Филмографија Џонија Депа
Џони Деп је амерички глумац, продуцент и музичар. Појављивао се у филмовима, телевизијским серијама и видео игрицама. На филму је дебитовао улогом у хорору Страва у Улици брестова 1984. године.[1] У наредне две године, Џони се појавио у комедији Приватно одмаралиште (1985), ратном филму Вод (1986) и Споро сагоревање (1986). Годину дана касније, почео је да тумачи своју понављајућу улогу полицајца Тома Хансона у полицијској телевизијској серији 21 Jump Street (1987–1990) у којој је играо до средине 4. сезоне. За то време је доживео нагли успон као професионални глумац.[2]
Године 1990. играо је као насловни лик у филмовима Плачљивко и Едвард Маказоруки. Током наредних година, Џони је тумачио главне улоге у филмовима Аризона дрим (1993), Шта изједа Гилберта Грејпа (1993), Бени и Џун (1993), Мртав човек (1995) и насловне улоге Ед Вуд (1994), Дон Хуан де Марко (1995) и Дони Браско (1997). Такође је глумио у филмовима Параноја у Лас Вегасу (1998) као Хантер С. Томпсон, Девета капија (1999) као Дин Корзо и Успавана долина (1999) као Икабот Крејн.
Почетком 2000-их, појавио се у романси Чоколада (2000), криминалистичком филму Бели прах (2001), акционом филму Било једном у Мексику (2003), драми У потрази за Недођијом (2004) и хорор филмовима Из пакла и Тајни прозор ( 2004). Поред тога, Деп је тумачио насловног лика у филму Свини Тод: Паклени берберин из улице Флит (2007) и појавио се у остварењу Народни непријатељи (2009). Године 2003. глумио је капетана Џека Спероуа у серијалу Пирати са Кариба, почевши од Проклетства црног бисера, и поновио ту улогу у четири наставка (2006–2017), што је постало једна од његових најпознатијих улога.[3] За сваку улогу у филмовима Проклетство црног бисера, У потрази за Недођијом и Свини Тод, Деп је био номинован за Оскара за најбољег глумца.[4] Такође је глумио Вилија Вонка и Лудог Шеширџију у фантастичним филмовима Чарли и фабрика чоколаде (2005) и Алиса у земљи чуда од којих је сваки зарадио преко 474 милиона долара и милијарду долара на благајнама.[5][6]
Године 2010. је глумио је у филму Туриста са Анђелином Џоли и био је номинован за награду Златни глобус за најбољег глумца у филмској комедији.[7] Глумио је у филмовима Мрачне сенке (2012) са Мишел Фајфер, Усамљени осветник (2013) са Армијем Хамером и Виртуелна свест (2014) са Морганом Фриманом. Репризирао је своју улогу Тарранта Хајтопа у филму Алиса иза огледала (2016) и глумио у драми Минамата (2020). Почевши од 2011. године, продуцирао је филмове преко своје компаније Infinitum Nihil. Такође је позајмио глас у анимираној серији Краљ брда (2004), Сунђер Боб Коцкалоне (2009) и Породични човек (2012), и Ранго (2011). Деп се појавио у многим документарним филмовима, углавном у сопственој улози.
