Шон Конери
Шон Конери | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Томас Конери |
Надимци | Шон |
Датум рођења | 25. август 1930. |
Место рођења | Единбург, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 31. октобар 2020.90 год.) ( |
Место смрти | Насау, Бахами |
Потпис | |
Веза до IMDb-а |
Сер Томас Конери (енгл. Sir Thomas Connery; Единбург, Шкотска, Уједињено Краљевство, 25. август 1930 — Насау, 31. октобар 2020), познатији као Шон Конери (енгл. Sean Connery), био је шкотски филмски и позоришни глумац који је јавности најпознатији као први филмски Џејмс Бонд, након што је глумио у седам Бондових филмова између 1962 и 1983.[1][2][3] Почевши од улоге у филму Доктор Но, Конери је играо Бонда у шест улога Ион Продакшона, а последњи пут се појавио у Никад не реци никад. Након његовог трећег појављивања у улози Бонда у Голдфингеру (1964), у јуну 1965. часопис Тајм је приметио да се „Џејмс Бонд развио у највећег масовног култног хероја деценије“.[4]
За своја филмска достигнућа добио је Оскара, две награде БАФТА (укључујући BAFTA Fellowship) и три Златна глобуса, укључујући награду Сесил Б. Демил и награду Хенриета. Године 1987, постао је носилац Ордена уметности и књижевности у Француској, а 1999. је добио награду за животно дело америчког Кенеди центра. Конери је проглашен витезом у Новогодишњим почастима 2000. за заслуге за филм и драму.[5]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Томас Конери је рођен у Краљевском породилишту у Единбургу, Шкотска, 25. августа 1930. године; добио је име по свом деди по оцу.[6][7] Одрастао у Фаунтанбриџу број 176, блоку који је у међувремену срушен.[8] Његова мајка, Еуфемија Макбејн „Ефи” Маклин, била је чистачица. Рођена је као ћерка Нила Маклина и Хелен Форбс Рос, а име је добила по мајци свог оца, Еуфемији Макбејн, супрузи Џона Маклина и ћерки Вилијама Маклина из Сиреса у Фајфу.[9][10][11] Конеријев отац, Џозеф Конери, био је фабрички радник и возач камиона.[12][13]
Двоје његових прадеда и прабаба по оцу емигрирало је у Шкотску из Вексфорда у Ирској средином 19. века,[14] а његов прадеда Џејмс Конери је био ирски путник.[15] Остатак његове породице је био шкотског порекла, а његови прабаба и деда по мајци говорили су шкотски галски и били су из Фајфа и Уига на Скају.[16][17] Његов отац је био римокатолик, а мајка протестанткиња. Конери је имао млађег брата Нила, и у младости су га углавном звали „Томи”.[18] Иако је био мали растом у основној школи, брзо се развио када је имао око 12 година, достигавши пуну висину од 188 cm са 18 година.[19] Конери је током својих тинејџерских година био познат као „Биг Там”, и изјавио је да је изгубио невиност са одраслом женом у униформи ATS када му је било 14 година.[20][21] Имао је ирског пријатеља из детињства по имену Шимас;[15] када су њих двојца били заједно, они који су их познавали звали су Конерија његовим средњим именом Шон, наглашавајући алитерацију два имена.[15] Од тада је Конери више волео да користи своје средње име.[15]
Биографија
[уреди | уреди извор]Конери је играо у укупно седам филмова о Џејмсу Бонду. Поред њих глумио је и у филмовима Несаломиви, Име руже, Лов на Црвени октобар, Индијана Џоунс и последњи крсташки поход и многим другим. Године 2000. Конери је добио титулу витеза.
Женио се два пута — први пут са Дајаном Силентом, са којом има сина Џејсона који је такође глумац, а други са Мишел Рокенбурн са којом је још увек у браку. Шон Конери се повукао са филма у априлу 2011, а виђен је на УС опену 2012. где је давао подршку шкотском тенисеру Ендију Мареју у финалу против српског тенисера Новака Ђоковића. Преминуо је 31. октобра 2020.
Политика
[уреди | уреди извор]Шон Конери је био члан Шкотске националне странке, која се залаже за независност Шкотске, односно њено издвајање из Уједињеног Краљевства. Осим што је био члан, Конери је странку помагао и кроз јавне наступе, али и финансијски све до 2001. године, када је Парламент Уједињеног Краљевства забранио финансирање политичких странака из иностранства.
