Тели Савалас
Тели Савалас | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Аристотелис Савалас |
Датум рођења | 21. јануар 1922. |
Место рођења | Гарден Сити, Њујорк, САД |
Датум смрти | 22. јануар 1994.72 год.) ( |
Место смрти | Јуниверзал Сити, Калифорнија, САД |
Породица | |
Супружник | Кетрин Николејдиз (1948 — 1957) 1 дете (Кристина) Мерилин Гарднер (1960 — 1974) 2 детета (Пенелопи и Кендис) Џули Хавланд (1984 — 1994) 2 детета (Кристијан и Аријана) |
Рад | |
Битна улога | Тио Коџак (Коџак) Фето Гомез (Птичар из Алкатраза) |
www | |
Веза до IMDb-а |
Аристотелис „Тели“ Савалас (енгл. Aristotelis "Telly" Savalas, грч. Αριστοτέλης "Τέλι" Σαβάλας; Гарден Сити, Њујорк, САД, 21. јануар 1922. — Јуниверзал Сити, Калифорнија, САД, 22. јануар 1994) је био амерички глумац и певач грчког порекла.[1] Познат је по улогама Тиа Коџака (енгл. Theo Kojak) у ТВ серији „Коџак“ и Фета Гомеза (енгл. Feto Gomez) у филму „Птичар из Алкатраза“, за коју је био номинован за награду „Оскар“.[2][3] Исто тако, појављује се као вечити Бондов противник Шеф СПЕКТРЕ Ернст Ставро Блофелд у филму У служби Њеног величанства.
Саваласови остали филмови су: Birdman of Alcatraz (1962), The Greatest Story Ever Told (1965), Battle of the Bulge (1965), Дванаест жигосаних (1967), Ратници (1970), Horror Express (1972), Lisa and the Devil (1974) и Escape to Athena (1979). За Birdman of Alcatraz, номинован је за Оскара за најбољег споредног глумца и Златни глобус за најбољег споредног глумца.
Као певач, Савалас је објавио обраду песме групе Bread "If", која је постала сингл број један у Великој Британији 1975. године.[4]
Младост
[уреди | уреди извор]Аристотелис Савалас (грч. Αριστοτελης Σαβαλας)[5] рођен је у Гарден Ситију, у Њујорку, 21. јануара 1922. године, као друго од петоро деце у породици грчких родитеља Кристине (рођене Капсалис), уметнице која је била родом из Спарте, и Ника Саваласа, власника ресторана. Његови бака и деда по оцу су дошли из Иеракаса. Савалас је у почетку говорио само грчки када је ушао у основну школу, али је касније научио енглески. Похађао је школу у Лину, у Масачусетсу. Тамо је победио у правопису 1934; због пропуста, награду је добио тек 1991. године, када су му је доделили директор школе и дневне новине Boston Herald.[6]
Савалас је завршио средњу школу у Њујорку 1940. године.[7] и радио је као спасилац на плажи након завршетка средње школе. Једном приликом, међутим, није успео да спасе једног оца од дављења; док је покушавао реанимацију, двоје деце тог човека стајало је у близини и плакало. Ово је толико утицало на Саваласа да је провео остатак свог живота промовишући безбедност у води, а касније је натерао свих шесторо своје деце да похађају часове пливања.[8]
Од 1941. до 1943. Савалас је служио војску САД-а, у батаљону за санитетски тренинг у Вирџинији. Године 1943. отпуштен је из војске у чину каплара након што је тешко повређен у саобраћајној несрећи. Савалас је провео више од годину дана опорављајући се у болници са сломљеном карлицом, уганућем скочног зглоба и потресом мозга.[9] Затим је похађао Институт оружаних снага, где је студирао радио и телевизијску продукцију.[10]
Каријера
[уреди | уреди извор]После рата, радио је за Стејт департмент САД као водитељ серије Ваш глас Америке, а затим у АБЦ вестима.[11][12]
Пре него што је његова глумачка каријера кренула, Савалас је режирао у Извештају за Њујорк (WABC-TV) у јесен 1959. године. Савалас глуму није сматрао каријером све док није заменио пријатеља глумца који је требало да има европски акценат. Добио је улогу у епизоди And Bring Home a Baby, епизоди Armstrong Circle Theatre-а у јануару 1958. Појавио се у још два епизоде серије из 1959. и 1960. године, у једној глуми заједно са младим Сиднијем Полаком.[13]
Савалас је дебитовао у филму Mad Dog Coll (1961), играјући полицајца.[14] У једној од својих најпризнатијих улога, у филму Birdman of Alcatraz (1962), био је номинован за Оскара и Златни глобус за најбољег споредног глумца. Савалас је такође гостовао у бројним ТВ серијама.
Наставио је са споредним улогама у филмовима као што су The Man from the Diners' Club, Love Is a Ball и Johnny Cool (сви 1963).[14][15] Већ у касној фази мушке ћелавости, обријао је главу да би играо Понтија Пилата у филму "Највећа прича икада испричана" (1965) и задржао је обријану главу до краја живота.[16] Саваласова прва главна улога на филму била је у британској крими комедији Crooks and Coronets (1969).