Филм
[уреди | уреди извор]Означава филмове који још нису објављени |
Телевизија
[уреди | уреди извор]Година | Наслов | Улога | Напомена | Изв. |
---|---|---|---|---|
1985. | Lady Blue | Лионел Виланд | епизода: Beasts of Prey | [49][9] |
1987. | Hotel | Роб Камерон | 1 епизода | [49][9] |
1987–1990 | 21 Jump Street | Том Хансон | 80 епизода | [2] |
1999. | The Vicar of Dibley | себе | епизода: Celebrity Party | [8] |
2000. | The Fast Show | Купац у продавници сакоа | епизода: The Last Ever Fast Show | [8] |
2004. | Краљ брда | Јоги Виктор (глас) | епизода: Hank's Back | [50] |
2009. | Сунђер Боб Коцкалоне | Џек Кахуна Лагуна (глас) | епизода: SpongeBob SquarePants vs. The Big One | [51] |
2011. | Life's Too Short | себе | епизода два | [52] |
2012. | Породични човек | Едвард Маказоруки (глас) | епизода: Lois Comes Out of Her Shell | [53][54] |
2020. | Puffins | Џони Паф (глас) | минисерија | [55][56] |
2022. | Puffins Impossible | [57] |
Видео игре
[уреди | уреди извор]Година | Наслов | Улога | Напомена | Изв. |
---|---|---|---|---|
2006. | Pirates of the Caribbean: The Legend of Jack Sparrow | капетан Џек Спароу | [58] | |
2011. | Lego Pirates of the Caribbean: The Video Game | архивирани звук | [59] |
Документарци
[уреди | уреди извор]Година | Наслов | Улога | Напомена | Изв |
---|---|---|---|---|
1993. | Stuff | Н/Д | редитељ и писац | [60][61] |
1999. | The Source | Џек Керуак | [1] | |
2002. | Lost in La Mancha | себе | непотписан | [62] |
2003. | Breakfast with Hunter | [63] | ||
Чарли: Живот и уметност Чарлса Чаплина | [64] | |||
2006. | Buy the Ticket, Take the Ride: Hunter S. Thompson on Film | [65] | ||
Deep Sea 3D | наратор | [66] | ||
Приче циганског каравана | себе | [67] | ||
2007. | Џо Страмер: неписана будућност | [68] | ||
Runnin' Down a Dream | [69] | |||
2008. | Гонзо: живот и дело др Хантера Томпсона | наратор | [70] | |
2010. | When You're Strange | [71] | ||
2012. | For No Good Reason | себе | [72] | |
Radioman | [73][74] | |||
Sunset Strip | [75] | |||
2013. | Don't Say No Until I Finish Talking: The Story of Richard D. Zanuck | [76] | ||
2014. | Don Rickles: One Night Only | телевизијски документарац | [77] | |
2016. | Doug Stanhope: No Place Like Home | Н/Д | извршни продуцент | [78] |
2018. | Platoon: Brothers in Arms | себе | [79] | |
2020. | Crock of Gold: A Few Rounds with Shane MacGowan | такође продуцент | [80] | |
2022. | Rihanna's Savage X Fenty Show vol 4 | [81] |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Susman, Gary (26. 6. 2013). „Johnny Depp's Forgotten Roles”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 5. 5. 2021.
- ^ а б Ihnat, Gwen (10. 4. 2017). „21 Jump Street did more than just make Johnny Depp famous”. The A.V. Club. G/O Media. Архивирано из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Conlon, Scarlett (11. 11. 2015). „What Nearly Got Johnny Fired?”. Vogue. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Miller, Julie (12. 10. 2015). „Johnny Depp on Oscars: "I Don't Want to Win One of Those Things Ever"”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „Charlie and the Chocolate Factory”. Box Office Mojo. IMDb. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „Alice in Wonderland”. Box Office Mojo. IMDb. Архивирано из оригинала 14. 6. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „The 68th Annual Golden Globe Awards Nominations”. Golden Globe Awards. Архивирано из оригинала 5. 5. 2012. г. Приступљено 15. 2. 2011.
- ^ а б в г д ђ Glasby, Matt (29. 11. 2015). „5 weirdest Johnny Depp career choices”. Digital Spy. Hearst Magazines UK. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 5. 5. 2021.
- ^ а б в Michael Blitz; Louise Krasniewicz (2008). Johnny Depp: A Biography. Westport, Connecticut: Greenwood Press. стр. 18. ISBN 978-0-313-34300-1. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ а б в г Jesse, Schedeen (29. 6. 2013). „Johnny Depp's Top 10 Movies”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Ehrlich, David (16. 9. 2015). „15 Best and Worst Johnny Depp Roles: From Scissorhands to Sparrow”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ Michael Blitz; Louise Krasniewicz (2008). Johnny Depp: A Biography. Westport, Connecticut: Greenwood Press. стр. 67. ISBN 978-0-313-34300-1. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ Maslin, Janet (7. 4. 1995). „FILM REVIEW; Johnny Depp With a Don Juan Complex”. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ William Parrill (2009). The Films of Johnny Depp. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. стр. 83. ISBN 978-0-7864-4022-1. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ Roger, Ebert (10. 3. 2000). „The Ninth Gate (Review)”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Leydon, Joe (30. 8. 1999). „The Astronaut's Wife”. Variety. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Wilmington, Michael (22. 12. 2000). „'Chcolat' A Romance-Comedy-Fairytale That's Sinfully Sweet”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ а б в Reynolds, Simon (10. 11. 2011). „Johnny Depp: Top 5 movie roles”. Digital Spy. Hearst Magazines UK. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ French, Philip (10. 2. 2002). „Jack the knife”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Gleiberman, Owen (5. 9. 2003). „Once Upon A Time in Mexico”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2008.
