Ференц II Ракоци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ференц II Ракоци
II. Rákóczi Ferenc Mányoki.jpg
Ференц II Ракоци
Датум рођења 1676.
Место рођења Борша
Датум смрти 1735.
Место смрти Родосто

Ференц II Ракоци (мађ. II. Rákóczi Ferenc; рођен 1676, Борша — умро 1735, Родосто) је био мађарски феудалац, трансилванијски војвода од 1704. године и син Ференца I Ракоција и Јелене Зрински Ракоци, ћерке Петра Зринског.

Године 1701, кад Хабзбурговци улазе у рат за шпанску баштину, Ракоци ступа на чело завере против њихове власти, рачунајући на помоћ Луја XIV. Завера, је, међутим, откривена и Ракоци бежи у Пољску. Кад је 1703. године избила нова буна у Угарској, враћа се у земљу и манифестом позива све угарске и хрватске феудалце на устанак. Хрватски феудалци се нису одазвали, не желећи да помажу протестантску ствар. У споразуму са Лујем XIV, који Ракоцију обећава помоћ, сабор у Оноду лишава Хабсбурговце престола (1707), а угарски сталежи поверавају Ракоцију управу земљом. Кад је у одлучном часу француска помоћ изостала, Ракоци доживљава пораз код Тренчина (1708), а његови га куруци постепено напуштају. На крају угарски феудалци склапају 1711. године у Сатмару мир с Хабсбурговцима, који Ракоци не признаје. После тога, он годинама обилази Пољску, Француску, Енглеску и Турску тражећи помоћ, а умире као избеглица у Турској.

Написао је „Успомене о угарском рату“ и медитације јансенистичке инспирације „Исповести“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]