Пређи на садржај

Фернандо IV од Кастиље

С Википедије, слободне енциклопедије
Фернандо IV од Кастиље
Кип Фернанда IV од Кастиље
Лични подаци
Пуно имеФернандо IV од Бургундије
Датум рођења(1285-12-06)6. децембар 1285.
Место рођењаСевиља, Круна Кастиље
Датум смрти7. децембар 1312.(1312-12-07) (27 год.)
Место смртиХаен, Круна Кастиље
Породица
СупружникКонстанца од Португала
ПотомствоЕлеонора од Кастиље, Алфонсо XI од Кастиље
РодитељиСанчо IV од Кастиље
Марија де Молина
ДинастијаБургундска династија
Краљ Кастиље и Леона
Период1295−1312
ПретходникСанчо IV од Кастиље
НаследникАлфонсо XI од Кастиље

Фернандо IV од Кастиље звани Фернандо Оптужени (6. децембар 1285, Севиља — 7. септембар 1312, Хаен). Отац му је био храбри Санчо IV од Кастиље, а мајка енергична Марија де Молина. Године 1295. од оца је наследио Круну Кастиље и владао је све до смрти.

Крунисан је у Толеду са само девет године и до пунолетства је био у сенци своје мајке која му је била регент. Због Маријине слабости њена мирољубива политика се претворила у грађански рат и страшно клање у земљи. Због побуне пламства 1296. године, које је настојало да на престо доведе Инфанта Хуана, Марија је морала да са сином побегне у град Авилу, чији су је становници са пажњом примили.

Уз племство биле су Краљевине Арагон и Португалија, па је Фернандо провинцију Мурсију морао дати Арагону, који му се придружио у одбрани од муслимана на југу.

За то време пламство је постигло неколико лепих успеха: Хуан је освојио Леон, а његов сарадник Алфонсо де ла Серда се прогласио Краљем Кастиље, уз подршку краља Диниса Португалског, и превртљивог арагонског краља Ђаумеа Барселонског.

Фернандо је решио да раздвоји савезнике, па је провинцију Мурсију дато Арагону, који му се придружио у одбрани од муслимана на југу, али је то краљевство наставило помагати племству.

Године 1301. Хуан се предао, али побуна је трајала до 1303. године, када је Фернандо проглашен пунолетним и када је преузео власт од своје мајке, којој у будућности више никад није поверавао државне послове.

Фернандо је тада доделио поједине своје области побуњеном племству у знатно ослабио централну власт, али је ипак обезбедио мир земљи. Склопио је и мир са Португалијом, а као печат мира имало је да буде венчање Фернандово са кћерком краља Диниса, Констанцом.

После тога Фернандо, 1309/1310. године, креће у рат против гранадског емира и осваја Куесаду и Бедмар, али и Гибралтар, у савезу са Арагоном.

Недуго после тога Фернандо је умро 7. септембра 1312. године у Хаену.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алфонсо IX од Леона (12)
 
 
 
 
 
 
 
8. Фернандо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беренгарија од Кастиље (13)
 
 
 
 
 
 
 
4. Алфонсо X од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип Швапски
 
 
 
 
 
 
 
9. Elisabeth of Hohenstaufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ирина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
2. Санчо IV од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Петар II Арагонски
 
 
 
 
 
 
 
10. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
5. Јоланда од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
11. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Јоланда од Куртенеа
 
 
 
 
 
 
 
1. Фернандо IV од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фернандо II од Леона
 
 
 
 
 
 
 
12. Алфонсо IX од Леона (16)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Урака од Португала
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо од Молине
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алфонсо VIII од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
13. Беренгарија од Кастиље (17)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елеонора Енглеска, краљица Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија де Молина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Alfonso Téllez II de Menezes, 2nd Lord of Menezes, 1st Lord of Albuquerque
 
 
 
 
 
 
 
14. Alfonso Téllez de Meneses, 4th Lord of Meneses
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Teresa Rodríguez Girón
 
 
 
 
 
 
 
7. Mayor Alfonso Tellez, 6th Lady of Menezes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Joao Fernandes de Lima
 
 
 
 
 
 
 
15. Maria Anes de Lima
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Maria Pais Ribeira
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]