Хидротерапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хидротерапија
US Navy 080910-N-4500G-033 Special Warfare Combatant-craft Crewmen and support staff use small buoyant.jpg
Групна хидротерапија
ICD-9-CM93.31-93.33
MeSHD006875

Хидротерапија која се раније звала хидропатија а која се данас назива и лечење водом, део је алтернативне медицине (нарочито натуропатије), радне терапије и физиотерапије, која укључује употребу воде за ублажавање и лечење одређених болести.[1] Израз обухвата широк спектар приступа и терапијских метода којима се у терапеутске сврхе користе разна физичка и хемијска својства воде, попут температуре и притиска, како би се стимулисала циркулација крви и лечили симптоми одређених болести.

Различите облици терапије који се користе у данашњој савременој хидротерапији користе млаз воде, подводну масажу и минералне купке (нпр. балнеотерапија, јодна терапија, швајцарски туш, таласотерапија) или хидромасажну каду, вруће римске купке, хидромасажну каду, ђакузи, хладно урањање и минерално купатило.

Историја[уреди]

Хидротерапија је стара колико и човек, и користила се за исту намену све до данас. Терапеутска употреба воде забележена је у древним египатским, грчким и римским цивилизацијама. Њена применас везује се за митолошки период у животу Грка, који су воду користили за исцељивање и сматрали су да се „морском водом, и воденим куплкама може уклањати нечистоћа духовног и физичког порекла“.[2]

Хипократ је прописивао купање у изворској води за лечење многих, па и оних најтежих болести, и био је први који је захваљујући његоовој дубокој генијалности и посматрачким способностима приметио да се употребом топле воде тело хлади, док се хладном водом загрева.

Употреба хладне воде као хигијенског и лековитог средства била уобичајена у античком периоду. Спартанци се купали своје новорођене деце у хладној води. Пиндартоком једног од својих олимпијских такмичења каже да је најбоља ствар вода, а затим злато. Питагора је својим ученицима топло препоручивао употребу хладних купки за јачање тела и талента.

Египатске краљевске породице купале су се у есенцијалним уљима и латицама цвећа, док су Римљани имали комунална јавна купалишта за своје грађане.

Остале културе које су запажене због дуге историје хидротерапије укључују Кину и Јапан, у којима су се грађани купали у посебно за ту намену уређеним топлим врелима („онсен“), много пре него што су то чинили Римљани у римским термама.

Намена[уреди]

Хидротерапија се може применити као:

  • класична терапија водом,
  • облика физикалне терапије, у лечењу односно рехабилитацији — реуматских стања, рехабилитацију спортских и других повреда, деформитета и сколиозе кичме, парализе и парезе, дечјије церебралне парализе, посттрауматске контрактура зглобова, повреда и болова у зглобовима и имишићима...
  • средство за чишћење тела,
  • медијум за излагање тела топлоти и хладноћи (што је дуго биоло у основи њене примене),
  • низ метода и техника, од којих многе користе воду као медијум за стимулацију терморегулационих реакција у организму у терапијске сврхе.
  • додатак многих терапија, укључујући и терапију у геријатрији, у којој је њена употреба већ одавно утврђена.
  • метода за лечење опекотина, (у којој се технике хидротерапије на бази туширања све више мења у корист метода пуног урањања),делом ради лакшег чишћења опреме а делом ради смањења инфекција услед контаминација.
  • метода за уклањање некротичног ткива током лечење рана — заснована на селективном механичком дебридману, у облику наизменичне хидромасаже ране и терапије аспирације.[3]
  • средство за: повећање снаге и издржљивости мишића, мобилизацију зглобова, побољшање равнотеже и координације, смањивање бола и отока, опуштање (релаксацију) организма.[3]

Социолошки и културолошки аспекти хидротерапије[уреди]

Развој хидротерапије у склопу бањског туризма

На све већи раст и развој хидротерапије и разних хидропатских установа широм света утицао је пре свега развој свих облика туризма, како у Великој Британији, тако и у Европи. И док су се енглеске, шкотске, ирске и европске установе свака посебно опрделиле за хидротерапију специфичних болести, [69] дотле су друге, првенствено немачке бање и хидропатијске установе, фокусирале своју активност на бројна друга подручја хидротерапије и физикалног лечења.