- ^ Roger, Ebert (12. 3. 2004). „Secret Window”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 26. 3. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Roger, Ebert (28. 7. 2005). „Desultory adultery falls flat on romp”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ William Parrill (2009). The Films of Johnny Depp. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. стр. 165. ISBN 978-0-7864-4022-1. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ Roger, Ebert (20. 12. 2007). „Shave and a haircut, two bits; slight wait for meat pies”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Roger, Ebert (6. 1. 2010). „The two-way looking-glass”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Roger, Ebert (29. 6. 2009). „John Dillinger ignored the future and focused on his work ethic”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Travers, Peter (9. 12. 2010). „The Tourist”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Ceceri, Kathy (25. 11. 2011). „7 Things Parents Should Know about Hugo”. Wired. Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Weinstein, Joshua (19. 3. 2012). „Johnny Depp '21 Jump Street' Cameo Came With Conditions (Spoiler Alert)”. The Wrap. Архивирано из оригинала 25. 07. 2018. г. Приступљено 5. 10. 2014.
- ^ Roger, Ebert (9. 5. 2012). „Draxploitation: Barnabas Collins in the 1970s”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Tsai, Martin (5. 6. 2014). „Review: 'Lucky Them' chases after a vanished rock 'n' roll legend”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 4. 10. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Child, Ben (18. 4. 2014). „Transcendence: 2014's most unexpected turkey?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Rosenberg, Alyssa (26. 12. 2014). „Opinion: How Disney wrecked "Into The Woods"”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Holden, Stephen (26. 5. 2016). „Review: 'Alice Through the Looking Glass' and a Trippy Time Machine”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ а б Hibberd, James (11. 10. 2018). „Johnny Depp breaks silence on Fantastic Beasts sequel role”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ Loughrey, Clarisse (11. 5. 2016). „Johnny Depp fights Nazi sausages in trailer for Kevin Smith's Yoga Hosers”. The Independent. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Adams, Erik (10. 2. 2016). „Who knew Donald Trump was the comeback role Johnny Depp needed?”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 13. 2. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2021.
- ^ Gardner, Chris (2. 12. 2016). „Johnny Depp Joins Film Project For Teen Living With Stage 4 Cancer”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Massabrook, Nicole (10. 11. 2017). „'Murder On The Orient Express': Who Was The Killer In The Book?”. International Business Times. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Truffaut-Wong, Olivia (9. 11. 2017). „This Terrifying True Crime Inspired The New Movie 'Murder On The Orient Express'”. Bustle. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Gartenberg, Chaim (26. 5. 2017). „Dead Men Tell No Tales proves continuity still doesn't matter for the Pirates of the Caribbean films”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Rechtshaffen, Michael (22. 3. 2018). „'Sherlock Gnomes': Film Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Delia, John (9. 7. 2019). „"The Professor" Learning to Die For”. Aced. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Hasan, Zaki (16. 3. 2021). „City of Lies Review”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2021.
- ^ Travers, Peter (6. 8. 2020). „'Waiting for the Barbarians' Review: An A-List Literary Adaptation Limps to Life”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Fleming, Mike (30. 10. 2020). „Johnny Depp Drama 'Minamata' Acquired By MGM; February 5 Release Set Through American International Pictures Label For Japan-Set Mercury Poisoning Scandal”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Ruimy, Jordan (6. 10. 2022). „Johnny Depp and Director Maïwenn Constantly Argued During Production of 'La Favorite'”. World of Reel. Архивирано из оригинала 15. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022.
- ^ Juneau, Jen (10. 11. 2023). „Johnny Depp Shares 'Appreciation' as He Wraps Filming Independent Movie 'Modi' as Director”. People. Приступљено 13. 11. 2023.
