Мишел Фајфер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мишел Фајфер
Michelle Pfeiffer 2007.jpg
Мишел Фајфер
Пуно име Мишел Мари Фајфер
Датум рођења (1958-04-29)29. април 1958.(59 год.)
Место рођења Санта Ана
Калифорнија, САД
Супружник Питер Хортон (1981—1988)
Дејвид Е. Кели (1993-)
Родитељи Ричард Фајфер
Дона Таверна
IMDb веза

Мишел Мари Фајфер (енгл. Michelle Marie Pfeiffer, IPA: /ˈfaɪfər/[1]) је америчка глумица рођена 29. априла 1958, у Санта Ани (Калифорнија, САД). Каријеру је почела раних осамдесетих, да би већу пажњу привукла улогом у филму Лице са ожиљком. Позната је по филмовима Доба невиности, Једног лепог дана и Опасни умови. Улога мадам де Турвел у драми Опасне везе донела јој је награду БАФТА за најбољу споредну глумицу и прву номинацију за Оскара. За улоге у филмовима Фантастична браћа Бејкер и Поље љубави номинована је за Оскара за најбољу главну глумицу. Добитница је Сребрног медведа и звезде на Холивудској стази славних.

Филмови Мишел Фајфер, од којих велики број чине костимиране драме, зарадили су преко 2.150.000.000 долара. Фајферова је почетком века отишла на дужу паузу, како би се посветила породици. У жижу јавности вратила се неколико година касније, захваљујући мјузиклу Лак за косу и романтичној драми Драги.

Детињство[уреди]

Рођена је у Санта Ани у породици Ричарда Фајфера, трговца клима-уређајима и Доне Таверне, домаћице. Поред старијег брата Рика има још две млађе сестре - Диди (која је такође глумица) и Лори. Са очеве стране има немачко, а са мајчине стране швајцарско и шведско порекло. Похађала је средњу школу „Фаунтин Вали“ (Fountain Valley High School), те универзитет „Голден Вест комјунити“ (Golden West Community College). Након победе на такмичењу за Мис округа Оринџ, учествовала је на такмичењу за Мис Калифорније, али није освојила титулу. После тога унајмила је агента који јој је налазио мале улоге у филмовима, серијама, рекламама и на телевизији.

Каријера[уреди]

Први филмови[уреди]

Фајферова је прве улоге играла у тв-серијама почетком осмдесетих, да би прву улогу на филму добила у „Холивудским витезовима“, поред Френ Дрешер. Пошто критика није била задовољна њеним изведбама, одлучила је да узима часове глуме. Истовремено је снимала три тв-филма, од којих је један био и римејк драме „Сјај у трави“. Потом је добила прву главну улогу, у филму Бриљантин 2. Видевши је у том мјузиклу, Брајан де Палма је одлучио да је одбије на кастингу за свој трилер Лице са ожиљком.[2] Међутим, на захтев продуцента морао је баш њу да одабере за улогу Елвире Хенкок. Тада је Фајферова добила прве позитивне критике и на себе скренула пажњу режисера који су је само сматрали плавокосом лепотицом и нису је желели у својим филмовима.[3] Након „Лица са ожиљком“, Мишел је глумила у неколико нискобуџетних филмова, али и у великом биоскопском хиту Вештице из Иствика, заједно са Шер и Сузан Сарандон.

Успех код филмских критичара: „Опасне везе“[уреди]