Хидропатски објекат као место на коме се људи подвргавају хидропатском лечењу у почетку су обично грађени у бањским областима, које је природа богата обдарила минералим или термоминералним водама. У тим објектима неколико хидропатских установа, кроз историјски развој хидротерапије, у потпуности је изменило своје терапијске методе и намену, претварајући их у туристичке хотеле крајем 20. века задржавши назив „Хидро“. За то постоји неколико истакнутих примера у Шкотској (Криф, Пееблес и Сеамил).

Периодицитет у примени хидротерапије

Иако су многе купатила биле отворене током целе године, лекари су саветовали пацијентима да на терапију не одлазе пре месеца маја, „нити да остају после октобра. Енглески посетиоци радије воле хладно време, па често долазе у купке у мају, а враћају се поново у септембру, док у другим подручјима Европе пацијенти долазе током читаве сезоне, али више воле лето. Најмодерније и најзаступљеније време је током јула и августа ".

Експанзија хидротерапије у Европи и њена промоција

У Европи се интересовање за разне облике хидротерапије и бањског туризма непрекидно развијало током 19. и 20. века, па је тако у том раздобљу „у Француској, Италији и Немачкој неколико милиона људи сваке године проведило време у бањама. Током 1891. године, када је Марк Тваин обишао Европу и открио да је купка изворске воде у Аик-лес-Баинсу умирила његов реуматизам, он је то искуство описао као

„...толико пријатно да ако не бих имао болест, он би позајмио једну само да би имао изговор за наставак лечења. ”

Ово није први пут да су такви облици бањског туризма били популарни и промовисани од стране познатих личности у Европи и Великој Британији. Па је тако Европи примену воде у лечењу врућице и других болести, од седамнаестог века, континуирано промовисао велики број медицинских стручнјака. Почев од 19. века, одлазак на хидротерапију постао је толико модеран за богате класе које су проводила доста времена у одмаралиштима широм Британије и Европе како би санирале проблеме прекомерне потрошње. У главном се лечење у доба експанзије хидротерапије које се одвијало у британским бањама, заснивало на друштвеним активностима: шетњама, купању и непрестаном испијању минералних вода „грозног” укуса.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Stevenson, Angus, ур. (2007). „Definition of Water Cure”. Shorter Oxford English Dictionary. 2: N-Z (6th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 3586. ISBN 978-0-19-920687-2. 
  2. ^ Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Baths" . Encyclopædia Britannica. 3 (11th ed.). Cambridge University Press. pp. 514–520.
  3. 3,0 3,1 American Physical Therapy Association (15. 9. 2014), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Physical Therapy Association, Приступљено 2. 8. 2019 

Литература[уреди]

  • Abbott, George Knapp (2007). Elements of Hydrotherapy for Nurses. Brushton, New York: Teach Services. ISBN 978-1-57258-521-8. 
  • Campion, Margaret Reid, ур. (2001). Hydrotherapy: Principles and Practice. Woburn, Massachusetts: Butterworth-Heineman. ISBN 0-7506-2261-X. 
  • Cayleff, Susan E (1991). Wash and Be Healed: The Water-Cure Movement and Women's Health. Philadelphia: Temple University Press. ISBN 0-87722-859-0. 
  • Dail, Clarence; Thomas, Charles (1989). Hydrotherapy: Simple Treatments for Common Ailments. Brushton, New York: Teach Services. ISBN 0-945383-08-8. 
  • Grüber, C; Riesberg, A; et al. (март 2003). „The effect of hydrotherapy on the incidence of common cold episodes in children: A randomised clinical trial”. European Journal of Pediatrics. 162 (3): 168—76. PMID 12655421. doi:10.1007/s00431-002-1138-y. 
  • Landewé, Rb; Peeters, R; et al. (јануар 1992). „No difference in effectiveness measured between treatment in a thermal bath and in an exercise bath in patients with rheumatoid arthritis”. Nederlands Tijdschrift voor Geneeskunde. 136 (4): 173—6. PMID 1736128. 
  • Sinclair, Marybetts (2008). Modern Hydrotherapy for the Massage Therapist. Philadelphia: Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-9209-6. 
  • Thrash, Agatha; Thrash, Calvin (1981). Home Remedies: Hydrotherapy, Massage, Charcoal and Other Simple Treatments. Seale, Alabama: Thrash Publications. ISBN 0-942658-02-7. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).