Хелиосеизмологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хелиосеизмологија се бави проучавањем Сунчевих осцилација. Шездедетих година 20. века откривено је да делови Сунчеве површине осцилују у периоду од око пет минута. Првобитно су ове осцилације протумачене као манифестације конвективних кретања, али је седамдесетих схваћено да су посматрана кретања суперпозиција многих глобалних резонантних осцилација структура Сунца.

Значајна таласна кретања су акустична и гравитациона. Ипак, осцилације које су до сада посматране су претежно акустичне. На кретање акустичних таласа утиче гравитација и Сунчева слојевита структура, а такође и ротација и магнетно поље. Фреквенција и друге карактеристике осцилација нам дају податке о физичком стању Сунчеве унутрашњости. За покретачки механизам верује се да су турбулентна конвективна кретања која производе акустичне таласе. Међутим, само осцилације које задовољавају резонантне услове стварају глобалне осцилације Сунца.

Један од првих резултата хелиосеизмологије је да је 1977. године схваћено да је унутрашња граница Сунчеве конвективне зоне знатно дубље него што се сматрало из тадашњих звезданих модела.

Литература[уреди]

  • Thompson, Michael J. 2004. Solar interior: Helioseismology and the Sun's interior. Astronomy & Geophysics, Volume 45, Issue 4, pp. 4.21-4.25.


Сунце Сунце
Унутрашња структура: ЈезгроРадијативна зонаТахоклинКонвективна зонаФотосфера
Спољашња структура: Атмосфера (Хромосфера · Транзициона зона · Корона) • Сунчев ветарХелиосфераТерминациони шокХелиопаузаМагнетно поље
Појаве на Сунцу: Сунчеве пегеФакулеГранулеСупергранулеСпикулеСунчеве бакљеЕрупцијеПротуберанцеКоронални луковиКороналне експлозијеКороналне рупе
Појаве везане за Сунце: Сунчева активност (Сунчев циклус) • Сунчево зрачењеСунчев динамоРотацијаПомрачењаХелиосеизмологијаПроблем Сунчевих неутринаСтандардни модел Сунца
Crystal Clear app konquest.png Портал Астрономија