У служби Њеног величанства
У служби Њеног величанства | |
---|---|
Изворни наслов | On Her Majesty's Secret Service |
Режија | Питер Хант |
Сценарио | Ричард Мејбаум |
Продуцент |
|
Темељи се на | У служби Њеног величанства Ијана Флеминга |
Главне улоге | |
Музика | Џон Бари |
Директор фотографије | Мајкл Рид |
Монтажа | Џон Глен |
Продуцентска кућа | Eon Productions |
Дистрибутер | |
Година | 1969. |
Трајање | 142 минута[1] |
Земља | |
Језик | |
Буџет | 7 милиона америчких долара |
Зарада | 82 милиона америчких долара |
Претходни | |
Следећи | |
IMDb веза |
У служби Њеног величанства (енгл. On Her Majesty's Secret Service) је шпијунски филм из 1969. године и шести у серији Џејмс Бонд британског продуцента Eon Productions-а. Темељен је на истоименом роману из 1963. Ијана Флеминга. После одлуке Шона Конерија да се повуче из улоге Бонда након филма Само двапут се живи, Eon Productions изабрао је Џорџа Лејзенбија, модела без претходних глумачких заслуга, за улогу Џејмса Бонда. Током снимања филма, Лејзенби је најавио да ће улогу Бонда играти само једном.
У филму, Бонд се суочава са Блофелдом, који планира да зарази свет тако да учини све биљке и стоку неплодним, преко своје групе „Анђела смрти” испраних мозгова. Успут се Бонд упознаје, заљубљује и на крају се ожени грофицом Терезом ди Виченцо.
Ово је једини Бондов филм који је режирао Питер Хант, који је служио као монтажер и редитељ друге јединице на претходним филмовима из серије. Хант је, заједно са продуцентима Албертом Броколијем и Харијем Залцманом, одлучио да направи реалистичнији филм, који ће пажљивије пратити роман. Сниман је у Швајцарској, Енглеској и Португалији од октобра 1968. до маја 1969. године. Иако зарада на биоскопским благајнама није била уносна као код претходног филма, У служби Њеног величанства и даље је био један од најуспешнијих филмова године.[4] Критике по изласку су биле помешане, али репутација филма се временом знатно поправила и данас се сматра једним од најбољих остварења у серијалу. Често се сматра једном од највернијих филмских адаптација романа Ијана Флеминга.[5]
Хронолошки, књига У служби Њеног величанства претходи књизи Само два пута се живи и у њој се Џејмс Бонд први пут сусреће са Ернстом Ставром Блофелдом, али пошто се радња одвија у снегом покривеним пределима, продуценти су се одлучили да прво сниме филм Само два пута се живи, док су трагали за погодним локацијама.
Радња
[уреди | уреди извор]Џејмс Бонд спашава жену на плажи која покушава да изврши самоубиство, а касније је поново среће у казину. Жена, грофица Тереза „Трејси” ди Виченцо, позива Бонда у своју хотелску собу да му се захвали, али када Бонд стигне нападне га неидентификовани мушкарац. Након што га је савладао, Бонд се враћа у своју собу и тамо проналази Трејси, која тврди да није знала да је нападач био тамо. Следећег јутра Бонда киднапује неколико мушкараца, укључујући и оног против кога се борио, који га воде у сусрет Марк-Енџ Драку, шефу европског криминалног синдиката „Unione Corse”. Драко открива да му је Трејси једина ћерка и говори Бонду о њеној проблематичној прошлости, нудећи Бонду милион фунти ако је ожени. Бонд одбија, али пристаје да настави са шармирањем Траци ако Драко открије где се налази Ернст Ставро Блофелд, шеф Спектре.
Бонд се враћа у Лондон и након кратке расправе са М у седишту британске тајне службе, где Бонд покушава да поднесе оставку, упућује се на Драков рођендан у Португалу. Тамо Бонд и Трејси започињу вртложну романсу, а Драко упућује агента у адвокатску фирму у Берну у Швајцарској. Бонд истражује канцеларију швајцарског адвоката Гамболда и сазнаје да се Блофелд дописује са генеалогом Лондонског колеџа за грбове, сер Хиларијем Брајом, покушавајући да затражи титулу „гроф Балтазар де Блошамп”.
Представљајући се као Брај, Бонд одлази у сусрет Блофелду, који је основао клинички институт за истраживање алергија на врху Пиз Глорија на швајцарским Алпима. Бонд упознаје 12 младих жена, „Анђеле смрти”, које су пацијенткиње на институту, очигледно излечених од алергија. Увече, Бонд одлази у собу једне пацијенткиње, Руби, да је заведе. У поноћ, Бонд види да њих дванаест прелази у хипнотично стање изазвано сном, док им Блофелд даје звучна упутства за повратак кући. Заправо, женама се испире мозак да би дистрибуирале бактериолошка ратна средства широм света.
Бонд покушава да превари Блофелда да напусти Швајцарску, како би МИ6 могао да га ухапси без кршења швајцарског суверенитета. Блофелд одбија и на крају га заробљава Блофелдова послушница Ирма Бунт. Блофелд открива да је идентификовао Бонда након покушаја да га намами из Швајцарске и говори својим послушницима да одведу агента. Бонд на крају побегне скијајући се низ Пиз Глорију док га Блофелд и његови људи јуре. Доласком у село Лаутербрунен, Бонд проналази Трејси и они успевају да побегну Бунтовој и њеним људима након јурњаве аутомобилом. Мећава их тера у забачену шталу, где Бонд признаје своју љубав Трејси и предлаже јој брак, што она са задовољством прихвата. Следећег јутра, док се хајка наставља, Блофелд покреће лавину; Трејси је заробљена, док је Бонд затрпан, али успева да побегне.
