Филип Марлоу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филип Марлоу
Bbcmarlowe.jpg
Ед Бишоп игра главну улогу у серији радио-драма Авантуре Филипа Марлоуа Би-Би-Си радија
Прво прик. 1939.
Измислио Рејмонд Чендлер
Информације
Пол мушки
Занимање приватни детектив
Пребивалиште Канцеларија:
Кауенга билдинг,
бул. Холивуд 615,
Лос Анђелес,
тел. Гленвју 7537

Филип Марлоу (енглески: Philip Marlowe) је лик из детективских романа Рејмонда Чандлера. Марлоу се први пут појављује у роману Велики сан, објављеном 1939, а затим у још 6 романа. Не појављује се у ниједној од Чандлерових раних кратких прича, иако су у каснијим поновљеним издањима имена протагониста замењена у Филип Марлоу; верује се да је ова замена урађена са Чандлеровим одобрењем.

Чандлеров однос према детективском роману показује непрекидне покушаје у развоју уметничке форме. Његова прва потпуна књига, Велики сан, објављена је кад је Чандлер имао 51 годину, а последња, Поновна игра, кад је имао 70 година. Свих седам романа је објављено у последње две деценије његовог живота.

Лик[уреди]

Лик Филипа Марлоуа спада у жанр „тврдокуване“ (енглески: hardboiled - дословно: тврдо куван) криминалистичке литературе. Овај жанр потиче из 1920-их година, појављивањем Хаметовог детектива Сема Спејда у часопису „Црна маска“.

Испод духовитог, грубог приватног детектива, који воли да попије, Марлоу је дубокоуман и методичан. Ужива у шаху и поезији. Иако се не боји ризика физичке повреде, он не примењује насиље да би постигао резултате. Морално исправан, не дозвољава да га преваре фаталне жене (француски: femme fatale, фам фатал) уобичајене за овај жанр. Марлоу прати образац Чандлеровог идеалног детектива, о коме је уопштено писао: „Мислим да би могао да заведе војвоткињу, а сигуран сам да не би обешчастио девицу“.[1]

У роману Велики сан Марлоу каже о себи: „Имам 33 године, ишао сам на колеџ и још увек могу да говорим енглески, ако затреба. У мом послу то није често. Радио сам као истражитељ за господина Вајлда, државног тужиоца за област Лос Анђелеса... Отпуштен сам. Због непослушности... Неожењен сам, јер не волим полицијске жене."

У роману Дуги опроштај још каже: „Имам дозволу приватног детектива и већ неко време радим тај посао. Ја сам вук самотњак, неожењен, зашао сам у средње године, нисам богат. Неколико пута сам био у затвору и не бавим се разводима. Волим пиће и жене и шах и још понешто. Полицајци ме баш не воле, али их познајем неколико с којима то ипак некако иде. Из ове сам земље, рођен у Санта Рози, обоје родитеља мртви, немам браће ни сестара."

Марлоу је висок 185 cm и има око 85 килограма. Има смеђе очи и смеђу косу. Он је пушач и омиљена марка цигарета му је „Кемел“ (енглески: Camel). Кући понекад пуши на лулу. Прави добру кафу, избегавајући коришћење филтера. Ујутру је пије са шлагом, а у остало доба дана чисту. Често пије виски или коњак и у релативно великим количинама. На пример, у роману Високи прозор, пије мешавину америчког вискија Four Roses, а у роману Сестрица Кентаки бурбон Old Forester.

Марлоу је вешт у коришћењу пића за развезивање језика особа од којих треба да извуче информације. Пример из Високог прозора, кад Марлоу коначно убеди поручника Бриза да попије пиће и на тај начин се опусти и преда: „Бриз ме је продорно гледао. Онда је уздахнуо. Узео је чашу, кушао пиће, опет уздахнуо и одмахнуо главом уз полуосмех. Баш онако како се смеши човек који жели попити нешто, па му дате пиће које му толико прија да га већ први гутљај пренесе у нови, лепши, чистији и сунчанији свет."

Његова канцеларија се налази на 6. спрату зграде „Кауенга билдинг“, на адреси Холивудски булевар број 615, Лос Анђелес. Број телефона је „Гленвју 7537". Користи пиштољ „Лугер“.[2]

Утицај и адаптација[уреди]

У филмовима, улогу Марлоуа су играли Хемфри Богарт (енглески: Humphrey Bogart), Роберт Монтгомери (енглески: Robert Montgomery), Џорџ Монтгомери (енглески: George Montgomery), Роберт Мичам (енглески: Robert Mitchum), Дик Пауел (енглески: Dick Powell), Елиот Гулд (енглески: Elliot Gould), Дени Гловер (енглески: Danny Glover), Џејмс Гарнер (енглески: James Garner) и Џејмс Кан (енглески: James Caan).

