Фудбалска репрезентација Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Србија
FSS logo.svg
Надимак Орлови
Савез ФСС
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Младен Крстајић вд.
Капитен Бранислав Ивановић
Највише наступа Дејан Станковић (103)
Најбољи стрелац Саво Милошевић (37)
ФИФА шифра SRB
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни Раст 38. [1] (17. октобар 2017)
Највиши 6. као СР Југославија (децембар 1998),
13. као Србија[2] (март 2010)
Најнижи 101. као СР Југославија (децембар 1994),
66. као Србија[2] (август 2015)
Прва међународна утакмица
Застава Чешке Чешка 1–3 Србија Србија
(Ухерско Храдиште, Чешка; 16. август 2006)
Највећа победа
Азербејџан Азербејџан 1–6 Застава Србије Србија
(Баку, Азербејџан; 17. октобар 2007)
Застава Србије Србија 6–1 Бугарска Бугарска
(Београд, Србија; 19. новембар 2008)
Застава Србије Србија 5–0 Румунија Румунија
(Београд, Србија; 16. октобар 2009)
Застава Србије Србија 6–1 Велс Велс
(Нови Сад, Србија; 11. септембар 2012)
Највећи пораз
Застава Србије Србија 0–3 Белгија Белгија
(Београд, Србија; 12. октобар 2012)
Застава Чешке Чешка 4–1 Србија Србија
(Острава, Чешка; 13. новембар 2015)
Светско првенство
Наступи 12, као Србија 2 (први пут 1930,
као Србија 2010
)
Најбољи резултат 4. место (2): 1930. и 1962.
као Србија
1. коло: 2010.
Европско првенство
Наступи 5, као Србија 0 (први пут 1960,
као Србија није се квалификовала
)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg 2. место (2): 1960. и 1968.
као Србија
није се квалификовала
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Тим
Сребрна медаља — друго место 1948. Лондон Тим
Сребрна медаља — друго место 1952. Хелсинки Тим
Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн Тим
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Тим
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1971. Измир Тим
Златна медаља — прво место 1979. Сплит Тим

Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије. ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација Краљевине Југославије (1918—1941, до 1921. као Краљевство СХС, 1921—1929. као Краљевина СХС), СФР Југославије (1943—1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945—1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992—2003) и Србије и Црне Горе (2003—2006).[3]

Историја[уреди]

Репрезентација је играла под разним именима:

Пре распада Југославије[уреди]

Репрезентација Краљевине Југославије је своју прву службену утакмицу одиграла 1920. године против репрезентације Чехословачке на 7. олимпијским играма у Антверпену и изгубила резултатом 7:0. Највеће успехе на светским првенствима Југославија је остварила 1930. у Уругвају и 1962. године у Чилеу пласманима у полуфинале. Најбољи резултати на европским првенствима су остварени 1960. и 1968. пласманима у финале ових такмичења. На олимпијским играма 1960. у Риму Југославија је освојила златну медаљу. Своју последњу утакмицу пре распада Југославије репрезентација је одиграла 25. марта 1992. године у Амстердаму против Холандије. У том периоду Југославија је играла осам светских и четири европска првенства, те једанаест пута на олимпијским играма.

После распада Југославије[уреди]

Под именима СРЈ, СЦГ и Србије фудбалска репрезентација се квалификовала на три светска првенства и једно европско. Прву утакмицу на Светском првенству 1998. у Француској Савезна Република Југославија је одиграла 15. јуна против Ирана и победила 1:0 голом Синише Михајловића у 72. минуту. Репрезентација СР Југославије је стигла до осмине финала и тамо била поражена од Холандије (1:2).

Године 2006. наступила је на светском првенству у Немачкој, пошто је у квалификацијама освојила прво место у својој групи, испред Шпаније, са само једним примљеним голом. Србија и Црна Гора је победила Босну и Херцеговину са 1:0, голом Матеје Кежмана у 7. минуту и оверила пласман на Мундијал у Немачкој.[4] 11. јуна, репрезентација Србије и Црне Горе је одиграла прву утакмицу на Светском првенству, против Холандије на Централном стадиону у Лајпцигу и изгубила 0:1, а гол за репрезентацију Холандије постигао је Арјен Робен.[5] 16. јуна, репрезентација Србије и Црне Горе доживела је највећи дебакл у историји ове репрезентације, против Аргентине 6:0 у Гелзенкирхену.[6] 21. јуна, репрезентација Србије и Црне Горе је одиграла последњу утакмицу на овом Мундијалу против Обале Слоноваче на Алијанц арени у Минхену пред 66 хиљаде гледалаца. Србија и Црна Гора је повела у 10. минуту голом Николе Жигића и десет минута касније после гола Саше Илића повећала предност на 2:0, али је Обала Слоноваче постигла гол у 37. минуту и на одмор се отишло резултатом 2:1. У другом полувремену Обала Слоноваче је преокренула резултат и победила 2:3.[7] За три одигране утакмице, на првенству је забележила три пораза уз гол разлику 2:10.