Конери се јавно зарекао да ће се вратити у Шкотску оног дана када она буде била независна. Живео је на Бахамима.
Награде
[уреди | уреди извор]- Награђен Оскаром као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1987. године.
- Награђен Златним глобусом као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1988. године.
- Награђен Златним глобусом (Награда „Сесил Б. Демил"), 1996. године.
- Награђен БАФТА наградом као најбољи главни глумац у филму Име руже, 1986. године
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Шона Конерија
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1957. | No Road Back | Спајк | ||
1957. | Hell Drivers | Џони | ||
1957. | Time Lock | |||
1957. | Action of the Tiger | Мајк | ||
1958. | Another Time, Another Place | Марк Тревор | ||
1959. | Darby O'Gill and the Little People | Мајкл Мекбрајд | ||
1959. | Тарзанова највећа авантура | Tarzan's Greatest Adventure | О’Бењон | |
1961. | The Frightened City | Педи Дејмион | ||
1961. | Operation Snafu | Педлар Паско | ||
1962. | Најдужи дан | The Longest Day | Фланеган | |
1962. | Доктор Но | Dr. No | Џејмс Бонд | |
1963. | Из Русије с љубављу | From Russia With Love | Џејмс Бонд | |
1964. | Woman of Straw | Ентони Ричмонд | ||
1964. | Марни | Marnie | Марк Ратланд | |
1964. | Голдфингер | Goldfinger | Џејмс Бонд | |
1965. | The Hill | Џо Робертс | ||
1965. | Операција Гром | Thunderball | Џејмс Бонд | |
1966. | A Fine Madness | Самсон Шајлитоу | ||
1967. | Само двапут се живи | You Only Live Twice | Џејмс Бонд | |
1968. | Шалако | Shalako | Шалако | |
1970. | The Molly Maguires | Џек Кехо | ||
1971. | Црвени шатор | The Red Tent | Амундсен (Amundsen) | |
1971. | The Anderson Tapes | Дјук Андерсон (Duke Anderson) | ||
1971. | Дијаманти су вечни | Diamonds Are Forever | Џејмс Бонд (James Bond) | |
1973. | The Offence | детектив наредник Џоунсон (Det. Sergeant Johnson) | ||
1974. | Zardoz | Зед (Zed) | ||
1974. | The Terrorists | Нилс Талвик (Nils Tahlvik) | ||
1974. | Убиство у Оријент експресу | Murder on the Orient Express | пуковник Арбатнот | |
1975. | The Wind and the Lion | Раисули | ||
1975. | Човек који је хтео да буде краљ | The Man Who Would Be King | Данијел Древот (Daniel Dravot) | |
1976. | Robin and Marian | Робин Худ (Robin Hood) | ||
1976. | The Next Man | Халил Абдул-Мухсен (Khalil Abdul-Muhsen) | ||
1977. | Недостижни мост | A Bridge Too Far | генерал-мајор Роберт Уркарт (Maj. Gen. Robert Urquhart) | |
1979. | The First Great Train Robbery | Едвард Пирс (Edward Pierce) | ||
1979. | Метеор | Meteor | Бредли (Bradley) | |
1979. | Куба | Cuba | Роберт Дејпс | |
1981. | Временски бандити | Time Bandits | краљ Агамемнон (King Agamemnon) | |
1981. | Свемирски шериф | Outland | О’Нил (O'Neil) | |
1982. | Five Days One Summer | Даглас (Douglas) | ||
1983. | Sword of the Valiant | Зелени витез (The Green Knight) | ||
1983. | Никад не реци никад | Never Say Never Again | Џејмс Бонд (James Bond) | |
1986. | Горштак | Highlander | Рамирез (Ramirez) | |
1986. | Име руже | The Name of the Rose | Вилијам од Баскервила (William of Baskerville) | |
1987. | Несаломиви | The Untouchables | Џим Малоун (Jim Malone) | |
1988. | Касарна | The Presidio | Кадвел | |
1988. | Memories of Me | у улози самог себе | ||
1989. | Индијана Џоунс и последњи крсташки поход | Indiana Jones and the Last Crusade | др Хенри Џоунс | |
1989. | Family Business | Џеси (Jesse) | ||
1990. | Лов на Црвени октобар | The Hunt for Red October | капетан Марко Рамијус | |
1990. | Руска кућа | The Russia House | Барли Блер (Barley Blair) | |
1991. | Робин Худ: Принц лопова | Robin Hood: Prince of Thieves | краљ Ричард Лавље Срце | |
1991. | Highlander 2: The Quickening | Рамирез | ||
1992. | Врач | Medicine Man | др Роберт Кембел | |
1993. | Излазеће сунце | Rising Sun | Џон Конор (John Connor) | |
