцију у овом тренутку, јер је одувек желео да гради репрезентацију по свом укусу[109]. На позицију селектора постављен је помоћник Славољуба Муслина и некадашњи репрезентативац, Младен Крстајић.

Први потез који је изазвао доста негодовања у јавности била је промена капитена. Уместо Бранислава Ивановића капитенска трака додељена је Александру Коларову[110] фудбалеру Роме.

Жребом за Мундијал, крајем 2017. године, Србија је, из четвртог шешира, смештена у групу Е, заједно са репрезентацијама: Швајцарске, Костарике и Бразила.У припремама за шампионат у Русији, репрезентација Србије у 2018. години имала је два пораза (Мароко 2:1, Чиле 1:0) и две победе (Нигерија 2:0, Боливија 5:1).

Светско првенство у Русији за Орлове, за разлику од оног из 2010. године, почело је победом. У мечу где је Србија била бољи ривал (Митровићу неколико зицера скинуо сјајни Кејлор Навас) пресудни тренутак одиграо се у 56. минуту. Са 30 метара удаљености директно из слободног ударца водећи гол за Србију постигао је капитен тима, Александар Коларов[111]. До краја, Орлови су сачували свој гол и шампионат отпочели победом. На овом сусрету Бранислав Ивановић забележио је 104. наступ за репрезентацију и тако постао рекордер у овој категорији. Пресудни сусрет другог кола против одигран је против Швајцарске. Меч је почео одлично за репрезентацију Србије која је повела у 5.минуту голом Александра Митровића након центаршута Душана Тадића. Већ на старту другог полувремена Швајцарска долази до изједначења голом Гранита Џаке. Селектор Младен Крстајић желео је да дође до победе, па је извукао, упркос противљењима остатка тима[112], Луку Миливојевића и убацио младог нападача Црвене звезде, Немању Радоњића. При резултату 1:1, главни арбитар, Феликс Брих оштетио је репрезентацију Србије јер није досудио прекршај над Александром Митровићем у казненом простору Швајцарске у 66.минуту, а такође није ни контактирао ВАР собу[113]. У судијској надокнади сусрета, Џердан Шаћири, успева да побегне Душку Тошићу и постигне гол за 2:1 и тако донесе Швајцарској веома важну победу. Због прослављања голова на неадекватан начин који је имао политичку конотацију, Џердан Шаћири и Гранит Џака кажњени су новчано од стране ФИФЕ[114]. Да би прошла у осминуфинала Србији је била потребна победа над Бразилом, а нерешен резултат је долазио у обзир само у случају пораза Швајцарске од Костарике. Селектор Крстајић одлучио је да промени стартну поставу па су штоперски тандем чинили млади Миленковић и Вељковић. Управо су њих двојица закаснили код првог гола када је Паулињо неометано, кроз средину, дошао до шеснаестерца и довео Бразил у вођство у 36.минуту. Други гол на мечу Србија је примила у моментима своје најбоље игре у другом полувремену. Након корнера у 68. минуту Тијаго Силва надскочио је све у петерцу Србије и увећао вођство на 2:0[115]. Убедљивију победу Бразила спречио је врло расположени голман Орлова, Владимир Стојковић.

Ново такмичење, Лига нација[уреди]

Средином 2017. године постало је извесно да ће председник УЕФА-е, Александар Чеферин, покренути своје такмичење под називом Лига нација. Циљ је био да се досадашње пријатељске утакмице, које нису имале такмичарски значај, замене такмичарским, а као награда најбоље селекције из својих група, тј лига, избориле би учешће на ЕУРУ 2020. године. Због свог рејтинга на УЕФА ранг листи (28. место[116]), Србија је била смештена у Лигу Ц, а групу 4 заједно са селекцијама: Румуније, Литваније и Црне Горе.[117]

Резултати у Лиги Нација[уреди]

