Хелмут фон Молтке Старији
| Хелмут фон Молтке Старији | |
|---|---|
Молтке Старији | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хелмут Карл Бернард Граф фон Молтке Старији |
| Датум рођења | 26. октобар 1800. |
| Место рођења | Пархим, Свето римско царство |
| Датум смрти | 24. април 1891. (90 год.) |
| Место смрти | Берлин, Немачко царство |
| Војна каријера | |
| Служба |
|
| Војска | |
| Чин | фелдмаршал |
| Учешће у ратовима | Други османско-египатски рат, Други шлезвички рат, Аустријско-пруски рат, Француско-пруски рат |
Хелмут Карл Бернард Граф фон Молтке Старији (Пархим, 26. октобар 1800 — Берлин, 24. април 1891) је био немачки (пруски) фелдмаршал. Његов синовац био је Хелмут фон Молтке Млађи, начелник немачког Генералштаба током Првог светског рата.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1800. године у Пархиму у војводству Мекленбург, тада делу Светог римског царства. Од 1819. године официр је у данској војсци, а од 1822. године прелази у пруску војску. После завршене Ратне школе (1826), био је наставник у једној дивизијској школи. Прелази затим у Топографски биро, а 1833. године у Генералштаб. Године 1835. одлази у Истанбул где уз одобрење своје владе остаје четири године као инструктор турске војске. Прва ратна искуства стиче у Другом османско-египатском рату, вођеном од 1838. до 1840. године између Мухамеда-Алија и његовог сина Ибрахима и султана. Учествује у одсудној бици код Незиба 1839. године. Након рата се враћа у Пруску и пише о ратним искуствима у рату династије Мухамед Али. Пише и о Руско-турском рату и Источном питању. Истиче значај железнице. Полемише са Адолфом Тјером о западној немачкој граници, тражећи Алзас и Лорен. Од 1851. године је пуковник, а 1855. године постављен је за првог ађутанта принца Фридриха Вилхелма, касније Фридриха III, који га две године касније унапређује у генерал-мајора и поставља за начелника генералштаба.
На новом положају Молтке настоји да будуће начелнике генералштаба и команданте што боље припреми за сналажење у свим ратним ситуацијама. Упоредо је студирао све ратне случајеве у којима би се Пруска могла наћи. У духу Бизмаркове политике, са министром рата Албрехтом Роном, Молтке видно учествује у јачању војске спремајући се да оружјем успостави пруску превласт у немачком свету. Његов ратни план за напад на Данску предвиђао је уништење данске војске. Међутим, фелдмаршал Врангел није се придржавао тог плана. Молтке ступа у акцију тек пред крај рата, као начелник штаба савезничке војске. Његове директиве, у којима се одлуци потчињених остављају детаљи извођења, постаће узор у техници заповедања.
У Аустријско-пруском рату (1866) смело концентрише све снаге против Аустрије и умешно користи надмоћнију пруску војну организацију и повољнију железничку мрежу. Пошто је издејствовао да се краљеве оперативне одлуке преносе само преко начелника Генералштаба, а не преко минитра рата (као што је то било раније) практично је добио слободне руке при извођењу ратних операција. Молтке је врло вешто довео пруске снаге на бојиште код Кенингреца и створио им повољне услове за битку. Он је више био организатор операције него војсковођа; више начелник штаба него командант.
У припреми Француско-пруског рата (1870—1871) Молтке велику пажњу посвећује убрзању мобилизације и концентрације, при чему главну улогу играју железнице чије је мреже подешавао ратним плановима. Железницу нико пре њега није толико успешно ставио у службу стратегије, нити толико уско повезао са ратом. Из овог рата Молтке се вратио као гроф и фелдмаршал. На челу немачког Генералштаба остао је до 1888. године.
Дела
[уреди | уреди извор]Молткеова војна књижевна заоставштина је веома велика. Издао ју је немачки Генералштаб у четири групе:
- Војна кореспонденција у 4 дела (Берлин, 1892-1902)
- Делатност као начелника Генералштаба у миру у 3 дела (Берлин, 1892-1906)
- Војноисторијски радови у 3 дела (Берлин, 1893-1904)
- О ратној вештини у 3 дела (Берлин, 1911-1912)
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 5, Београд (1973)