Хидроелектрана Вучје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хидроелектрана Вучје

Главна зграда хидроелектране
Главна зграда хидроелектране

Основни подаци
Држава  Србија
Најближе насеље Србија Вучје, Лесковац
Река Вучјанка
Прва синхронизација .
Подаци о језеру
Подаци о електрани
Тип проточна
Годишња производња 4 милиона МWh m

Хидроелектрана Вучје или ХЕ Вучје је друга по старости хидроелектрана у Србији која се налази неколико километара изнад места Вучје код Лесковца и саграђена је 1903. године[1] на реци Вучјанци. Како је електрана удаљена од Лесковца 17 км, изграђен је далековод за електрификацију града, први у Краљевини Србији.[2]

Професор Ђорђе Станојевић, родоначелник електрификације у Краљевини Србији, пријатељ Николе Тесле и поборник његових изума, одабрао је кањон Вучјанке за изградњу „фабрике за електрику“. Хидроелектрана Вучје подигнута је новцем 168 акционара „Лесковачког електричног друштва“, и по својој прилици отворена на Дан ослобођења Лесковца од турске окупације, чиме је мала варошица на југу Србије Вучје и Лесковац са својим фабрикама (онога времена) добио струју. Опрема, у коју спада и први далековод у Краљевини Србији - од Вучја до Лесковца (16 км) - купљена је за 152.700 динара у злату од немачке фирме „Сименс-Халске“, а градња је поверена Јосифу Гранжану, пореклом из Великог Бечкерека. Хидроелектрана захвата воду из реке каналом дугим око километар (980 м), делимично уклесаним у високе неприступачне стене. На овој хидроелектрани је током Другог светског рата извршена диверзија.

ХЕ Вучје, почела је свој рад , 11. децембра 1903. године по старом, односно 24. децембра по новом календару, а тај датум није случајно одабран, јер је истога дана 1877. године Лесковац ослобођен од Турака.[3] ХЕ је почела рад са 2 хидроагрегата марке SIEMENS&HALSKE од по 139 kW, a 1931. године пуштен је у рад и трећи хидроагрегат шведске марке ASEA од 800 kW, тако да је ова електрана добила укупну инсталисану снагу нешто већу од 1 MW. Данас је ХЕ Вучје у систему Електропривреде Србије и производи око четири милиона киловат-часова струје годишње. Године 2005. хидроелектрана Вучје увршћена је у светску баштину технике, коју чине још свега шездесетак објеката[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]