На радију, у Авантуре филипа Марлоуа лик је тумачио Ван Хефлин (енглески: Van Heflin) на NBC-у (17. јун9. септембар 1947), Џејмс Кан, а Џералд Мор (енглески: Gerald Mohr) на CBS-у (26. септембар 194815. септембар 1951).[3]

Пауерс Бут (енглески: Powers Boothe) је имао главну улогу у HBO серији Филип Марлоу, приватни детектив, која је емитована од 1984. до 1986. Ед Бишоп (енглески: Ed Bishop) је имао главну улогу у Авантуре Филипа Марлоуа на BBC радију.[4]

Марлоу се, осим Чендлера, појављује у кратким причама и романима других писаца, као на пример у Филип Марлоу Рејмонда Чендлера: Прослава стогодишњице (1988). Централна личност оригиналне ТВ верзије Распевани детектив (енглески: The Singing Detective) Дениса Потера (енглески: Dennis Potter) је писац криминалистичких романа Филип И. Марлоу. Жене-детективи из антологије Tart Noir[5] су описане као „Пола Филип Марлоу, пола фам фатал“.

Библиографија[уреди]

Радови Рејмонда Чендлера[уреди]

  • Црвенокоса у акцији (Finger Man), 1934. (кратка прича): прича оригинално представља неименованог наратора, у каснијим причама је идентификован као „Кармади“, а касније је преименован у Марлоу за издања у облику књиге.
  • Златна рибица (Goldfish), 1936. (кратка прича): оригинално, прича представља Кармадија, касније преименованог у Марлоу.
  • Црвени ветар (Red Wind), 1938. (кратка прича): у овој причи је промењено име Џон Делмас у Филип Марлоу.
  • Велики сан[6] (The Big Sleep), 1939.
  • Збогом драгана моја[6] (Farewell, My Lovely), 1940.
  • Високи прозор[6] (The High Window), 1942.
  • Дама у језеру[6] (The Lady in the Lake), 1943.
  • Једноставна уметност убиства (The Simple Art of Murder), 1945. (колекција кратких прича)
  • Сестрица[6] (The Little Sister), 1949.
  • Дуги опроштај[6] (The Long Goodbye), 1954.
  • Плејбек[7], Поновна игра[8] (Playback), 1958.
  • Пудл Спрингс (Poodle Springs), 1959. (незавршен; довршио Роберт Паркер 1989.)
  • Оловка (The Pencil), 1959. објављена постхумно; оригинално објављена под насловом Марлоу против Синдиката (Marlowe Takes on the Syndicate), такође објављена под насловима Погрешан голуб (Wrong Pigeon) и Последњи случај Филипа Марлоуа (Philip Marlowe's Last Case). Чендлерово последње завршено дело, прва кратка прича у којој се оригинално појављује Марлоу као главни јунак.

Радови осталих писаца[уреди]

  • Triste, solitario y final (Osvaldo Soriano, 1974. Марлоу се појављује као други лик у роману).
  • Филип Марлоу Рејмонда Чендлера: Прослава стогодишњице (колекција кратких прича других аутора, издање Byron Preiss, 1988. ISBN 1-59687-847-9., и 1999. ISBN 0-671-03890-7., са две нове приче).
  • Пудл Спрингс (Роберт Паркер је комплетирао недовршене Чендлерове рукописе 1989.)
  • Шанса да сањаш (Perchance to Dream, Роберт Паркер, написана као наставак Чендлеровог романа Велики сан).
  • Наранџаста завеса (Џон Шенон)
  • Делитељев избор (Dealer's Choice, Сара Парецки, сатира на тврдокорног детектива, Марлоу је коришћен као главни лик).