Коџак
[уреди | уреди извор]Савалас је први пут играо поручника Теофила „Теа“ Коџака у ТВ филму Убиства Маркуса–Нелсона (CBS, 1973), који је заснован на стварном случају убиства.[17]
Коџак је био ћелави њујоршки детектив са наклоношћу према лизалицама и чији је слоган био Who loves ya, baby? (Ко те воли, душо?) Савалас је такође много пушио на екрану – цигарете, цигарилосе и цигаре – током епизода прве сезоне. Коџак се емитовао на CBS-у пет сезона од 24. октобра 1973. до 18. марта 1978. са 118 произведених епизода.[14]
Дејвид Шипман је касније написао: „Коџак је био симпатичан према изопштеницима и немилосрдан према друштвеним грабежљивцима. Емисија је одржала висок квалитет до краја и обавезно се гледала у Британији сваке суботе увече током осам година. За све, Коџак значи Савалас и обрнуто, али за самог Саваласа, серија је била само интервал, иако дуг, у истакнутој каријери.“[18] Ова улога је Саваласу донела Еми и два Златна глобуса за најбољег глумца у драмској серији.
Добио је звезду на Холивудској стази славних 1983. Године 1999. TV Guide га је рангирао на 18. место на својој листи 50 највећих ТВ звезда свих времена.[19]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Савалас се женио три пута и има шесторо деце. Савалас је дипломирао психологију и био је покер играч светске класе који је завршио 21. на Светском такмичењу 1992. Био је и мотоциклистички тркач и спасилац. Његови други хобији и интересовања укључивали су голф, пливање, читање романтичних књига, гледање фудбала, путовања, сакупљање луксузних аутомобила, коцкање и трке коња.
Крајем 1989. Саваласу је дијагностикован рак транзиционе ћелије бешике.[20] Умро је 22. јануара 1994. од компликација рака простате и мокраћне бешике у хотелу Шератон-Универсал у Универсал Ситију, у Калифорнији, у 72. години.[20][21][22]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Telly Savalas”. timenote.info (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Aristotelis (Tsavalas) Savalas (1922-1994) | WikiTree FREE Family Tree”. www.wikitree.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Telly Savalas”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ Garrett, Jamie (9. 3. 2015). „What the What? Telly Savalas Had a #1 Hit Song on This Date in 1975”. K1017FM.com. Приступљено 15. 4. 2019.
- ^ Richardson, Lisa (23. 1. 1994). „From the Archives: 'Kojak' Star Telly Savalas Dies at 70”. Los Angeles Times. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Savalas To Receive Award In '34”. Deseret News. 18. 7. 1991. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ Hyland, Wende; Haynes, Roberta (1975). How to make it in Hollywood. Nelson-Hall. стр. 135. ISBN 9780882292397.
- ^ Pilato, Herbie J. (2016). Dashing, Daring, and Debonair: TV's Top Male Icons from the 50s, 60s, and 70s. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 205. ISBN 978-1-63076-052-6.
- ^ „Savalas, Telly A, Cpl”. www.army.togetherweserved.com. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ "Biography", Telly Savalas official website Архивирано септембар 28, 2020 на сајту Wayback Machine
- ^ Greeks Around the World. Apopsē Cultural Centre. 1999. стр. 178. ISBN 9789608513938.
- ^ „Face Of The Day: Telly Savalas; Still suckers for a seventies cop”. The Herald. 18. 7. 2001. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ Wolters, Larry (30. 10. 1960). „Circle Theater Looks, Decides Not to Leap”. Chicago Daily Tribune. стр. nwE.
- ^ а б в „Telly Savalas”. TVGuide.com. TV Guide. Приступљено 16. 9. 2020.
- ^ Scheuer, Philip K. (23. 10. 1962). „Eiko Taki, Laurel Goodwin New Finds: They Have It or They Don't; Pre-Sell Buildups Too Costly”. Los Angeles Times. стр. C9.
- ^ Petersen, Clarence (18. 6. 1973). „Telly Savalas turns joke into stardom”. Chicago Tribune. стр. b16.
- ^ Van Gelder, Lawrence (4. 8. 1996). „Thomas J. Cavanagh Jr., 82, Who Inspired 'Kojak,' Dies”. The New York Times. Приступљено 2024-03-29.
- ^ Shipman, David (25. 1. 1994). „Obituary: Telly Savalas”. The Independent. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2018.
- ^ TV Guide Guide to TV. Barnes and Noble. 2004. стр. 596. ISBN 0-7607-5634-1.
- ^ а б „Telly Savalas”. Autopsy: The Last Hours of... (television). Сезона 13. Епизода 4. 14. 5. 2022.
- ^ Henkel, John (децембар 1994). „Prostate Cancer: New Tests Create Treatment Dilemmas”. FDA Consumer. BNET. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г. Приступљено 16. 6. 2009.
- ^ „Sheraton Universal Hotel”. seeing-stars.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 5. 9. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тели Савалас на сајту IMDb (језик: енглески)
- Тели Савалас на сајту TV.com (језик: енглески)