Лига Ц, Група 4
UEFA Nations League.png

Датум Место Гледалаца Противник Резултат Стрелци за Репрезентацију Србије Такмичење
7. септембар 2018. Виљнус, Литванија 4.638 Литванија Литванија 1:0 (1:0) Тадић Гол у 38. минуту 38' (Пен.) УЕФА Лига Нација
10. септембар 2018. Београд, Србија 12.000 Румунија Румунија 2:2 (1:0) Митровић Гол у 26. минуту 26', Гол у 63. минуту 63' УЕФА Лига Нација
11. октобар 2018. Подгорица, Црна Гора 10.000 Црна Гора Црна Гора 2:0 (1:0) Митровић Гол у 18. минуту 18' (Пен.), Гол у 81. минуту 81' УЕФА Лига Нација
14. октобар 2018. Букурешт, Румунија 44.318 Румунија Румунија 0:0 (0:0) УЕФА Лига Нација
17. новембар 2018. Београд, Србија - Црна Гора Црнa Горa -:- - УЕФА Лига Нација
20. новембар 2018. Београд, Србија - Литванија Литванија -:- - УЕФА Лига Нација

Табела (Група 4)[уреди]

Табела ИГ Д Н И ГД ГП ГР Бод.
1. Србија СРБИЈА 3 2 2 0 5 2 +3 8
2. Румунија Румунија 4 1 3 0 4 3 +1 6
3. Црна Гора Црна Гора 3 1 1 1 2 2 0 4
4. Литванија Литванија 3 0 0 3 1 5 -5 0

Легенда:

  Промоција у Лигу Б
  Трећепласирани тимови
  Релегација у лигу Д

Утакмице са репрезентацијом Бразила[уреди]

Репрезентација Србије се, до сада, осамнаест пута сусретала са селекцијом Бразила. Први пут још 1930. године на Светском првенству у Монтевидеу када је Југославија победила 2:1.

Четири године касније на пријатељској утакмици у Београду, Југославија је поново победила уз рекордан број голова: 8:4

Свој последњи меч за репрезентацију Бразила, легендарни Пеле, одиграо је против Југославије 18. јула 1971. године. Меч је завршен без победника, 2:2.

Светско првенство:

Куп независности: [118]

Пријатељске утакмице:

Противник Бр. одиграних мечева Победе Нерешено Порази Датих голова Примљених голова Гол разлика
Бразил Бразил 19 2 7 10 22 35 -13

Стадиони[уреди]

На стадиону Рајко Митић репрезентација Србије је одиграла највише утакмица.

Након распада СФРЈ, фудбалска репрезентација Србије је одиграла највише утакмица у Београду на стадиону Рајко Митић и стадиону ЈНА. Дана 2. септембра 1998. године СР Југославија је одиграла прву утакмицу ван Београда. СР Југославија је одиграла пријатељску утакмицу у Нишу на Чаиру против Швајцарске пред 16.000 гледалаца.[121] Осим у Београду, репрезентација Србије је играла утакмице и у другим градовима Србије. Прву утакмицу на стадиону Карађорђе у Новом Саду Србија је одиграла 8. септембра 2012. против Велса у квалификацијама за Светско првенство 2014. Србија је победом над Велсом од 6:1 остварила једну од најубедљивијих победа у историји репрезентације. Србија је на стадиону Карађорђе одиграла 5 утакмица и забележила 5 победа уз гол разлику 15:2.

Репрезентација Србије је одиграла по једну утакмицу у Смедереву, Крушевцу, Јагодини и Ужицу.

Дресови[уреди]

Дресове репрезентације Србије тренутно производи Пума.

Период Произвођач
1974–2002 Немачка Адидас
2002–2006 Италија Лото
2006–2014 Сједињене Америчке Државе Најки
2014–2018 Енглеска Умбро
2018– Немачка Пума

Дресови кроз историју[уреди]

Југославија 1920–1992[уреди]

СП 1930.[122][123]
1950–1962
СП 1974.
СП 1982.
ЕП 1984.
СП 1990.

СР Југославија/Србија и Црна Гора 1992–2006[уреди]

СП 1998.
ЕП 2000.
СП 2006.

