ФК Вележ Невесиње

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили други фудбалски клуб, погледајте чланак ФК Вележ.
ФК Вележ
Grb FK Velež Nevesinje.png
Пуно имеФудбалски клуб Вележ Невесиње
Основан1932.
СтадионГрадски стадион Невесиње, Невесиње
Капацитет500
ТренерМијат Мишељић
ЛигаДруга лига Републике Српске група Исток
2019/20.7.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Вележ је фудбалски клуб из Невесиња, Република Српска Босна и Херцеговина. Такмичи се у склопу Друге лиге Републике Српске група Исток, пошто су у сезони 2012/13. освојили 1. мјесто у Регионалној лиги група Југ. Предсједник клуба је Жарко Лакета, а тренер Мијат Мишељић.

Успјеси[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Први фудбалски клуб у Невесињу је основан у љето 1932. године и назван је ФК Усташ, као асоцијација на невесињске устанике. Клуб је био члан Цетињског ногометног подсавеза и преко њега Српског лоптачког савеза. Није познато да ли је клуб одиграо неку утакмицу.

14. марта 1938. одржана је оснивачка скупштина Југословенског омладинског спортског клуба Невесињац, који је у априлу исте године званично примљен у савез.

16. септембра 1938. одржана је оснивачка скупштина Југословенског спортског клуба Обилић, који је у јануару 1939. постао члан савеза. Застава оба клуба је била плаво-бијела.

Требало је да ови клубови играју у првом колу Прољећног првенства Цетињског лоптачког подсавеза у априлу 1940. Међутим, због приближавања рата утакмице нису одигране. Рад оба клуба је био прекинут током Другог свјетско рата.

Одмах након ослобођења наставља се организовани спортски живот у Невесињу. Тако је 1945. основано Фискултурно друштво Слога у чијем саставу је егзистирала фудбалска секција, као насљедник пријератних невесињских клубова. У фебруару 1954. Слога мијења име у Спортско друштво Вележ Невесиње и то име остаје до данас.

Познати бивши играчи[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Осамдесет година фудбала у Невесињу, Бранко Уљаревић, Невесиње-Београд 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]