Дашијел Хамет

С Википедије, слободне енциклопедије
Дашијел Хамет
Dashiell Hammett "Thin Man" portrait (cropped).jpg
Пуно имеСамјуел Дашијел Хамет
Датум рођења(1894-05-27)27. мај 1894.
Место рођењаСент Мери, САД
Датум смрти10. јануар 1961.(1961-01-10) (66 год.)
Место смртиЊујорк, САД

Дашијел[1] (или Дашил)[2]Хамет (енгл. Dashiell Hammett, IPA:/dəˈʃil, ˈdæʃil/ /ˈhæmɪt/[3], рођен као Самјуел Дашијел Хамет 27. маја 1894. у округу Сент Мери у Мериленду, САД, умро 10. јануара 1961. у Њујорку, САД) је амерички књижевник, познат као аутор тврдокуваних (енгл. hard-boiled) детективских романа и приповедака. Створио је ликове приватних детектива Сема Спејда у роману Малтешки соко, Ника и Норе Чарлс у роману Мршавко те Континентал Опа у романима Крвава жетва и Клетва Дејнових.

Хамет „сада се сматра једним од најбољих писаца мистерија свих времена“.[4] У својој посмртници у Њујорк тајмсу, он је описан као „декан... 'тврдокуване' школе детективске фантастике.[5] Тајм је уврстио Хаметов роман Црвена жетва из 1929. на своју листу 100 најбољих романа на енглеском језику објављених између 1923. и 2005. године.[6] Године 1990, Удружење криминалистичких писаца одабрало је три од пет његових романа у своју листу 100 најбољих криминалистичких романа свих времена.[7] Пет година касније, четири од пет његових романа ушла су у Топ 100 мистериозни романа свих времена по избору Америчких писаца мистерија.[8] Његови романи и приче такође су имали значајан утицај на филмове, укључујући жанрове приватно детективске/детективске фикције, мистериозне трилере и филм ноар.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Зграда у улици 891 Пост Ст, Сан Франциско, где је Хамет живео док је писао Малтешког сокола: лик Сем Спејд је можда такође живео у згради.[9][10]

Хамет је рођен у близини Грејт Милса на фарми „Hopewell and Aim“ у округу Сент Мери, у држави Мериленд,,[11] од oca Ричарда Томаса Хемета и његове супруге Ен Бонд Дешиjeл. Његова мајка припадала је старој породици у Мериленду, чије је име на француском било Де Шел. Имао је старију сестру Аронију и млађег брата Ричарда млађег.[12] Познат као Сем, Хамет је крштен као католик,[13] и одрастао је у Филаделфији и Балтимору.

Напустио је школу када је имао 13 година и радио је неколико послова пре него што је радио за Националну детективску агенцију Пинкертон. Служио је као оперативац за Пинкертоне од 1915. до фебруара 1922. године, изузев периода током које је служио у Првом светском рату. Рекао је да је са Пинкертонима послат у Бјут, Монтана, током синдикалних штрајкова, иако неки истраживачи сумњају да се то заиста догодило.[14] Улога агенције у разбијању штрајка на крају га је разочарала.[15]

Хамет се пријавио у Армију Сједињених Држава 1918. године и служио је у Моторној амбуланти. У то време је био оболео од шпанског грипа, а касније је оболео од туберкулозе. Већину свог времена провео је у војсци као пацијент у болници Кушман у Такоми у Вашингтону, где је упознао медицинску сестру Џозефину Долан, са којом се оженио 7. јула 1921. у Сан Франциску.[16]

Брак и породица[уреди | уреди извор]

Хамет и Долан су имали две ћерке, Мери Џејн (рођена 1921) и Џозефина (рођена 1926).[17] Убрзо након рођења њиховог другог детета, медицинске сестре су обавестиле Долан да, због Хаметове туберкулозе, она и деца не би требало да живе са њим. Долан је изнајмила кућу у Сан Франциску, где би Хамет посећивао викендом. Брак се убрзо распао; међутим, наставио је да финансијски издржава своју жену и ћерке приходима које је остварио својим писањем.[18]