Фајферова крајем осамдесетих

Мишел Фајфер је 1988. године играла Анџелу де Марко, удовицу једног њујоршког гангстера у филму Удата за мафију. За ову улогу, за коју је номинована за свој први Златни глобус, морала је да увежба бруклински акценат. Затим је тумачила мадам де Турвел у филму Опасне везе, снимљеном по роману Шодерлоа де Лаклоа. У улози маркизе и виконта били су, тада већ велике звезде, Глен Клоус и Џон Малкович. Ипак, Мишел је добила највише похвала филмских критичара. За њену интерпретацију мадам де Турвел речено је да је „најнеупадљивија али и најтежа, јер је најтеже играти жену пуну врлина“. „Али Мишел је довољно паметна да то и не покушава. Њена порцеланска лепота коже, и начин на који је користи, је средство које одражава њену духовност“ - рекао је Хол Хајнсон из Вашингтон поста.[4] Други пут је била номинована за Златни глобус, а први пут за Оскар за најбољу споредну глумицу, међутим није добила ниједну од ове две награде. Ипак, добила је награду BAFTA. Следеће године играла је Сузи у филму Фантастична браћа Бејкер, поред Џефа Бриџиза. Ову улогу је спремала четири месеца, да би за њу добила Златни глобус за најбољу главну глумицу. Међутим није добила награду BAFTA и Оскар за најбољу главну глумицу за које је била номинована, иако је била фаворит. Роџер Иберт из Chicago Sun-Times-a упоредио је са Ритом Хејворт у Гилди и са Мерилин Монро у Неки то воле вруће.[5]

Међународна слава: „Доба невиности“[уреди]

Фајферова је наставила свој пут ка врху Холивуда, бирајући али и одбијајући најразличитије улоге. Тако се 1990, нашла у улози Каће Орлове, поред Шона Конерија, у Руској кући. Следеће године, играла је конобарицу у филму Френки и Џони, са Алом Пачином. Многи су сматрали да је Мишел Фајфер, због своје лепоте, погрешан избор за једну обичну конобарицу. Протесте поводом тога изразила је чак и Кети Бејтс, која је играла Френки на Бродвеју.[6] За оба филма била је номинована за Златни глобус за најбољу главну глумицу.

Трећи пут је номинована за Оскар, за улогу ексцентричне домаћице из Даласа, која је опседнута Жаклином Кенеди, у филму Поље љубави. Међутим, ни тада није добила Оскара, као ни пети Златни глобус за који је била номинована. Ипак, жири Берлинала наградио је „Сребрним медведом“. Исте године била је Жена-мачка, у настваку Повратак Бетмена. За ову улогу тренирала је борилачке вештине и кик бокс. Мартин Скорсезе јој је следеће године доделио улогу грофице Елен Оленске у романтичној драми Доба невиности. Шести пут је била номинована за Златни глобус, а на Филмском фестивалу у Венецији добила је награду „Елвира Нотари“ за изврстан допринос филмској уметности.

Године 1994, снимила је хорор Вук са Џеком Николсоном у главној улози, затим драму Опасни умови, где је била у улози професорке књижевности и разредног старешине једног проблематичног разреда. У то време играла је и у две комерцијално врло успешне романсе: у Нешто сасвим лично са Робертом Редфордом и у Једног лепог дана поред Џорџа Клунија. У филму На самом дну океана била је у улози жене чији син нестаје у гужви, у хотелском лобију, а у филмској адаптацији Сна летње ноћи у улози Титаније. Почетком миленијума, играла је у психолошком хорору Духови прошлости, који је зарадио више од 290.000.000 долара. Из тог периода потичу и два анимирана филма, за које је позајмила глас. То су Принц Египта, о Мојсију и избављењу Јевреја из Египта, и Синбад: Легенда седам мора. Пре него што је престала са снимањем на неко време, глумила је у драмама Зовем се Сем и Бели олеандер. За ову последњу, рекли су да је „најкомплекснија у њеној каријери“ и да је Мишел истовремено „Олимпска заводница, неодољива и дијаболична.“[7] Поред тога, Фајферова је први пут номинована за награду Удружења глумаца за најбољу споредну глумицу.