Након разлаза Србије и Црне Горе[уреди]

После распада Србије и Црне Горе, смењен је и Илија Петковић, а доведен шпански стручњак Хавијер Клементе.[8] Србија је своју прву утакмицу након распада Србије и Црне Горе одиграла у чешком граду Ухерско Храдиште и победила Чешку резултатом 3:1, головима Данка Лазовића, Марка Пантелића и Александра Тришовића. Своју прву утакмицу у квалификацијама за Европско првенство 2008. Србија је одиграла 2. септембра 2006. против Азербејџана на Маракани и забележила победу од 1:0.[9] Једини гол на мечу постигао је Никола Жигић у 72. минуту. 17. октобра 2007. године Србија је декласирала Азербејџан са 1:6 у Бакуу.[10] Србија је завршила на 3. позицији у групи А са 6 победа, исто толико и ремија и 2 пораза и није успела да се квалификује на Европско првенство.

Одлазак на Светско првенство 2010.[уреди]

Крајем августа 2008. на место селектора доведен је Радомир Антић. На клупи Србије, Антић је дебитовао у квалификацијама за Светско првенство 2010. против Фарских Острва и забележио победу од 2:0.[11] Наредну утакмицу у квалификацијама Србија је одиграла на Стад де Франс против Француске и упркос одличној игри поражена 2:1.[12] 11. октобар Србија је победила Литванију 3:0 која је до те утакмице имала две победе и то без примљеног гола.[13] Четири дана касније, Србија је победила Аустрију 3:1 на Ернст Хапел стадиону у Бечу.[14] 28. марта 2009. године, Србија је победила Румунију са 3:2 у Констанци.[15] 6. јуна Србија је победила Аустрију са 1:0 на Маракани пред 55 хиљаде гледалаца.[16] Србија је оверила одлазак на Мундијал победом од 5:0 над Румунијом.[17] Србија је завршила на 1. месту у групи, са 7 победа, 1 ремијем и 2 пораза, са гол разликом 22:8.

Прву утакмицу на Светском првенству у Јужној Африци, Србија је одиграла 13. јуна против Гане на Лофтус Версфелд стадиону у Преторији и изгубила резултатом 1:0.[18] Орлови су играли са играчем мање од 74. минута, јер је Александар Луковић добио други жути картон и примили гол са пенала у 85. минуту. 18. јуна, Орлови су победили Немачку на Нелсон Мандела Беј стадиону у Порт Елизабету голом Милана Јовановића у 38. минуту.[19] 23. јуна, Србија је поражена од Аустралије 2:1 и завршила учешће на Мундијалу у Јужној Африци.[20] Гол за репрезентацију Србије на тој утакмици постигао је Марко Пантелић.

Неуспешне квалификације[уреди]

Србија против Словеније у квалификацијама за ЕП 2012.

Србија је на старту квалификација за Европско првенство 2012. забележила победу од 3:0 против Фарских Острва.[21] 7. септембра 2010. године, Србија је одиграла нерешено (1:1) са Словенијом у Београду.[22] Недељу дана касније је смењен Радомир Антић, а доведен Владимир Петровић Пижон.[23] 8. октобра, Србија је неочекивано изгубила од Естоније и то са 1:3 у Београду.[24] Четири дана касније, меч између Србије и Италије је прекинут у 7. минуту због нереда на трибинама.[25] УЕФА је одлучила да утакмица буде регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Италије.[26] Прву победу у квалификацама, на клупи Србије, Пижон је забележио 25. марта 2011. године против Северне Ирске.[27] 11. октобра 2011. Србији је требала победа против Словеније да би отишла у бараж. Србија је примила гол у финишу првог полувремена са скоро пола терена, а у другом полувремену Немања Видић је промашио пенал.[28] Србија је завршила на 3. месту у групи са 4 победа, 3 ремија и 3 пораза. После утакмице са Словенијом, смењен је Пижон, а доведен Радован Ћурчић.[29] Ћурчић је био привремени носилац дужности селектора. После те утакмице из националног тима су се повукли капитен Дејан Станковић и најбољи дефанзивац планете Немања Видић.[30]