Каријера[уреди | уреди извор]

Хамет је први пут објављен 1922. године у часопису The Smart Set.[19] Познат по аутентичности и реализму свог писања, ослањао се на своја искуства као Пинкертонов оперативац.[20] Хамет је већину своје детективске фантастике написао док је живео у Сан Франциску током 1920-их; улице и друге локације у Сан Франциску се често помињу у његовим причама. Рекао је да „већину својих ликова узимам из стварног живота.“[21] Његови романи су били међу првима који су користили дијалог који је звучао аутентично за то доба. „Не верујем човеку који каже када. Ако мора да пази да не пије превише, то је зато што му се не може веровати када то учини.“[22]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Постоји скоро комплетна библиографија Ричарда Лејмана.[23] Ово је ажурирана листа радова описаних у Дашијел Хамет: Дескриптивна библиографија.[24] Хаметов унос у American Hard Boiled Crime Writers такође садржи библиографију.[25]

Новеле[уреди | уреди извор]

Кратке приче са серијализованим ликовима[уреди | уреди извор]

Сам Спејд

  1. The Maltese Falcon (initially a 5 part serial from September 1929 to January 1930 in Black Mask)
  2. "A Man Called Spade" (July, 1932, The American Magazine; also collected in A Man Called Spade and Other Stories)
  3. "Too Many Have Lived" (October, 1932, The American Magazine; also collected in A Man Called Spade and Other Stories)
  4. "They Can Only Hang You Once" (November 19, 1932, Collier's; also in A Man Called Spade and Other Stories)
  5. "A Knife Will Cut for Anybody" (Unpublished fragment – posthumously published in The Hunter and Other Stories)

Ник и Нора Чарлс

  1. The First Thin Man (November 4, 1975, City Magazine)
  2. After the Thin Man (Screen story submitted to MGM September 17, 1935; first published in Return of the Thin Man)
  3. Another Thin Man (Screen story submitted to MGM May 13, 1938; first published in Return of the Thin Man)
  4. Sequel to the Thin Man (Screen story submitted to MGM December 7, 1938; first published in Return of the Thin Man)

Друге кратке приче[уреди | уреди извор]

  • "The Parthian Shot", The Smart Set, October 1922
  • "Immortality", 10 Story Book, November 1922
  • "The Barber and His Wife", Brief Stories, December 1922
  • "The Road Home", Black Mask December 1922
  • "The Master Mind", The Smart Set, January 1923
  • "The Sardonic Star of Tom Doody", Brief Stories, February 1923
  • "The Vicious Circle", Black Mask June 1923
  • "The Joke on Eoloise Morey", Brief Stories, June 1923
  • "Holiday", New Pearsons, July 1923
  • "The Crusader", The Smart Set, August 1923
  • "The Green Elephant", The Smart Set, October 1923
  • "The Dimple", Saucy Stories, October 1923
  • "The Second-Story Angel", Black Mask, November 1923
  • "Laughing Masks", Action Stories, November 1923
  • "The Man Who Killed Dan Odams", Black Mask, January 1924
  • "Itchy", Brief Stories, January 1924
  • "Night Shots", Black Mask, February 1924
  • "The New Racket", Black Mask, February 1924
  • "Esther Entertains", Brief Stories, February 1924
  • "Afraid of a Gun", Black Mask, March 1924
  • "Who Killed Bob Teal?", True Detective Mysteries, November 1924
  • "Nightmare Town", Argosy All-Story Weekly, December 1924
  • "Another Perfect Crime", Experience, January 1925
  • "Ber-Bulu", Sunset, March 1925
  • "Ruffian's Wife", Sunset, October 1925
  • "The Glass That Laughed", True Police Stories, November 1925
  • "The Assistant Murderer", Black Mask, February 1926
  • "The Advertising Man Writes a Love Letter", Judge, February 1927
  • "The Diamond Wager", Detective Fiction Weekly, October 1929
  • "On the Way", Harper's Bazaar, March 1932
  • "Woman in the Dark", Liberty April, 8, 15 and 22, 1933
  • "Night Shade", Mystery League Magazine, October 1933
  • "Albert Pastor at Home", Esquire, Autumn 1933
  • "Two Sharp Knives", Collier's, January 1934
  • "His Brother's Keeper", Collier's, February 1934
  • "This Little Pig", Collier's, March 1934
  • "A Man Named Thin", Ellery Queen's Mystery Magazine, March 1961
  • "An Inch and a Half of Glory", posthumously published in The New Yorker, June 2013