Повратак: „Драги“[уреди]

Мишел Фајфер у филму „Драги“

Након четворогодишње паузе, током које се, како каже, посветила деци и супругу, Мишел се вратила на филмско платно са две улоге негативца: као Велма фон Тисл у филмској адаптацији бродвејског хита Лак за косу, и као древна чаробница Ламија у фантазији Звездана прашина, са Клер Дејнс. Прихватила је и улоге у романтичној комедији Никада нећу бити твоја и у драми Лични ефекти са Кети Бејтс. Са Бејтсовом је сарађивала и две године касније у филму Драги, редитеља Стивена Фрирса, са којим је урадила Опасне везе. Драги је костимирана драма о животу париске куртизане Лее. Филм је био номинован за Златног медведа на Берлинском филмском фестивалу. Лондонски The Times је објавио да је глума Фајферове „магнетска и суптилна“, а да је „њена ноншаланција само маска за рањивост и тугу.“[8] Роџер Иберт је рекао да је „фасцинантно посматрати како Фајферова контролише своје изразе лица током сцена бола“,[9] док је Кенет Тјуран из
Лос Анђелес тајмса похвалио „сцене које је немогуће описати речима, када камера ухвати Леу саму у њеном болу који крије од света.“ Рекао је још да је њен перформанс „оплемењен и деликатан“ и да је „подсетник на то колико нам је недостајала свих ових година.“[9]

2010 - данас[уреди]

Фајферова је 2010. године прихватила улоге у породичним драмама Дочек Нове године и Добродошли у породицу. Мишел је такође играла Елизабету Колинс, матријарха старе вампирске породице, у високобуџетном готичком хорору Мрачне сенке. Овде поред ње глуме и Џони Деп и Хелена Бонам Картер. Филм је остварио велики комерцијални успех.

Рад у позоришту[уреди]

Први наступ у позоришту Фајферова је имала 1989, као Оливија у Шекспировој драми „Дванаеста ноћ“. У улози Малволија је био Џеф Голдблум. Френк Рич из Њујорк тајмса је рекао да је Мишел Фајфер (тада звезда у успону) „пример како младе и талентоване глумице могу бити злоупотребљене од стране оних који су само жељни статуса звезде“.[10]

Приватни живот[уреди]

Љубавни живот[уреди]

Фајферова се удала за глумца Питера Хортона из Лос Анђелеса када је имала двадесет две године. На њиховом меденом месецу сазнала је да је добила главну улогу у наставку „Бриљантина“. Одлучили су да се растану 1988, а развели су се две године касније. Хортон је касније рекао да је за разлаз крива њихова превелика посвећеност каријери. Године 1993, Мишелине пријатељице су јој заказале судар са сценаристом и продуцентом Дејвидом Келијем, али пошто је тај састанак стицајем околности постао групни догађај, њих двоје једва и да су проговорили једно са другим. Следеће недеље Кели је извео у биоскоп, где се давао Кополин Дракула, и тада су почели да се забављају. Венчали су се 13. новембра исте године.

Деца[уреди]

Фајферова и Кели имају двоје деце - Клаудију и Џона. Пре него што је упознала Дејвида, Мишел је покренула процес за усвајање детета. Тако је Клаудија Роуз, која је дете једне сиромашне њујоршке медицинске сестре, званично постала Мишелина кћерка у марту 1993. године. У августу 1994, Фајферова је родила Џона Хенрија.

Филмографија[уреди]