У априлу 2012. Синиша Михајловић постаје селектор репрезентације Србије.[31] 8. септембра 2012. Србија је на старту квалификација за Светско првенство 2014. одиграла нерешено 0:0 против Шкотске у Глазгову.[32] Три дана касније, Србија је остварила једну од најубедљивијих победа у историји репрезентације (6:1) против Велса у Новом Саду.[33] Уследио је низ од три пораза у квалификацијама: против Белгије у Београду 0:3,[34] против Македоније у Скопљу 1:0[35] и против Хрватске у Загребу 2:0.[36] Србија је у последњој утакмици квалификација победила Македонију 5:1 у Јагодини.[37] Орлови су завршили на 3. месту у групи са 4 победа, 2 ремија и 4 пораза. По завршетку квалификација Синиша Михајловић је напустио клупу Орлова,[38] а привремени носилац дужности селектора био је Љубинко Друловић.[39]

Србија против Португала у квалификацијама за ЕП 2016.

У јулу 2014. холандски стручњак Дик Адвокат постао је нови селектор Србије.[40] Холанђанин је дебитовао на клупи Србије 7. септембра у пријатељском мечу против Француске.[41] Србија је ремијем започела квалификације за Европско првенство 2016. против Јерменије у Јеревану, а гол за Србију на тој утакмици постигао је Зоран Тошић у 90. минуту.[42] Три дана касније, Србија је дочекала Албанију у 2. колу квалификација. У 41. минуту меча, изнад стадиона појавио дрон (летелица на даљинско управљање) за који је била закачена застава са мапом такозване велике Албаније. Дрон са заставом је надлетао терен неколико минута, што је изазвало велико негодовање, звиждуке и скандирање српских навијача. Судија је прекинуо меч због улетања дрона. У једном тренутку, српски фудбалер Стефан Митровић је ухватио заставу.[43] Стефан је скинуо заставу и хтео је да се утакмица настави, а албански фудбалери су га напали. Дисциплинска комисија Уефе одлучила је 24. октобра да после прекида квалификационе утакмице за пласман на Европско првенство у фудбалу 2016. између Србије и Албаније казни српску репрезентацију одузимањем три бода, али је меч регистрован службеним резултатом 3:0 у корист српске репрезентације.[44] Међутим, ову одлуку је 10. јула 2015. оспорио Суд за спортску арбитражу у Лозани, који је наложио да се утакмица региструје са 3ː0 у корист албанске репрезентације, али да се и поред тога српској репрезентацији одузму три бода. После пораза од Данске, ФСС и Дик Адвокат су споразумно раскинули уговор,[45] а за новог селектора је изабран Радован Ћурчић.[46] 4. септембра 2015. Србија је победила Јерменију са 2:0 и остварила прву победу у квалификацијама.[47] 8. октобра Србија је победила Албанију са 2:0 у Елбасану, головима Александра Коларова и Адема Љајића у судијској надокнади.[48] У последњем мечу квалификација, Србија је поражена од Португала резултатом 1:2 у Београду.[49] Гол за Орлове на том мечу постигао је Зоран Тошић и са 3 поготка је најбољи стрелац репрезентације Србије у овим квалификацијама и 2. стрелац групе, са 2 поготка мање од Кристијана Роналда. Србија је завршила на претпоследњем месту у групи И, са 2 победе, 1 ремијем и 5 пораза, са гол разликом 8:13.

Одлазак на Светско првенство 2018.[уреди]

