Харе Кришна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свами Прабхупада, оснивач Друштва за свесност Кришне

Међународно друштво за свесност Кришне (енгл. International Society for Krishna Consciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет Харе Кришна, једна је од неколико струја унутар ведске традиције познате као ваишнавизам ("обожавање Вишнуа") тачније Гаудија Ваишнавизам.[1] Друштво је основао хиндус Свами Прабхупада 1966. године у Њујорку.[2]

Њихово учење се заснива на списима Багавата-пурани и Багавад-гити, изворно старим преко 3000 година. [3]. По теологији Ваишнавизма, Кришна је свевишња божанска особа (вишњи Бог) и извор других божанских аватара, као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Овај покрет спада у део ваишнавизма који верује да Кришна није аватар, него је извор свих аватара. Нема теолошке разлике у обожавању пленарних Вишнуових аватара, разлика је више у приступу и духовном искуству. Традиција најчешће наводи десет главних аватара, поменутих у Гаруда пурани.

Историја и настанак[уреди]

Оснивач овог покрета је Свами Прабхупада, рођен као Абхај Чаран Де (1896—1977), који је 1966. године из Индије дошао у Америку. Студирао је енглески, философију и економију. Као 70-огодишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу бакти јоге на Западу.

У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда вишнавизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања и разврата. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прабхупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике) мантре:

Харе Кришна Харе Кришна
Кришна Кришна Харе Харе
Харе Рама Харе Рама
Рама Рама Харе Харе

Веровање[уреди]

Храм Харе Кришне у Тирупатију, држава Андра Прадеш, Индија

Верници ове религије су вегетаријанци, верују у бесмртност душе, карму (делање) и реинкарнацију.[4] Иницијацијом добијају духовна имена на санскриту, а они који се замонаше носе одећу боје шафрана и брију главе попут индијских светих људи и носе перчине (сикха). Храмови су им најчешће модернизоване верзије индијских.

Бракови су углавном унутар заједнице, јер је најскладније ако оба супружника имају иста веровања.

Харе Кришна у Србији[уреди]

Седиште Харе Кришна покрета у Београду је простор који се зове Центар Веда у улици Војводе Саватија. У њему не живи нико од припадника покрета, већ је место окупљања. Ту се одржавају духовни празници, предавања и певања духовних песама. Током деведесетих година прошлога века, у Београду је постојао „храм“ (преуређена кућа) на Карабурми. Данас су представници и следбеници Харе Кришна покрета у Србији углавном организовани као конгрегација, окупљају се у појединим градовима Србије да прославе верске празнике као и приликом гостовања духовних учитеља који повремено долазе и држе семинаре.

Референце[уреди]

  1. ^ Gibson 2002, стр. 4.
  2. ^ Gibson 2002, стр. 6.
  3. ^ Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4. 
  4. ^ Филозофија Харе Кришне Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 14. авг. 2014.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]