Вучјанка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вучјанка
Kanjonci.jpg
Кањон реке Вучјанке
Опште информације
Дужина 18 km
Пр. проток 1 ​m3s
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Ветерница
Географске карактеристике
Држава/е  Србија

Река Вучјанка је десна притока Ветернице, у коју утиче код места Вучје. Дугачка је 18 km, са протицајем од око 1 метар кубни у секунди.

Извире на планини Кукавици на око 1100 метара надморске висине али се сматра да прави ток Вучјанке почиње спајањем Големе и Мале реке код Јасичког равништа, на ерозивном проширењу где се налази хотел „Влаина” (686 m надморске висине). Вучјанка тече уском долином, њено корито је дубоко а у средњем делу тока, испод села Збежишта и потеза Соколица, прелази у кањон дубине до 300 метара са окомитим странама високим преко 100 m.[1]

Река у кањону на дужини од 2 km има пад од 300 метара, па је корито пуно вирова, водопада и слапова. Посебну пажњу људи у овом кањону изазивају бројни камени лонци или казани. Они су флувијални ерозивни облици који настају на местима где се јавља снажна еворсија, вртложасто кретање водене масе и речног материјала којег она носи. Временом се на тим местима формирају бунараста удубљења у стеновитом речном кориту. Лонци изнад хидроцентрале носе назив Ђокини вирови. Они су удубљени у кристаласте шкриљце а поређани су степенасто, једни испод других, од највећег до најмањег. Представљају туристички атракцију не само Вучја него и целе Лесковачке општине.[1] У доњем делу кањона подигнута је 1903. године хидроелектрана Вучје, која ради и данас.[2][3]

Поред ових камених лонаца, постоји још један, низводно од хидроцентрале и кањона, познат као Дев-казан. За њега су у народу везане многе легенде. То је највећи камени лонац по површини у кориту Вучјанке.[1]

Дев казан

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Богојевић, Ана (2004). „ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ И АНТРОПОГЕНЕ ОДЛИКЕ ВУЧЈА”. ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК. Лесковац: Народни музеј - ЛЕСКОВАЦ: 344. ISSN 0459-1070. 
  2. ^ Река од вукова, планина од птица, Политика, 29. јун 2008. године
  3. ^ Други век ХЕ Вучје, Политика, 11. март 2008. године

Литература[уреди]