Устав Србије из 1947.

С Википедије, слободне енциклопедије

Устав Народне Републике Србије из 1947. године први је од четири устава које је Србија донела као федерална јединица Друге Југославије. Донела ју је Уставотворна скупштина јануара 1947. и њоме је Србија по први пут у историји дефинисана као република. Њиме су такође установљене њене нове „републичке” границе, односно постојање две аутономна ентитета — Аутономне Kосовско-метохијске области и Аутономне Покрајине Војводине.[1]

Састојао се од три дела и 160 чланова. Његов текст и одредбе су биле у складу са годину дана раније донесеним савезним Уставом.

Са важењем је престао када је године 1963. донет Устав Социјалистичке Републике Србије, такође усклађен са новим савезним уставом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Svi ustavi Srbije приступљено 4. јануар 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]