У априлу 2016. смењен је Радован Ћурчић,[50] а доведен је Славољуб Муслин.[51] Након добрих резултата у пријатељским мечевима у пролеће 2016. Србија је одиграла нерешено (2:2) против учесника осмине финала Европског првенства, репрезентације Републике Ирске, 5. септембра у првом мечу квалификација за Свестко првенство 2018.[52] Голове за Србију на тој утакмици постигли су Филип Костић и Душан Тадић, који су уједно имали и по асистенцију. Месец дана касније, Орлови су остварили прву победу у квалификацијама, на гостовању против Молдавије (3:0).[53] Голове су постигли Филип Костић, капитен Бранислав Ивановић и Душан Тадић. Тадић је уз гол имао и две асистенције. 9. октобра, пар дана након победе у Кишињеву, Орлови су остварили веома битну победу (3:2) против Аустрије.[54] Два поготка за Србију је постигао Александар Митровић и један Душан Тадић који је поново, као на претходном мечу постигао гол и забележио две асистенције. 12. новембра, Митровић је голом у 86. минуту донео веома битан бод Србији у последњем мечу у 2016., против полуфиналисте Европског првенства, Велса у Кардифу.[55] 24. марта, Србија је после преокрета савладала Грузију резултатом 3:1 у Тбилисију и остварила прву победу у 2017.[56] Тадић је постигао гол са беле тачке у 45. минуту, затим Митровић сјајним голом доноси вођство Србији, а дебитант Мијат Гаћиновић се уписао у листу стрелаца у 86. минуту. Поново је Тадић био централна фигура меча, са две асистенције и једним голом. 11. јуна, Србија је дочекала Велс пред 46 хиљада навијача на стадиону Рајко Митић и одиграла нерешено (1:1).[57] Гол за Србију постигао је поново Александар Митровић. 2. септембра Србија је остварила победу од 3:0 против Молдавије на стадиону Партизана.[58] Голове за Србију постигли су Гаћиновић, Коларов и Митровић. Три дана касније, Орлови су се састали у вероватно одлучујућој утакмици у овим квалификацијама, са Републиком Ирском у Даблину. Коларов је сјајним голом у 55. минуту донео победу Србији од 1:0 и довео на корак од Мундијала.[59] Треба напоменути да су Орлови играли са играчем мање од 68. минута, јер је Никола Максимовић добио директан црвени картон. Након пораза од Аустрије у гостима 3:2 и победе против Грузије код куће 1:0, Србија је квалификације завршила као прва у групи Д са 21 поеном и тако изборила пласман на Светско првенство у Русији.

Стадиони[уреди]

На стадиону Рајко Митић репрезентација Србије је одиграла највише утакмица.

Након распада СФРЈ, фудбалска репрезентација Србије је одиграла највише утакмица у Београду на стадиону Рајко Митић и стадиону ЈНА. 2. септембра 1998. године СР Југославија је одиграла прву утакмицу ван Београда. СР Југославија је одиграла пријатељску утакмицу у Нишу на Чаиру против Швајцарске пред 16.000 гледалаца.[60] Осим у Београду, репрезентација Србије је играла утакмице и у другим градовима Србије. Прву утакмицу на стадиону Карађорђе у Новом Саду Србија је одиграла 8. септембра 2012. против Велса у квалификацијама за Светско првенство 2014. Србија је победом над Велсом од 6:1 остварила једну од најубедљивијих победа у историји репрезентације. Србија је на стадиону Карађорђе одиграла 5 утакмица и забележила 5 победа уз гол разлику 15:2.

Репрезентација Србије је одиграла по једну утакмицу у Смедереву, Крушевцу, Јагодини и Ужицу.

Слика репрезентације[уреди]

Надимак[уреди]

Србија је своју прву утакмицу након распада Србије и Црне Горе одиграла у Чешкој 16. августа 2006. и победила Чешку са 3:1. Од тада репрезентација Србије носи надимак Орлови.[61]

Дресови[уреди]

Дресове репрезентације Србије тренутно производи Умбро.

Период Произвођач
1974–2001 Њемачка Адидас
2001–2006 Италија Лото
2006–2014 Сједињене Америчке Државе Најки
2014– Енглеска Умбро

Дресови кроз историју[уреди]

2006–2008
2008–2010
2010–2012
2012–2014
2014–2016
2016–

Резултати репрезентације[уреди]

Фудбалска репрезентација Србије до сада није освојила Светско или Европско првенство. Најбољи резултат на Светском првенству остварила је репрезентација Краљевине Југославије 1930. године у Уругвају, где је стигла до полуфинала. На наредна 2 Светска првенства, Краљевина Југославија се није квалификовала. 32 године касније, репрезентација Социјалистичке Федеративне Републике Југославије остварила је исти успех. Од 1950. до 1992. СФРЈ је наступила на 7 Светских првенства.

Најбољи резултат на Европским првенствима, СФРЈ је остварила на првом, 1960. године у Француској и 8 година касније у Италији где су стигли до финала. 1960. су поражени од Совјетског Савеза 2:1 након продужетка у Паризу, а осам година касније, у Риму од домаћина, Италије. Прва утакмица завршила се резултатом 1:1, после продужетка. У другој утакмици, Италија је победила резултатом 2:0. 1976. године Европско првенство је одржано у Југославији. Југославија је завршила на 4. месту, јер је у утакмици за 3. место у Загребу изгубила од Холандије 3:2 после продужетка.

Као СР Југославија је наступила на Светском првенству 1998. године у Француској, где је стигла до осмине финала. Као СЦГ је наступила 2006. године у Немачкој где је завршила већ у групи, без иједне победе. Утакмица против Обале Слоноваче са Светског првенства је уједно и последња као СЦГ.