Филмографија Мишел Фајфер
Година Назив Улога Награде
1980 Холивудски витезови Сузи Ку
(Suzie Q)
Falling in Love Again Сју Велингтон
(Sue Wellington)
1981 Charlie Chan and the Curse of the Dragon Queen Корделија
(Cordelia )
1982 Бриљантин 2 Стефани
(Stephanie Zinone)
1983 Лице са ожиљком Елвира Хенкок
(Elvira Hancock)
1985 У ноћи Дајана
(Diana)
Дама-соко Изабела Д'Анжу
(Isabeau d'Anjou)
1986 Слатка слобода Фејт Хили
(Faith Healy)
1987 Вештице из Иствика Суки Риџмон
(Sukie Ridgemont)
Амазонке на Месецу Бренда
(Brenda)
1988 Удата за мафију Анђела де Марко
(Angela de Marco)
номинована - Златни глобус за најбољу главну глумицу (комедија)
Зора за очајника Џо Ен Валенари
(Jo Ann Vallenari)
Опасне везе мадам де Турвел
(Madame de Tourvel)
Награда BAFTA за најбољу глумицу у споредној улози
номинована - Оскар за најбољу споредну глумицу
1989 Фантастична браћа Бејкер Сузи Дајмон
(Susie Diamond)
Златни глобус за најбољу главну глумицу (драма)
номинована - Оскар за најбољу главну глумицу
номинована - Награда BAFTA за најбољу глумицу у главној улози
1991 Руска кућа Каћа Орлова
(Katya Orlova)
номинована - Златни глобус за најбољу главну глумицу (драма)
1992 Френки и Џони Френки
(Frankie)
номинована - Златни глобус за најбољу главну глумицу (комедија)
Повратак Бетмена Жена-мачка
(Catwoman)
Поље љубави Лорен Халет
(Lurene Hallett)
Сребрни медвед за најбољу глумицу
номинована - Оскар за најбољу главну глумицу
номинована - Златни глобус за најбољу главну глумицу (драма)
1993 Доба невиности грофица Елен Оленска
(Countess Ellen Olenska)
номинована - Златни глобус за најбољу главну глумицу (драма)
1994 Вук Лора
(Laura )
1995 Опасни умови Луен Џонсон
(Louanne Johnson)
1996 Нешто сасвим лично Сали Етвотер
(Sally Atwater)
За Џилијан на њен 37. рођендан Џилијан Луис
(Gillian Lewis)
Једног лепог дана Мелани Паркер
(Melanie Parker)
1997 Хиљаду јутара земље Роуз Кук Луис
(Rose Cook Lewis)
1998 Принц Египта Сепфора
(Tzipporah)
(глас)
1999 На самом дну океана Бет
(Beth )
Сан летње ноћи Титанија
(Titania)
Прича о нама Кејти Џордан
(Katie Jordan)
2000 Духови прошлости Клер Спенсер
(Claire Spencer)
2001 Зовем се Сем Рита Харисон Вилијамс
(Rita Harrison Williams)
2002 Бели олеандер Ингрид Магнусен
(Ingrid Magnussen)
номинована - Награда Удружења глумаца за најбољу главну глумицу
2003 Синбад: Легенда седам мора Ерида
(Eris)
(глас)
2007 Звездана прашина Ламија
(Lamia)
Лак за косу Велма фон Тисл
(Velma Von Tussle)
Никада нећу бити твоја Роузи
(Rosie)
2009 Лични ефекти Линда
(Linda)
Драги Леа де Лонвал
(Lea de Lonval)
2011 Дочек Нове године Ингрид
(Ingrid)
2012 Мрачне сенке Елизабет Колинс Стодард
(Elizabeth Collins Stoddard)
2012 Добродошли у породицу Лилијан
(Lillian)
2013 Малавита Меги Блејк
(Maggie Blake)
2017 Убиство у Оријент експресу Каролин Хабард / Линда Арден
(Caroline Hubbard / Linda Arden)


Посао на телевизији[уреди]

Година Назив Улога Епизода
1978 Fantasy Island Атена епизода: „The Island of Lost Women“
1979 Delta House Бомбшел 2 епизоде: „Hoover and the Bomb“, „The Legacy“
1979 The Solitary Man Триша
1979 CHiPs Жобина епизода: „The Watch Commander“
1980 Enos Џој 1 епизода
1980 B.A.D. Cats Саманта „Саншајн“
1981 Fantasy Island Дебора Дер епизода: „Elizabeth's Baby“
1981 Callie & Son Сју Лин Бордо
1981 „Сјај у трави“ Џини
1981 „The Children Nobody Wanted“ Џенифер Вилијамс
1985 „One Too Many“ Ени
1987 „Tales from the Hollywood Hills: Natica Jackson“ гђа. Џексон
1993 Симпсонови Мајнди Сајмонс епизода: „Последње Хомерово искушење“
1993 „Picket Fences“ клијент епизода: „Freezer Burn“
1996 „Muppets Tonight“ као Мишел Фајфер
2015 Америчка хорор прича: Хотел као Мартина Макбрајд

Познати глумци са којима је сарађивала[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]