Србија[уреди]

2006–2008
2008–2010
СП 2010.
2012–2014
2014–2016
2016–2018
СП 2018.

Резултати репрезентације[уреди]

Светско првенство[уреди]

Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Југославија Југославија
Уругвај 1930. Полуфинале1[124][125] 4. место 3 2 0 1 7 7
Краљевина Италија 1934. Није се квалификовала
Француска 1938
Бразил 1950. 1. коло 5. место 3 2 0 1 7 3
Швајцарска 1954. Четвртфинале 7. место 3 1 1 1 2 3
Шведска 1958. Четвртфинале 5. место 4 1 2 1 7 7
Чиле 1962. Утакмица за 3. место 4. место 6 3 0 3 10 7
Енглеска 1966. Није се квалификовала
Мексико 1970.
Немачка 1974. 2. коло 7. место 6 1 2 3 12 7
Аргентина 1978. Није се квалификовала
Шпанија 1982. 1. коло 16. место 3 1 1 1 2 2
Мексико 1986. Није се квалификовала
Италија 1990. Четвртфинале 5. место 5 3 1 1 8 6
Савезна Република Југославија СР Југославија
Сједињене Америчке Државе 1994. Суспендована2
Француска 1998. 2. коло 10. место 4 2 1 1 5 4
Јужна КорејаЈапан 2002. Није се квалификовала
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора
Немачка 2006. 1. коло 32. место 3 0 0 3 2 10
Србија Србија
Јужноафричка Република 2010. 1. коло 23. место 3 1 0 2 2 3
Бразил 2014. Није се квалификовала
Русија 2018. 1. коло 23. место 3 1 0 2 2 4
Укупно 12/21 0 титуле 46 18 8 20 66 63
Напомене:
1 Није одигран меч за треће место, према званичном извештају ФИФЕ Краљевина Југославија је заузела 4. место.
2 Забрањено учешће због санкција

Европско првенство[уреди]

Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Југославија Југославија
Француска 1960. Финале 2. место 2 1 0 1 1 2
Шпанија 1964. Није се квалификовала
Италија 1968. Финале 2. место 3 1 1 1 2 3
Белгија 1972. Није се квалификовала
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1976. Утакмица за 3. место 4. место 2 0 0 2 4 7
Италија 1980. Није се квалификовала
Француска 1984. 1. коло 8. место 3 0 0 3 2 10
Западна Немачка 1988. Није се квалификовала
Шведска 1992. Квалификовала се1
Савезна Република Југославија СР Југославија
Енглеска 1996. Суспендована2
БелгијаХоландија 2000. Четвртфинале 8. место 4 1 1 2 8 13
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора
Португалија 2004. Није се квалификовала
Србија Србија
АустријаШвајцарска 2008. Није се квалификовала
ПољскаУкрајина 2012.
Француска 2016.
Европска унија 2020.
Укупно 5/15 0 титуле 14 3 2 9 17 35
Напомене:
1 Квалификовала се, али јој није било дозвољено да учествује због санкција током Југословенских ратова. Данска, која је завршила друга у квалификационој групи СФР Југославије, учествовала уместо ње и на крају освојила првенство.
2 Забрањено учешће због санкција

Освојене медаље[уреди]

Такмичење Злато Сребро Бронза Укупно
Светско првенство 0 0 1 1
Олимпијске игре 1 3 1 5
Европско првенство 0 2 0 2
Медитеранске игре 0 0 0 0
Укупно 1 5 2 8

Све медаље је освојила репрезентација СФР Југославије (1946—1992)

Селектори[уреди]

Година Име
Краљевина Југославија Краљевина Југославија (1920—1941)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (1946—1992)
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992—2003)
1920—2003. Списак селектора фудбалске репрезентације
Краљевине Југославије, СФР Југославије и СР Југославије
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2003—2006)
2003—2006. Списак селектора фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе
Србија Србија (2006—)
2006—2007. Шпанија Хавијер Клементе
2007—2008. Србија Мирослав Ђукић
2008—2010. Србија Радомир Антић
2010—2011. Србија Владимир Петровић Пижон
2012—2013. Србија Синиша Михајловић
2014. Холандија Дик Адвокат
2014—2016. Србија Радован Ћурчић
2016—2017. Србија Славољуб Муслин
2018— Србија Младен Крстајић