Србија је своју прву утакмицу након распада Србије и Црне Горе одиграла у чешком граду Ухерско Храдиште и победила Чешку резултатом 3:1 16. августа 2006. У 2006. години, Србија није изгубила. Први пут су поражени, од Казахстана 24. марта 2007. у квалификацијама за Европско првенство 2008. године. Србија није успела да се квалификује на прво велико такмичење, као Србија, на Европско првенство 2008. године.

Србија се пласирала на Светско првенство 2010. године као првопласирана екипа. У групи је завршила изнад светског вицешампиона Француске. У Јужној Африци изабраници Радомира Антића завршили су на 4. месту у групи. 18. јуна у 2. утакмици групе су забележили победу од 1:0 против Немачке.

Након осам година, Србија се пласирала на неко велико такмичење. Екипа Славољуба Муслина се пласирала као првопласирана екипа групе на Светско првенство 2018. године у Русији.

Квалификације за Светско првенство 2018.[уреди]

Табела групе Д И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Застава Србије Србија 10 6 3 1 18 7 +11 21
2. Застава Републике Ирске Република Ирска 10 5 4 1 12 6 +6 19
3. Застава Велса Велс 10 4 5 1 13 6 +7 17
4. Застава Аустрије Аустрија 10 4 3 3 14 12 +2 15
5. Застава Грузије Грузија 10 0 5 5 8 14 -6 5
6. Застава Молдавије Молдавија 10 0 2 8 4 23 -19 2
Датум Место Гледалаца Противник Резултат Стрелци за Србију
5. септембар 2016. Београд, Србија 7.896 Застава Републике Ирске Република Ирска 2:2 Костић (62.) Тадић (69. пен.)
6. октобар 2016. Кишињев, Молдавија 6.192 Застава Молдавије Молдавија 3:0 Костић (19.) Ивановић (37.) Тадић (59.)
9. октобар 2016. Београд, Србија 14.200 Застава Аустрије Аустрија 3:2 Митровић (6, 23.) Тадић (74.)
12. новембар 2016. Кардиф, Велс 32.879 Застава Велса Велс 1:1 Митровић (86.)
24. март 2017. Тбилиси, Грузија 31.328 Застава Грузије Грузија 3:1 Тадић (44. пен.) Митровић (64.) Гаћиновић (86.)
11. јун 2017. Београд, Србија 46.673 Застава Велса Велс 1:1 Митровић (74.)
2. септембар 2017. Београд, Србија 9.974 Застава Молдавије Молдавија 3:0 Гаћиновић (20.) Коларов (30.) Митровић (81.)
5. септембар 2017. Даблин, Република Ирска 50.153 Застава Републике Ирске Република Ирска 1:0 Коларов (55.)
6. октобар 2017. Беч, Аустрија 42.400 Застава Аустрије Аустрија 2:3 Миливојевић (11.) Матић (83.)
9. октобар 2017. Београд, Србија 43.000 Застава Грузије Грузија 1:0 Пријовић (74.)

Светско првенство[уреди]

Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Уругвај 1930. Полуфинале1[62][63] 3. место 3 2 0 1 7 7
Краљевина Италија 1934. Није се квалификовала
Француска 1938
Бразил 1950. 1. коло 5. место 3 2 0 1 7 3
Швајцарска 1954. Четвртфинале 7. место 3 1 1 1 2 3
Шведска 1958. 5. место 3 1 2 1 7 7
Чиле 1962. Утакмица за 3. место 4. место 6 3 0 3 10 7
Енглеска 1966. Није се квалификовала
Мексико 1970.
Њемачка 1974. 2. коло 7. место 6 1 2 3 12 7
Аргентина 1978. Није се квалификовала
Шпанија 1982. 1. коло 16. место 3 1 1 1 2 2
Мексико 1986. Није се квалификовала
Италија 1990. Четвртфинале 5. место 5 3 1 1 8 6
Сједињене Америчке Државе 1994. Суспендована2
Француска 1998. Осмина финала 9. место 4 2 1 1 5 4
Јужна КорејаЈапан 2002. Није се квалификовала
Њемачка 2006. 1. коло 32. место 3 0 0 3 2 10
Јужноафричка Република 2010. 1. коло 23. место 3 1 0 2 2 3
Бразил 2014. Није се квалификовала
Русија 2018. Квалификовала се
Катар 2022. Следе квалификације
Укупно 12/21 0 титула 43 17 8 18 64 59
Напомене:
1 Није одигран меч за треће место, према званичном извештају ФИФЕ Краљевина Југославија је заузела 4. место.
2 Забрањено учешће због санкција