Филм[уреди | уреди извор]

Сценарио[уреди | уреди извор]

Оригинална прича[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

  • "The Great Lovers", The Smart Set, November 1922
  • "From the Memoirs of a Private Detective", The Smart Set, March 1923
  • "In Defence of the Sex Story", The Writer's Digest, June 1924
  • "Three Favorites", Black Mask, November 1924, Short autobiographies of Francis James, Dashiell Hammett and C. J. Daly.
  • "Vamping Sampson", The Editor, May 1925

О оглашавању[уреди | уреди извор]

  • „The Advertisement IS Literature”. Western Advertising. 9 (3): 35—36. октобар 1926. 
  • „Advertising Art isn't Art”. Western Advertising. 11 (5): 47—48. децембар 1927. 
  • „Have You Tried Meosis?”. Western Advertising. 11 (6): 60—61. јануар 1928. 
  • „The Literature of Advertising in 1927”. Western Advertising. 12 (1): 154—156. фебруар 1928. 
  • „The Editor Knows His Audience”. Western Advertising. 12 (2): 45—46. март 1928. 

Examples of Hammett's advertising copy for the Albert S. Samuels Company, a San Francisco jewelers, are given in:

  • Carne, Hugh (октобар 1927). „Making Retail Advertising Stand Out”. Western Advertising. 11 (3): 58—61, 82. 

Писма[уреди | уреди извор]

  • Layman, Richard; Rivett, Julie M., ур. (2001). Selected Letters of Dashiell Hammett: 1921–1960. Counterpoint Press. ISBN 978-1-582432-10-6. 

Дневни стрипови[уреди | уреди извор]

Друге публикације[уреди | уреди извор]

Необјављене приче[уреди | уреди извор]

Године 2011, уредник часописа Ендру Гули пронашао је петнаест до тада непознатих кратких прича Дашила Хамета у архиви Хари Рансом центра на Универзитету Тексас у Остину.[28]

Колекције[уреди | уреди извор]

