Хасан Насралах

Хасан Насралах
Sayyid Nasrallah.jpg
Биографија
Датум рођења(1960-08-31)31. август 1960.(62 год.)
Место рођењаБурж Хамуд, Бејрут
Либан
Држављанстволибанско
Религијашиитски ислам
Деца5
Политичка
странка
Хезболах (од 1982)
ПотписHassan Narallah Signature.jpg
Генерални секретар Хезболаха
Тренутна функција
Функцију обавља од 16. фебруара 1992.
ПретходникАбас ел Мусави

Хасан Насралах (арап. حسن نصر الله; Бурж Хамуд, 31. август 1960) либански је верски и политички вођа и актуелни генерални секретар Хезболаха од 1992. године.[1]

Насралах је описан као „национални херој“ и „икона“ у Либану и широм арапског и муслиманског света, и хваљен је због свог кредибилитета и ефикасности у арапско-израелском сукобу. Међутим, последњих година је био критикован због подршке Башару ел Асаду током грађанског рата у Сирији.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. августа 1960. године у шиитској породици у Бурж Хамуду (околина Бејрута) у Либану.[3]

Насралах је студирао у шиитској богословији у граду Баалбеку у долини Бека. Школа је следила учења ајатолаха Мохамеда Бакир ел-Садра, рођеног у Ираку, који је основао покрет Дава у Наџафу, у Ираку, почетком 1960-их.[4] Након тога Насралах је похађао исламске студије у шиитској богословији у Наџафу.[3] Вратио се у Либан 1979. године када је Садам Хусеин почео да протерује много шиите, укључујући и Рухолаха Хомеинија.[3][5]

Прикључио се Хезболаху 1982. године, након инвазије Израела на Либан.[1] Године 1989. отпутовао је у Ком у Ирану и похађао додатне исламске студије.[3][6][7]

Године 1991. Насралах се вратио у Либан и заменио Абаса ел Мусавија на месту лидера Хезболаха након што је овај погинуо у израелском ваздушном нападу 1992. године.[8]

Током његовог мандата, Хезболах је проглашен терористичком организацијом, било у потпуности или делимично, од стране САД и других нација, као и од ЕУ. Русија одбацује тврдње да је Хезболах терористичка организација и сматра Хезболах легитимном друштвено-политичком организацијом.[9] Кина остаје неутрална и одржава контакте са Хезболахом.[10][11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Profile: Sayed Hassan Nasrallah”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18. 
  2. ^ Nahmias, Roee; AP (2011-12-06). „Hezbollah chief makes rare public appearance”. Ynetnews (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18. 
  3. ^ а б в г Tucker & Roberts 2008, стр. 727.
  4. ^ O'Dwyer, Thomas (2000). Hizbullah's ruthless realist. Violence and Terrorism. Dushkin/McGraw-Hill. стр. 70. ISBN 0-07-031072-6.  -"He has lived up to our initial assessment," said an Israeli intelligence source. "He is tough, but more intellectual in a broader sense than Musawi. But he has steered close to Musawi's line and kept good relations with Amal, the Syrians, and [Iran]." The source said Nasrallah has kept an eye on making Hezbollah a legitimate political force as well as a military one.
  5. ^ Ehteshami, Anoushiravan and Raymond A. Hinnebusch, Syria and Iran - Middle Powers in a Penetrated Regional System, Routledge (1997), p. 140
  6. ^ „Profiles of key players – Hassan Nasrallah”. Beirut. IRIN. 2006. Приступљено 8. 10. 2016. 
  7. ^ Thiel, Tobias. „Prophet, Saviour and Revolutionary: Manufacturing Hassan Nasrallah's Charisma”. Department of International History: 7. 
  8. ^ Profile: Sayyed Hassan Nasrallah Архивирано 27 септембар 2006 на сајту Wayback Machine. CFR Retrieved 8 December 2011.
  9. ^ ' Russia says Hezbollah, Hamas not terror groups,' The Times of Israel 16 November 2015.
  10. ^ Burke, Robert A. (2017-10-31). Counter-Terrorism for Emergency Responders (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 978-1-351-64852-3. 
  11. ^ Omar Nashabe, 'China’s Ambassador in Lebanon: Hezbollah Arms a Trade Matter,' Архивирано 30 јануар 2017 на сајту Wayback Machine 4 May Al-Akhbar, 2012

Литература[уреди | уреди извор]

Tucker, Spencer C.; Roberts, Priscilla (2008). The Encyclopedia of the Arab-Israeli Conflict: A Political, Social, and Military History [4 volumes]: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. ISBN 978-1851098422.