Франко Грилини

С Википедије, слободне енциклопедије
Франко Грилини
Франко Грилини
Лични подаци
Датум рођења(1955-03-14)14. март 1955. (69 год.)
Место рођењаПјаноро, Италија
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска Левица

Франко Грилини (Пјаноро, 14. март 1955) италијански је политичар и најзаступљенији активиста за права ЛГБТ особа у Италији.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Пјанору, Болоња. Током седамдесетих година 20. века, учествовао је у студентским политичким покретима. Похађао је Универзитет у Болоњи, где је дипломирао 1979. године на одсеку за образовање, и након тога је постао психолог, психотерапеут и новинар.[2] Аутовао се са 27 година, док је био у вези са својом вереницом.[1]

Грилини је почео да се бави политиком седамдесетих година при Странци пролетерског јединства, 1985. године се кандидовао као представник Комунистичке партије у провинцији Болоња. Од 1991. до 2001. године је био члан Националног већа за борбу против сиде, при Министарству здравља Републике Италије. По први пут је изабран у Савет провинције Болоња 1990. године, а реизабран је 1995. и 1999. Током 1999. је изабран за председника Комисије за права и једнаке могућности хомосексуалних особа, при Министарству за једнаке могућности. Након распада Комунистичке партије, придружио се Демократској партији Левице. По први пут је у италијански Парламент изабран 2001. године, а затим 2006. реизабран. Током 2007. године је одбио да се прикључи Демократској странци, те је напустио своју странку и постао члан покрета Демократска Левица.

Међу законским актима које је Грилини поднео, налази се и Закон о грађанској заједници, сличан француском PACS Пакту о солидарности,[3] као и додавање појмова „сексуална оријентација и родни идентитет” у антидискриминаторни члан Устава Италије.[4][5]

Дана 28. јуна 1982, Грилини је постао један од оснивача прве ЛГБТ групе коју финансира држава, Circolo Omosessuale Ventotto Giugno, у Болоњи.[1] Ова група ће 1985. године постати национална група „Arcigay”, једна од водећих ЛГБТ организација у Италији. Грилини је обављао функцију секретара две године, након чега је постао председник организације 1987. Наредне године је сазвао ванредну седницу организације у циљу потврде присуства лезбијки унутар организације.[6] Од 1998, Грилини је почасни председник Аркигеја.

Франко Грилини је 1987. основао организацију „LILA” (Италијанска лига за борбу против сиде), а 1997. организацију „LINFA” (Италијанска лига нове породице) чији је циљ промовисање законске регулативе за правно признавање хомосексуалних и хетеросексуалних бракова, као и NOI Италијанске геј вести, прве италијанске геј новинске агенције 29. маја 1998, чији је уредник и даље.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Aldrich, Robert; Garry Wotherspoon (2001). Who's who in contemporary gay and lesbian history: from World War II to the present day. Psychology Press. стр. 169—170. 
  2. ^ а б „Franco Grillini detto Grillo”. Gruppi assembleari. Regione Emilia-Romagna Assemblea Legislativa. Приступљено 8. 12. 2010. 
  3. ^ Zecchini, Mirella (2005). Oltre lo stereotipo nei media e nelle società. Armando Editore. стр. 44—45. 
  4. ^ Pedote, Paolo; Nicoletta Poidimani (2007). We will survive!: lesbiche, gay e trans in Italia. Mimesis Edizioni. стр. 181. 
  5. ^ Borrillo, Daniel (2009). Omofobia. Storia e critica di un pregiudizio. Edizioni Dedalo. стр. 155. 
  6. ^ Rossi Barilli, Gianni (1999). Il movimento gay in Italia. Feltrinelli Editore. стр. 202. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франко_Грилини&oldid=27353770”