Новеле[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Твртко Прћић: Нови транскрипциони речник енглеских личних имена
  2. ^ У погледу правилног изговора и транскрипције имена Dashiell, чак и у англосаксонском свету постоје извесне недоумице. Чињеница је да је Dashiell Хаметово средње име које је добио на крштењу и које је, у ствари англицизована верзије девојачког презимена његове мајке, пореклом Францускиње, које је гласило De Chiell, (које се транскрибује као Де Шијел или Де Шјел), при чему је Хаметова мајка инсистирала на „француском“ изговору, дакле, са акцентом на другом слогу.[1]
  3. ^ Hammett | Define Hammett at Dictionary.com, Приступљено 31. 3. 2013.
  4. ^ Layman, Richard (1981). Shadow Man: The Life of Dashiell HammettНеопходна слободна регистрација. Harcourt Brace Jovanovich. стр. 239. ISBN 0-15-181459-7. 
  5. ^ Layman, Richard; Bruccoli, Matthew J. (2002). Hardboiled Mystery Writers: A Literary Reference. Carroll & Graf. стр. 225. ISBN 0-7867-1029-2. 
  6. ^ Grossman, Lev; Lacayo, Richard (6. 1. 2010). „TIME'S List of the 100 Best Novels”. Time. Приступљено 9. 8. 2020. 
  7. ^ The Hatchards Crime Companion. 100 Top Crime Novels Selected by the Crime Writers' Association, ed. Susan Moody (London, 1990) (ISBN 0-904030-02-4).
  8. ^ Mystery Writers Of America (1995). The Crown Crime Companion: The Top 100 Mystery Novels of All Time. Crown Publisher Inc. ISBN 978-0-517881-15-6. Шаблон:Page?
  9. ^ Coggins, Mark. „891 Post Street”. Приступљено 21. 1. 2018. 
  10. ^ Athitakis, Mark (11. 4. 2001). „The Ghosts in 401”. San Francisco Weekly. Приступљено 21. 1. 2018. 
  11. ^ Shoemaker, Sandy. „Tobacco to Tomcats: St. Mary's County since the Revolution”. StreamLine Enterprises, Leonardtown, Maryland: 160. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-10. Приступљено 2008-01-01. 
  12. ^ 1910 United States Federal Census
  13. ^ Hammett, Dashiell and Vince Emery. Lost Stories. San Francisco: Vince Emery Productions, 2005, p. 197.Шаблон:ISBN?
  14. ^ Ward, Nathan. The Lost Detective, Bloomsbury US, 2015.
  15. ^ Heise, Thomas, "'Going Blood-Simple Like the Natives': Contagious Urban Spaces and Modern Power in Dashiell Hammett's Red Harvest" (paid access only), Modern Fiction Studies 51, no. 3 (Fall 2005), p. 506. The Project MUSE access provides a no-charge excerpt but the excerpt does not cover the cited information.
  16. ^ "California, San Francisco County Records, 1824–1997," database with images, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/3:1:33S7-95D7-WQ6?cc=1402856&wc=319K-BZ7%3A20726701%2C22490901 : 20 May 2014), Marriages > image 84 of 233; San Francisco Public Library.
  17. ^ Layman, Richard with Rivett, Julie M. (2001). "Review" of Selected Letters of Dashiell Hammett 1921–1960; retrieved June 2, 2009.
  18. ^ Gores in Emery, editor, pp. 240 and 336.
  19. ^ „Dashiell Hammett – About Dashiell Hammett”. PBS. 30. 12. 2003. Приступљено 11. 6. 2013. 
  20. ^ Gores in Emery, ed., pp. 18–24.
  21. ^ Harrington, Joseph (28. 1. 1934). „Hammett Solves Big Crime; Finds Ferris Wheel”. New York Evening Journal. 
  22. ^ Hammett, Dashiell (1930). The Maltese Falcon. New York: Alfred A. Knopf. стр. 126. 
  23. ^ Layman, Richard (2005). Discovering the Maltese Falcon and Sam Spade. Vince Emery Productions. стр. 3–5. ISBN 0-9725898-6-4. 
  24. ^ Layman, Richard (1979). Dashiell Hammett: A Descriptive Bibliography. Pittsburgh Series in Bibliography, University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-822933-94-6. 
  25. ^ American Hard Boiled Crime Writers. Dictionary of Literary Biography. 226. Gale Research Inc. 2000. ISBN 978-0-787631-35-2. 
  26. ^ Hammett, Dashiell (1945). „Chapter 5: Watch on the Rhine”. Ур.: Gassner, John; Nichols, Dudley. Best film plays of 1943–1944. Crown Books. 