Назад у Лондону у канцеларији М, Бонд је обавештен да Блофелд намерава да уцени свет претњом да ће уништити глобалну пољопривреду користећи „Анђеле смрти”, тражећи амнестију за све прошле злочине и да ће бити признат као тренутни гроф де Блошамп. М говори Бонду да ће откуп бити плаћен и забрањује му да крене у спасилачку мисију. Бонд затим позива Драка и његове снаге да нападну Блофелдов штаб, истовремено спашавајући Трејси из Блофелдовог заробљеништва. Објекат је уништен, а Блофелд успева да побегне у бобу, док га Бонд прати. Потера се завршава кад се Блофелд ухвати у грани дрвета и повреди врат.
Бонд и Трејси се венчавају у Португалу, а затим се одвозе у Бондовом Астон Мартину. Када се Бонд заустави на путу да уклони цвеће са аутомобила, Блофелд (носећи оковратник) и Бунтова пролазе поред њих и почињу да пуцају. Бонд преживи, али Трејси је у нападу погођена у главу. Бонд плаче, љуљајући њено беживотно тело.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Џорџ Лејзенби | Џејмс Бонд |
Дајана Риг | грофица Тереза ди Виченцо |
Тели Савалас | Ернст Ставро Блофелд |
Габријеле Ферцети | Марк-Енџ Драко |
Илсе Штепат | Ирма Бунт |
Бернард Ли | М |
Лоис Максвел | госпођица Манипени |
Дезмонд Левелин | Кју |
Џорџ Бејкер | сер Хилари Брај |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „On Her Majesty's Secret Service”. British Board of Film Classification. Приступљено 4. 2. 2015.
- ^ „On Her Majesty's Secret Service”. Lumiere. European Audiovisual Observatory. Приступљено 9. 10. 2020.
- ^ https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/22372
- ^ Vinceguerra, Thomas (29. 12. 2019). „As James Bond, He Only Lived Once”. The New York Times. Приступљено 29. 12. 2019.
- ^ Vinciguerra, Thomas (27. 12. 2019). „50 Years Later, This Bond Film Should Finally Get Its Due”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 21. 7. 2020.
Извори
[уреди | уреди извор]- Barnes, Alan; Hearn, Marcus (1997). Kiss Kiss Bang! Bang!: the Unofficial James Bond Film Companion. Batsford Books. ISBN 978-0-7134-8182-2.
- Barnes, Alan; Hearn, Marcus (2001). Kiss Kiss Bang! Bang!: the Unofficial James Bond Film Companion. Batsford Books. ISBN 978-0-7134-8182-2.
- Benson, Raymond (1988). The James Bond Bedside Companion. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-1-85283-234-6.
- Berardinelli, James (2003). ReelViews: the Ultimate Guide to the Best 1,000 Modern Movies on DVD and Video. Justin, Charles & Co. ISBN 978-1-932112-06-1.
- Black, Jeremy (2005). The Politics of James Bond: from Fleming's Novel to the Big Screen. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-6240-9.
- Block, Alex Ben; Autrey Wilson, Lucy (2010). George Lucas's Blockbusting: A Decade-by-Decade Survey of Timeless Movies Including Untold Secrets of Their Financial and Cultural Success. London: HarperCollins. ISBN 978-0-06-177889-6.
- Bray, Christopher (2010). Sean Connery; The Measure of a Man. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-23807-1.
- Broccoli, Albert R (1998). When the Snow Melts. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-0-7522-1162-6.
- Chapman, James (1999). Licence to Thrill. London/New York City: Cinema and Society. ISBN 978-1-86064-387-3.
- Cork, John; Stutz, Collin (2007). James Bond Encyclopedia. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-4053-3427-3.
- Dimare, Philip C. (2011). Movies in American History: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-296-8.
- Fairbanks, Brian W. (2005). Brian W. Fairbanks – Writings. Raleigh: Lulu. ISBN 978-1-4116-2432-0.
- Fiegel, Eddi (2001). John Barry: A Sixties Theme: From James Bond to Midnight Cowboy. Macmillan Publishers. ISBN 978-0-7522-2033-8.
- Gresh, Lois H. (2006). The Science of James Bond: From Bullets to Bowler Hats to Boat Jumps, the Real Technology Behind 007's Fabulous Films. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-66195-5.
- Knight, Gladys L. (2010). Female Action Heroes: A Guide to Women in Comics, Video Games, Film, and Television. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-37612-2.
- Macintyre, Ben (2008). For Yours Eyes Only. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-9527-4.
- Maltin, Leonard (1999). Leonard Maltin's Movie and Video Guide 2000. New York: New American Library. ISBN 978-0-452-28123-3.
- Peary, Danny (1988). Cult Movies Three. Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-671-64810-7.
- Pfeiffer, Lee; Worrall, Dave (1998). The Essential Bond. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-0-7522-2477-0.
- Smith, Jim (2002). Bond Films. London: Virgin Books. ISBN 978-0-7535-0709-4.
- White, Rosie R (2007). Violent Femmes: Women as Spies in Popular Culture. London: Routledge. ISBN 978-0-415-37078-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- У служби Њеног величанства на сајту BFI Screenonline
- У служби Њеног величанства на сајту IMDb (језик: енглески)
- У служби Њеног величанства на сајту TCM Movie Database (језик: енглески)
- У служби Њеног величанства на сајту AllMovie (језик: енглески)
- У служби Њеног величанства на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- У служби Њеног величанства на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)