1994. | Добар човек у Африци | A Good Man in Africa | др Алекс Мареј (Dr. Alex Murray) | |
1995. | Just Cause | Пол Армстронг (Paul Armstrong) | ||
1995. | Први витез | First Knight | Краљ Артур | |
1996. | Змајево срце | Dragonheart | Draco | |
1996. | Стена | The Rock | Џон Патрик Мејсон (John Patrick Mason) | |
1998. | Осветници | The Avengers | Sir August De Wynter | |
1998. | Playing By Heart | Пол (Paul) | ||
1999. | Клопка | Entrapment | Роберт „Мак“ Макдугал (Robert "Mac" MacDougal) | |
2000. | Finding Forrester | Вилијам Форестер (William Forrester) | ||
2003. | Лига изузетних џентлмена | The League of Extraordinary Gentlemen | Алан Квотермејн (Allan Quatermain) | |
2006. | Sir Billi the Vet | сер Били, ветеринар (Sir Billi the Vet) - глас |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Harmetz, Aljean (31. 10. 2020). „Sean Connery, Who Embodied James Bond and More, Dies at 90”. The New York Times. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ Shapiro, T. Rees (31. 10. 2020). „Sean Connery, first James Bond of film, dies at 90”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ „Profile: Sean Connery”. BBC News. 12. 3. 2006. Приступљено 19. 3. 2007.
- ^ Chapman, James (2007). Licence to Thrill A Cultural History of the James Bond Films. Bloomsbury Academic. стр. 92.
- ^ „Sir Sean's pride at knighthood”. BBC. Приступљено 15. 3. 2019.
- ^ Pendreigh, Brian (1. 11. 2020). „Obituary: The Sean Connery I knew”. The Scotsman. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ Connery, Sir Sean. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (потребна претплата)
- ^ „Sir Sean visits site of his childhood Edinburgh home”. BBC. 17. 6. 2010. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „Scottish Roots People - Sean Connery”. scottishroots.com. Архивирано из оригинала 09. 07. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2021.
- ^ „Family tree of Euphemia McBain”. Geneanet. Приступљено 3. 10. 2021.
- ^ „Familyrelatives.com | Case Study 1 - Sean Connery - James Bond”. familyrelatives.com. Архивирано из оригинала 30. 08. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2021.
- ^ „Sean Connery Biography”. Film Reference. Advameg, Inc. Приступљено 29. 9. 2007.
- ^ „Case Study 1 – Sean Connery – James Bond”. familyrelatives.com. Treequest Limited. Архивирано из оригинала 22. 08. 2012. г. Приступљено 6. 8. 2012.
- ^ Yule 1992, стр. 1.
- ^ а б в г Harry Brent (18. 8. 2021). „Five things you never knew about Sean Connery's Irish roots”. The Irish Post. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г.
- ^ Connery, Sean; Grigor, Murray (2009). Being a Scot. Phoenix Illustrated.
- ^ „Scottish Genealogy Scottish Ancestry Family Tree Scottish Genealogists”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2013.
- ^ Yule 1992, стр. 8.
- ^ Sellers 1999, стр. 25.
- ^ Yule 1992, стр. 18.
- ^ Yule 1992, стр. 21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Broccoli, Albert R.; Zec, Donald (1999). When the Snow Melts: The Autobiography of Cubby Broccoli. Trans-Atlantic Publications.
- Cohen, Susan; Cohen, Daniel (1985). Hollywood Hunks and Heroes. New York City: Exeter Books. стр. 33. ISBN 978-0-671-07528-6. OCLC 12644589.
- Cork, John; Scivally, Bruce (2002). James Bond: The Legacy. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-6498-1.
- Sellers, Robert (1999). Sean Connery: A Celebration. Robert Hale. ISBN 978-0-7090-6125-0. Приступљено 14. 7. 2011.
- Yule, Andrew (1992). Sean Connery: Neither Shaken Nor Stirred. Little, Brown Book Group. ISBN 978-0-7515-4097-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- 1999 Биографија
- Шон Конери на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Од полирања мртвачких сандука до витеза, Бафте и Оскара – Шон Конери”. Radio televizija Srbije. 31. 10. 2020.