  27. ^ Bleiler, Everett (1948). The Checklist of Fantastic Literature. Chicago: Shasta Publishers. стр. 140. 
  28. ^ Harris, Paul (4. 2. 2011). „Dashiell Hammett's lost works found in Texas”. The Guardian. London. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mundell, E. H. (1968). A List of the Original Appearances of Dashiell Hammett's Magazine Work. Kent State University.
  • Layman, Richard. (1979). Dashiell Hammett: A Descriptive Bibliography. Pittsburgh Series in Bibliography, University of Pittsburgh Press.
  • Lovisi, Gary (1994). Dashiell Hammett and Raymond Chandler: A Checklist and Bibliography of Their Paperback Appearances. Gryphon Books.
  • Beunat, Natalie (1997). Dashiell Hammett: Parcours d'une oeuvre. Amiens: Encrage Edition.
  • Braun, Martin (1977). Prototypen der amerikanischen Kriminalerzählung: Die Romane und Kurzgeschichten Carroll John Daly und Dashiell Hammett. Frankfurt: Lang.
  • Duggan, Eddie (2000) Sfhea, Eddie Duggan (јануар 2000). „Dashiell Hammett: Detective, Writer”. Crimetime. 3 (2): 101—114 — преко Academia.edu. 
  • Fechheimer, David, ed. (1975). City of San Francisco: Dashiell Hammett Issue. 4 November 4, 1975. San Francisco: City Publishing.
  • Gale, Robert L. (2000). A Dashiell Hammett Companion. Westport, Connecticut: Greenwood Press.
  • Gregory, Sinda (1985). Private Investigations: The Novels of Dashiell Hammett. Carbondale: Southern Illinois University Press.
  • Hammett, Jo (2001). Dashiell Hammett: A Daughter Remembers. Carroll and Graf.
  • Hellman, Lillian. An Unfinished Woman. Pentimento. Scoundrel Time. Memoirs containing much material about Hammett.
  • Herron, Don (2009). The Dashiell Hammett Tour: Thirtieth Anniversary Guidebook. San Francisco: Vince Emery Productions.
  • Jaemmrich, Armin (2016). The American Noir – A Rehabilitation, ISBN 978-1523664405
  • Johnson, Diane (1983). Dashiell Hammett: A Life. New York: Random House.
  • Joshi, S. T. (2019). "Dashiell Hammett: Sam Spade and Others" in Varieties of Crime Fiction (Wildside Press) ISBN 978-1-4794-4546-2.
  • Layman, Richard (1981). Shadow Man: The Life of Dashiell Hammett. New York: Harcourt Brace Jovanovich.
  • Layman, Richard (2000). Literary Masters. Vol. 3, Dashiell Hammett. Detroit: Gale Group.
  • Layman, Richard, ed. (2005). Clues: A Journal of Detection. Theme issue, Dashiell Hammett. Winter 2005. Washington D.C.: Heldref Publications.
  • Locke, John (December 21, 2019). "Hammett Takes on the Writing Racket." Up and Down these Mean Streets.
  • Lopez, Jesus Angel Gonzalez (2004). La Narrativa Popular de Dashiell Hammett: Pulps, Cine, y Comics. Biblioteca Javier Coy d'Estudis Nord-Americans, Universitat de Valencia.
  • Marling, William (1983). Dashiell Hammett. New York: Twayne.
  • Maurin, Maria Jose Alvarez (1994). Claves Para un Enigma: La Poetica del Misterio en la Narrativa de Dashiell Hammett. Universidad de Leon.
  • Mellon, Joan (1996). Hellman and Hammett. New York: Harper Collins.
  • Metress, Christopher, ed. (1994). The Critical Response to Dashiell Hammett. Westport, Connecticut: Greenwood Press.
  • Nolan, William F. (1969). Dashiell Hammett: A Casebook. Santa Barbara: McNally & Lofin.
  • Nolan, William F. (1983). Hammett: A Life at the Edge. New York: Congdon & Weed.
  • Panek, Leroy Lad (2004). Reading Early Hammett: A Critical Study of the Fiction Prior to The Maltese Falcon. Jefferson, North Carolina: McFarland.
  • Symons, Julian (1985). Dashiell Hammett. New York: Harcourt Brace Jovanovich.
  • Thompson, George J. "Rhino" (2007). Hammett's Moral Vision. San Francisco: Vince Emery Productions.
  • Ward, Nathan (2015). The Lost Detective: Becoming Dashiell Hammett. New York: Bloomsbury USA.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]