Филмске адаптације[уреди]

  • 1942: Фалкон преузима случај (The Falcon Takes Over) - режија: Ирвинг Рајс (Irving Reis) – према: Збогом драгана моја, детектив Фалкон је замена за Марлоуа (Џорџ Сандерс као Фалкон).
  • 1942: Време за убиство (Time to Kill) – режија: Херберт Лидс (Herbert I. Leeds)– према: Високи прозор, детектив Мајкл Шејн је замена за Марлоуа (Лојд Нолан као Шејн).
  • 1944: Убиство, драга моја (Murder, My Sweet) – режија: Едвард Дмитрик (Edward Dmytryk) – према: Збогом драгана моја (Дик Пауел као Марлоу).
  • 1946: Велики сан (The Big Sleep) – према: Велики сан (Хемфри Богарт као Марлоу)
  • 1947: Дама у језеру (The Lady in the Lake) – режија: Роберт Монтгомери (Robert Montgomery) – према: Дама у језеру (Роберт Монтгомери као Марлоу).
  • 1947: Брешеров дублон (The Brasher Doubloon) – режија: Џон Брам (John Brahm) – према: Високи прозор (Џорџ Монтгомери као Марлоу).
  • 1968: Марлоу (Marlowe) – према: Сестрица (Џејмс Гарнер као Марлоу).
  • 1973: Дуги опроштај (The Long Goodbye) – режија: Роберт Алтман (Robert Altman) - према: Дуги опроштај (Елиот Гулд као Марлоу).
  • 1975: Збогом драгана моја (Farewell, My Lovely) – режија: Дик Ричардс (Dick Richards) – према: Збогом драгана моја (Роберт Мичам као Марлоу).
  • 1978: Велики сан (The Big Sleep) – режија: Мајкл Винер (Michael Winner) – према: Велики сан (Роберт Мичам као Марлоу).

Радио и телевизијске адаптације[уреди]

  • Lux Radio Theatre, Убиство, драга моја, адаптација филма из 1944, CBS радио, 11. јун 1945. (Дик Пауел као Марлоу).
  • Нове авантуре Филипа Марлоуа, NBC радио серија, од 17. јуна до 9. септембра 1947. (Ван Хефлин као Марлоу).
  • Hollywood Star Time, Убиство, драга моја, адаптација филма из 1944, CBS радио, 8. јун 1948. (Дик Пауел као Марлоу).
  • Авантуре Филипа Марлоуа, CBS радио серија, од 26. септембра 1948. до 15. септембра 1951. (Џералд Мор као Марлоу).
  • Climax!, Дуги опроштај, адаптација романа, CBS телевизија, 7. октобар 1954. (Дик Пауел као Марлоу).
  • Филип Марлоу, серија ABC телевизије, од 6. октобра 1959. до 29. марта 1960. (Филип Кери као Марлоу)
  • Филип Марлоу, приватни детектив, серија London Weekend Television/HBO Television британске телевизије, од 16. априла до 18. маја 1983. и од 27. априла до 3. јуна 1986.[9] (Пауерс Бут као Марлоу).
  • BBC представља: Филип Марлоу, BBC радио серија, од 26. септембра 1977. до 23. септембра 1988. (Ед Бишоп као Марлоу).
  • Пали анђели, Црвени ветар, адаптација кратке приче, Showtime Television, 26. новембар 1995. (Дени Гловер као Марлоу).
  • Пудл Спрингс, адаптација истоименог романа, филм HBO телевизије, 25. јул 1998. (Џејмс Кан као Марлоу).

Аудио записи[уреди]

(на енглеском[10])

Извори[уреди]

  1. ^ Рејмонд Чандлер, Једноставна уметност убиства - есеј (Raymond Chandler, The Simple Art of Murder - An Essay), First Vintage Books Edition, ISBN 0-394-75765-3
  2. ^ У романима се помиње једино Лугер као његов пиштољ.
  3. ^ Терес, Винсент. Радио програми, 1924-1984: Каталог преко 1800 програма. ISBN 0-7864-0351-9. 
  4. ^ Пасаж, Френк М (15. 10. 2004). BBC представља: Филип Марлоу”. Old-Time Radio. Приступљено 24. 2. 2007.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  5. ^ Tart Noir је жанр криминалистичких прича и романа у коме су главни јунаци жене
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Изабрана дјела мајстора криминалистичке литературе, Кримбис - Криминалистичка библиотека Спектар, Спектар, Загреб, 1984.
  7. ^ Playback, Соларис, Нови Сад, 1994.
  8. ^ Свјетски криминалистички бестселери, Траг 235, Вјесник, Загреб, 1986.
  9. ^ Филип Марлоу, приватни детектив на IMDb
  10. ^ OTR = Old-Time Radio

Литература[уреди]

  • Терес, Винсент. Радио програми, 1924-1984: Каталог преко 1800 програма. ISBN 0-7864-0351-9. 

Спољашње везе[уреди]