Европско првенство[уреди]

Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Француска 1960. Финале 2. место 2 1 0 1 1 2
Шпанија 1964. Није се квалификовала
Италија 1968. Финале 2. место 3 1 1 1 2 3
Белгија 1972. Није се квалификовала
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1976. Утакмица за 3. место 4. место 2 0 0 2 4 7
Италија 1980. Није се квалификовала
Француска 1984. 1. коло 8. место 3 0 0 3 2 10
Западна Немачка 1988. Није се квалификовала
Шведска 1992. Квалификовала се1
Енглеска 1996. Суспендована2
БелгијаХоландија 2000. Четвртфинале 7. место 4 1 1 2 8 13
Португалија 2004. Није се квалификовала
АустријаШвајцарска 2008. Није се квалификовала
ПољскаУкрајина 2012.
Француска 2016.
Европска унија 2020.
Укупно 5/15 0 титуле 14 3 2 9 17 35
Напомене:
1 Квалификовала се, али јој није било дозвољено да учествује због санкција током Југословенских ратова. Данска, која је завршила друга у квалификационој групи СФР Југославије, учествовала уместо ње и на крају освојила првенство.
2 Забрањено учешће због санкција

Освојене медаље[уреди]

Такмичење Злато Сребро Бронза Укупно
Олимпијске игре 1 3 1 5
Европско првенство 0 2 0 2
Медитеранске игре 2 0 0 2
Укупно 3 5 1 9

Све медаље је освојила репрезентација СФР Југославије (1946—1992)

Селектори[уреди]

Година Име
Краљевина Југославија Краљевина Југославија (1920—1941)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (1946—1992)
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992—2003)
1920—2003. Списак селектора фудбалске репрезентације
Краљевине Југославије, СФР Југославије и СР Југославије
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2003—2006)
2003—2006. Списак селектора фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе
Србија Србија (2006—)
2006—2007. Шпанија Хавијер Клементе
2007—2008. Србија Мирослав Ђукић
2008—2010. Србија Радомир Антић
2010—2011. Србија Владимир Петровић Пижон
2012—2013. Србија Синиша Михајловић
2014. Холандија Дик Адвокат
2014—2016. Србија Радован Ћурчић
2016—2017. Србија Славољуб Муслин

Тренутни састав[уреди]

Име Датум рођења Наступи голови Клуб
Голмани
Владимир Стојковић 28. јул 1983. 78 0 Србија Партизан
Предраг Рајковић 31. октобар 1995. 7 0 Израел Макаби Тел Авив
Марко Дмитровић 24. јануар 1992. 1 0 Шпанија Еибар
Одбрана
Бранислав Ивановић 22. фебруар 1984. 100 12 Русија Зенит
Александар Коларов 10. новембар 1985. 72 10 Италија Рома
Антонио Рукавина 26. јануар 1984. 44 0 Шпанија Виљареал
Иван Обрадовић 25. јул 1988. 26 1 Белгија Андерлехт
Душко Тошић 19. јануар 1985. 21 1 Турска Бешикташ
Никола Максимовић 25. новембар 1991. 18 0 Италија Наполи
Стефан Митровић 22. мај 1990. 12 0 Белгија Гент
Милош Вељковић 26. септембар 1995. 2 0 Њемачка Вердер Бремен
Јагош Вуковић 10. јун 1988. 7 0 Грчка Олимпијакос
Средњи ред
Адем Љајић 29. септембар 1991. 25 5 Италија Торино
Душан Тадић 20. новембар 1988. 47 12 Енглеска Саутхемптон
Немања Матић 1. август 1988. 36 2 Енглеска Манчестер јунајтед
Сергеј Милинковић-Савић 27. фебруар 1995. 2 0 Италија Лацио
Лука Миливојевић 7. април 1991. 24 1 Енглеска Кристал Палас
Немања Гудељ 16. новембар 1991. 22 1 Кина Тјенцин Тајда
Мијат Гаћиновић 8. фебруар 1995. 5 2 Њемачка Ајнтрахт Франкфурт
Марко Грујић 13. април 1996. 4 0 Енглеска Ливерпул
Љубомир Фејса 14. август 1988. 23 0 Португалија Бенфика
Ненад Крстичић 3. јул 1990. 4 0 Србија Црвена звезда
Андрија Живковић 11. јул 1996. 7 0 Португалија Бенфика
Напад
Александар Митровић 16. септембар 1994. 33 11 Енглеска Њукасл јунајтед
Филип Костић 1. новембар 1992. 19 2 Њемачка Хамбургер
Александар Пријовић 21. април 1990. 7 1 Грчка ПАОК
Немања Радоњић 15. фебруар 1996. 1 0 Србија Црвена звезда