Тренутни састав[уреди]

Име Датум рођења Наступи голови Клуб
Голмани
Предраг Рајковић 31. октобар 1995. 9 0 Израел Макаби Тел Авив
Марко Дмитровић 24. јануар 1992. 5 0 Шпанија Еибар
Александар Јовановић 6. децембар 1992. 1 0 Шпанија Уеска
Одбрана
Немања Милетић 16. јануар 1991. 1 0 Србија Партизан
Антонио Рукавина 26. јануар 1984. 53 0 Казахстан Астана
Милан Родић 2. април 1991. 4 0 Србија Црвена звезда
Урош Спајић 13. фебруар 1993. 6 0 Русија Краснодар
Никола Миленковић 12. октобар 1997. 8 0 Италија Фиорентина
Милош Вељковић 26. септембар 1995. 7 0 Немачка Вердер Бремен
Јагош Вуковић 10. јун 1988. 8 0 Грчка Олимпијакос
Средњи ред
Душан Тадић 20. новембар 1988. 60 14 Холандија Ајакс
Бранко Јовичић 18. март 1993. 1 0 Србија Црвена звезда
Сергеј Милинковић-Савић 27. фебруар 1995. 10 0 Италија Лацио
Андрија Живковић 11. јул 1996. 13 0 Португалија Бенфика
Филип Костић 1. новембар 1992. 28 2 Немачка Ајнтрахт Франкфурт
Немања Радоњић 15. фебруар 1996. 8 0 Француска Олимпик Марсељ
Немања Максимовић 26. јануар 1995. 9 0 Шпанија Хетафе
Мијат Гаћиновић 8. фебруар 1995. 9 2 Немачка Ајнтрахт Франкфурт
Саша Лукић 13. август 1996. 4 0 Италија Торино
Напад
Александар Митровић 16. септембар 1994. 44 21 Енглеска Фулам
Александар Пријовић 21. април 1990. 11 1 Грчка ПАОК

Статистика играча[уреди]

Бранислав Ивановић је одиграо највећи број утакмица за репрезентацију.
Највише утакмица
# Име и презиме Године у репрезентацији Утакмице Голови
1 Бранислав Ивановић 2005– 105 13
2 Дејан Станковић 1998–2013 103 15
3 Саво Милошевић 1994–2008 102 37
4 Драган Џајић 1964–1979 85 23
5 Драган Стојковић 1983–2001 84 15
6 Владимир Стојковић 2006– 84 0
7 Александар Коларов 2008– 81 11
8 Зоран Тошић 2007–2016 76 11
9 Предраг Мијатовић 1989–2003 73 26
10 Златко Вујовић 1979–1990 70 25
Стјепан Бобек је играч са највише постигнутих голова за репрезентацију.
Највише голова
# Име и презиме Године у репрезентацији Голови Утакмице Просек
1 Стјепан Бобек[a] 1946–1956 38 63 0.60
2 Благоје Марјановић 1926–1938 37 58 0.64
Милан Галић 1959–1965 37 51 0.72
Саво Милошевић 1994–2008 37 102 0.36
5 Рајко Митић 1946–1957 32 59 0.54
6 Душан Бајевић 1970–1977 29 37 0.78
7 Тодор Веселиновић 1953–1961 28 37 0.76
8 Боривоје Костић 1956–1964 26 33 0.79
Предраг Мијатовић 1989–2003 26 73 0.38
10 Златко Вујовић 1979–1990 25 70 0.36
  • ажурирано 12.9.2018.

Капитени[уреди]

Година Име
1994—2001 Драган Стојковић
2001—2003 Предраг Мијатовић
2003—2006 Саво Милошевић
2006—2011 Дејан Станковић
2011 Никола Жигић
2012—2018‎ Бранислав Ивановић
2018— Александар Коларов

Састави[уреди]