- ^ а б Magar, Guy (15. 5. 2012). „How to Shoot Johnny Depp: 'Gimme a Bullet Hit … Here!'”. TheWrap. Архивирано из оригинала 12. 1. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Clarendon, Dan (6. 5. 2020). „'King of the Hill' Ended 10 Years Ago: Looking Back at the Best Guest Stars”. TV Insider. Red Ventures. Архивирано из оригинала 16. 1. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Goldman, Eric (9. 1. 2009). „SpongeBob SquarePants Meets Johnny Depp”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Murphy, Shaunna (26. 10. 2011). „Johnny Depp slams Ricky Gervais in 'Life's Too Short' -- Video”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Snierson, Dan (11. 7. 2012). „Johnny Depp to reprise Edward Scissorhands role... on 'Family Guy'! - EXCLUSIVE”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Snierson, Dan (21. 11. 2012). „'Family Guy': Johnny Depp revisits Edward Scissorhands - Exclusive VIDEO”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ „Johnny Depp's New Animated Series Puffins Now on Apple TV and Amazon Prime”. BroadwayWorld. 1. 12. 2020. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Vivarelli, Nick (22. 6. 2020). „Johnny Depp to Voice Lead in New Animated Series 'Puffins' From Iervolino Entertainment (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 3. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Vivarelli, Nick (16. 3. 2022). „'Puffins Impossible' Starring Johnny Depp to Play on Apple TV App, Amazon (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 16. 3. 2022. г. Приступљено 22. 4. 2022.
- ^ Williams, Bryn (28. 6. 2006). „Pirates of the Caribbean: The Legend of Jack Sparrow”. GameSpy. IGN. Архивирано из оригинала 13. 2. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ Davey, Neil (9. 5. 2011). „Lego Pirates of the Caribbean – review”. The Guardian. Архивирано из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ „Stuff - Short Documentary About a Gloomy Chapter in John Frusciante's Life”. Ground Guitar (на језику: енглески). 30. 9. 2015. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 2022-05-09.
- ^ Stuff, 1992, Приступљено 2022-05-09
- ^ Mitchell, Elvis (31. 1. 2003). „FILM REVIEW; An Impossible Dream: Making 'Don Quixote'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „Breakfast with Hunter (2003)”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Scott, A. O. (13. 2. 2004). „FILM REVIEW; Studiously Unraveling the Intricate Web of Chaplin as Filmmaker and Performer”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Gates, Anita (12. 12. 2006). „A Gonzo Candle, Burned at Both Ends”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Mattin, David (23. 2. 2006). „Deep Sea 3D (2006)”. BBC. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Scheib, Ronnie (16. 5. 2006). „When the Road Bends: Tales of a Gypsy Caravan”. Variety. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Rose, Steve (18. 5. 2007). „Joe Strummer: The Future Is Unwritten”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Scheib, Ronnie (14. 10. 2007). „Runnin' Down a Dream: Tom Petty and the Heartbreakers”. Variety. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Bradshaw, Peter (19. 12. 2008). „Gonzo: The Life and Work of Hunter S Thompson”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Gritten, David (1. 7. 2010). „When You're Strange, review”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ McCahill, Mike (29. 5. 2014). „For No Good Reason review – Ralph Steadman profile, Johnny Depp in tow”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Green, Daniel (10. 10. 2012). „Film Review: 'Radioman'”. CineVue. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Simmonds, Emma (9. 10. 2012). „Radioman”. List Film. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „Sunset Strip: SXSW Review”. The Hollywood Reporter. 30. 3. 2012. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Lowry, Brian (2. 5. 2013). „Don't Say No Until I Finish Talking: The Story of Richard D. Zanuck”. Variety. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Pedersen, Erik (7. 4. 2017). „Don Rickles Tribute 'One Night Only' Re-Airs Sunday On Three Viacom Channels”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „Doug Stanhope's Johnny Depp-Produced Stand-up Special Gets Seeso Premiere Date”. Deadline Hollywood. 23. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 3. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Jones, Ellen E (1. 10. 2020). „Brothers in Arms review – Platoon's veterans hold their audience hostage”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Collin, Robbie (16. 3. 2020). „Crock of Gold: A Few Rounds with Shane MacGowan, review: Johnny Depp, Gerry Adams and a boozy mess”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 7. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ Bergeson, Samantha (3. 11. 2022). „Johnny Depp Confirmed for Runway Cameo in Rihanna's Savage X Fenty Fashion Show”. IndieWire. Архивирано из оригинала 13. 11. 2022. г. Приступљено 13. 11. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]