Статистика играча[уреди]

Највише утакмица
# Име и презиме Године у репрезентацији Утакмице Голови
1 Дејан Станковић 1998–2013 103 15
2 Саво Милошевић 1994–2008 102 37
3 Бранислав Ивановић 2005– 100 12
4 Драган Џајић 1964–1979 85 23
5 Драган Стојковић 1983–2001 84 15
6 Владимир Стојковић 2006– 78 0
7 Зоран Тошић 2007– 76 11
8 Предраг Мијатовић 1989–2003 73 26
9 Александар Коларов 2008– 72 10
10 Златко Вујовић 1979–1990 70 25
Највише голова
# Име и презиме Године у репрезентацији Голови Утакмице Просек
1 Стјепан Бобек[а] 1946–1956 38 63 0.60
2 Милан Галић 1959–1965 37 51 0.72
Саво Милошевић 1994–2008 37 102 0.36
4 Благоје Марјановић 1926–1938 36 57 0.63
5 Рајко Митић 1946–1957 32 59 0.54
6 Душан Бајевић 1970–1977 29 37 0.78
7 Тодор Веселиновић 1953–1961 28 37 0.76
8 Боривоје Костић 1956–1964 26 33 0.79
Предраг Мијатовић 1989–2003 26 73 0.38
10 Златко Вујовић 1979–1990 25 70 0.36
  • ажурирано 14. 11. 2017.

Капитени (СРЈ, СЦГ, СРБ)[уреди]

Година Име
1994—2001 Драган Стојковић
2001—2008 Саво Милошевић
2008—2011 Дејан Станковић
2012—‎ Бранислав Ивановић

Састави[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Стјепан Бобек је постигао 38 голова за репрезентацију Југославије, пошто није имао наступ за Србију у кутијици је наведен Саво Милошевић који је дао гол мање.

Референце[уреди]

  1. Ранг држава , www.fifa.com (енглески), Приступљено 18. децембар 2014.
  2. 2,0 2,1 Званични сајт ФИФЕ www.fifa.com (енглески), Приступљено 29. април 2013.
  3. FIFA Association Information www.fifa.com (енглески), Приступљено 24. јун 2015.
  4. „Idemo u Nemačku!!!”, Спортска централа, 12. октобар 2005. Приступљено 21. априла 2017.
  5. „Holandija pobedila SCG golom Robena”, Б92, 11. јун 2006. Приступљено 6. априла 2017.
  6. „Plavi poniženi: SCG - Argentina 0:6!”, Мондо, 16. јун 2006. Приступљено 6. априла 2017.
  7. „SCG - Obala Slonovače iz 2:0 u 2:3”, Б92, 21. јун 2006. Приступљено 6. априла 2017.
  8. „Havijer Klemente selektor Srbije!”, Мондо, 16. јул 2006. Приступљено 6. априла 2017.
  9. „Srbija - Azerbejdžan 1:0”, Б92, 2. септембар 2006. Приступљено 21. априла 2017.
  10. „Havijer Klemente selektor Srbije!”, Блиц, 18. октобар 2007. Приступљено 6. априла 2017.
  11. „Srbija - Farska Ostrva 2:0”, Блиц, 6. септембар 2008. Приступљено 6. априла 2017.
  12. „Србија поражена од Француске”, РТС, 10. септембар 2008. Приступљено 6. априла 2017.
  13. „Srbija ubedljivo pobedila Litvaniju”, РТС, 11. октобар 2008. Приступљено 6. априла 2017.
  14. „Pobeda Srbije u Austriji 3:1”, Б92, 15. октобар 2008. Приступљено 6. априла 2017.
  15. „Velika pobeda Srbije u Konstanci!”, Б92, 28. март 2009. Приступљено 6. априла 2017.
  16. „Srbija pobedila Austriju”, РТС, 6. јун 2009. Приступљено 6. априла 2017.
  17. „'Petarda' briljantne Srbije za SP!”, Б92, 10. октобар 2009. Приступљено 6. априла 2017.
  18. „Poraz Srbije na startu Svetskog Prvenstva!”, Б92, 13. јун 2010. Приступљено 6. априла 2017.
  19. „Srbija pobedila Nemačku!”, Вечерње новости, 18. јун 2010. Приступљено 6. априла 2017.
  20. „Srbija završila SP”, Вечерње новости, 23. јун 2010. Приступљено 6. априла 2017.
  21. „Srbija pobedila Farska Ostrva na startu kvalifikacija”, Блиц, 3. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  22. „Jedva remi”, РТС, 7. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  23. „Smenjen Antić, Vladimir Petrović Pižon novi selektor!”, Блиц, 15. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  24. „Katastrofa Srbije, Estonci pobedili sa 3:1!”, Блиц, 8. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  25. „Nova sramota: Zbog navijača prekinut meč Italija - Srbija!”, Блиц, 12. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  26. „UEFA odlučila: Italija-Srbija 3:0”, РТС, 12. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  27. „Преокрет на Маракани”, РТС, 25. март 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  28. „Novi krah, Srbija bez baraža”, Б92, 11. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  29. „Ćurčič v.d. selektor Srbije, izbori uskoro”, Вечерње новости, 17. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  30. „Stanković i Vidić: Zbogom Orlovi!”, Моззарт спорт, 12. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  31. „Tole potvrdio: Siniša Mihajlović novi selektor Srbije!”, Телеграф, 21. април 2012. Приступљено 8. априла 2017.
  32. „Реми Србије и Шкотске у Глазгову”, РТВ, 8. септембар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  33. „Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"!”, Блиц, 11. септембар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  34. „"Belgija kontrama kaznila Srbiju”, Б92, 12. октобар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  35. „"SP: Novi poraz očajne Srbije”, Б92, 16. октобар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  36. „"Srbija se pobedila na Maksimiru 0:2”, Б92, 22. март 2013. Приступљено 10. априла 2017.
  37. „"Srbija blistala na krilima Baste”, Б92, 15. октобар 2013. Приступљено 10. априла 2017.
  38. „Mihajlović nije više selektor Srbije: Biću trener Sampdorije!”, Блиц, 19. новембар 2013. Приступљено 11. априла 2017.
  39. „Ljubinko Drulović privremeni selektor "orlova"”, Блиц, 14. фебруар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  40. „Дик Адвокат нови селектор Србије”, РТС, 22. јул 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  41. „Kolarov pocepao mrežu za remi Srbije protiv Francuske (FOTO) (VIDEO)”, Телеграф, 7. септембар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  42. „Србија извукла бод у Јеревану”, РТС, 11. октобар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  43. „OVO JE HEROJ SRBIJE: Stefan Mitrović spustio albansku zastavu na zemlju!” Курир, 15. октобар 2014.
  44. „UEFA odlučila: Srbiji pobeda sa 3:0 uz oduzimanje tri boda!” Блиц, 24. октобар 2014.
  45. „Dik Advokat više nije selektor Srbije!” Мондо, 15. новембар 2014.
  46. „Ћурчић нови селектор фудбалера Србије!”. sport.blic.rs. Приступљено 11. 5. 2016. 
  47. „IZAŠLI IZ MINUSA Jermenija pala za prvu pobedu "orlova" u kvalifikacijama” Блиц, 4. септембар 2015.
  48. „MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Курир, 8. октобар 2015.
  49. Poraz za kraj tužnih kvalifikacija! Мондо, 11. октобар 2015.
  50. „Ćurčić više nije selektor Srbije, otišao i Savo!”. 
  51. „Muslin selektor Srbije”. 
  52. „NA KRAJU - REMI Srbija preokrenula, pa ispustila pobedu!”. 
  53. „Rastrčana Srbija ubedljiva u Kišinjevu”. 
  54. „Maestro Tadić srušio Austriju, Srbija lider!”. 
  55. „KARDIF Srbija uzela bod u Velsu! (VIDEO)”. 
  56. „Важна победа Србије у Тбилисију, Тадић централна фигура меча”. 
  57. „Novi remi Srbije, Mitrović opet spasao "Orlove". 
  58. „Navijači uživali u Humskoj, Orlovi lete ka Rusiji!”. 
  59. „Srbija pobedila u Dablinu,korak do Mundijala 2018.”. 
  60. „Југославија - Швајцарска, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Приступљено 15. 4. 2017. 
  61. „PRVA UTAKMICA I POBEDA FUDBALSKE REPREZENTACIJE SRBIJE” Савремени спорт, 16. август 2006.
  62. Није одигран меч за треће место, али је Југославији додељена бронзана медаља.[1], Приступљено 29. април 2013.
  63. Blic Online | Još uvek sjaji bronza iz Montevidea, Приступљено 29. април 2013.

Спољашње везе[уреди]