Хиперхомоцистеинемија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хиперхомоцистеинемија
СинонимиHyperhomocysteinaemia
Хомоцистеин у плазми

Хиперхомоцистеинемија је медицинско стање које се карактерише абнормално високом нивоу хомоцистеина у крви (изнад 15 µmol/L).[1], и један од фактор ризика за настанак кардиоваскуларне болести и постоперативних васкуларних компликација. Хиперхомоцистеинемија је стање настало услед урођених или стечених поремећаја биохемијских реакција у оквиру којих су укључени — хомоцистеин, недостатак витамина Б6, фолне киселине (витамина Б9) и витамина Б12.[1][2]

Хиперхомоцистеинемијом се може кориговати адекватном терапијом — витамином Б6, витамином Б9 и витамином Б12. Међутим, суплементи ових витамина иако коригују хиперхомоцистеинемију не побољшавају стање већ насталих кардиоваскуларних болести.[3]

Метаболизам хомоцистеина[уреди | уреди извор]

Хомоцистеин је семиесенцијална, сулфхидрилна аминокиселина која настаје од есенцијалне аминокиселине метионина.[4] Хомоцистеин не улази у састав пептида и протеина, не уноси се преко хране, већ се формира из есенцијалне аминокиселине метионина. У процесу синтезе протеина из метионина настаје С-аденозилметионин(САМ), чијом декарбоксилацијом настаје спермидин који има функцију донора метил групе, у којој се формира С-аденозилхомоцистеин (САХ), а од њега хомоцистеин. Добијени хомоцистеин се метаболише преко два метаболичка пута: реметилација (при чему се реверзибилно ресинтише метионин) и транссулфурација (при чему се ствара неповратни цистеин), који уједно одржавају концентрацију хомоцистеина у физиолошким границама:

Реметилација хомоцистеин

Реметилацију хомоцистеина врши ензим метионин синтетаза све до метионина. За ову реакцију су као кофактори неопходни витамин В12 и фолна киселина. Ензим метилентетрахидрофолат редуктаза, катализује синтезу 5-метил тетрафолата који као кофактор учествује у реакцији реметилације.

Транссулфурација хомоцистеин

Транссулфурацију катализује ензима цистатион β-синтетаза, за чију је активност неопходно присуство витамина В6, као кофактора, при чему као производ реакције настаје цистатион.[5]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Процењена преваленција благе хиперхомоцистеинемије је 5% до 7% у општој популацији. Неколико студија је показало да је то независни фактор ризика за тромботске поремећаје (дубоку венску тромбозу).[6][7]

Забележено је да снижавање нивоа хомоцистеина код пацијента за 25% смањује ризик од можданог удара за 19%.[8]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узроци хиперхомоцистеинемије могу се сврстати у две групе: генетске и негенетске. При чему треба имати у виду да један или више генетских или стечених поремећаја у метаболизму хомоцистеина узрокује хиперхомоцистинемију и хомоцистинурију.

Генетски фактори[уреди | уреди извор]

Генетски или стечени поремећаји, којих може бити један или више, ремете метаболизам хомоцистеина и изазивају хиперхомоцистинемију и хомоцистинурију. Зависно од генетског дефекта они доводе до поремећаја различитог степена у деловању:

  • метилентетрахидрофолат редуктазе (МТХФР),
  • метилентетрахидрофолаттрансферазе (МТХФТ),
  • бетаин хомоцистеин метилтрансферазе (БХМТ) и
  • цистатион β синтазе (ЦБС).[9][10][11][12]

Негенетски фактори[уреди | уреди извор]

Од факторе из групе негенетских, на хомоцистеинемију могу да утичу: физиолошка и специфична стања, организма, прехрамбени фактори, начин живота, разна патолошких стања организма, неки лекови.

Физиолошка и специфична стања организма[уреди | уреди извор]

Ова стања организма у која спадају животна доб, пол, гравидитет, период реконвалесценције, доводе до поремећаја плазматског нивоа хомоцистеина. При тому особе мушког пола имају виши ниво хомоцистеина него жене, а за 25% него предменопаузалне жене., да би се у менопаузи та разлика смањила, али и даље постоји али је у нешто мањем обиму. У менопаузие жене имају виши плазматски ниво хомоцистеина од предменопаузних. Током гравидитета долази до пада плазматске концентрације хомоцистеина због хипоалбуминемије, с обзиром на то да је његова доминантна компонента везана за албумин.[13]

Ниво хомоцистеина расте са старосном доби, на шта указује податак да особе старије од 50 година имају и до 1,9 µmol/l вишу хомоцистеинемију него особе млађе животне доби. На сваких 10 година старости хомоцистеинемија расте просечно за 1µмол/л, код жена за 2,2 µmol/l, а код мушкараца за 1,6 µmol/l. Постменопаузне жене имају виши плазматски ниво.

Прехрамбени фактори[уреди | уреди извор]

Начин живота[уреди | уреди извор]

Разна патолошких стања организма[уреди | уреди извор]

Неки лекови[уреди | уреди извор]

Да ови фактори могу да утичу појединачно али и уједињено, то потврђује мултикаузалост и специфичност патогенезе хиперхомоцистеинемије.[14]

Штетно дејство хиперхомоцистеинемије[уреди | уреди извор]

Концентрацију хомоцистеина у циркулацији одређује пре свега унос метионина исхраном, као и доступност витамина који као кофактори учествују у метаболизму хомоцистеина. Сматра се да и стил живота, прекомерно конзумирање кафе и алкохола, пушење цигарета и физичка неактивност могу да допринесу повећању концентрације хомоцистеина . Повећање концентрације хомоцистеина (хиперхомоцистеинемија) је удружена са старењем и смањењем бубрежне функције.[15][16][17]

Једна од теорија којом се објашњава механизам штетног дејства хомоцистеина и носи назив хомоцистеинилација, заснива свој став на ковалентном везивање хомоцистеина за протеине који тиме мења њихову функцију. Хомоцистеинилација може да буде:

Ѕ-хомоцистеинилација

Ако се хомоцистеин везује дисулфидном везом за сулфхидрилну групу протеина — настаје Ѕ-хомоцистеинилација, која мења функцију молекула на два начина:[18]

1) инактивацијом потенцијално активних тиолних група и
2) мењањем редокс потенцијала протеина.

Хомоцтеин се у овој реакцији дисулфидном везом везује за фибронектин, анексин II и интрацелуларне металопротеине.

N-хомоцистеинилација

N-хомоцистеинилација настаје ако се хомоцистеин везује амидном групом за амино групу лизина у протеину — и индукује реактивни облик хомоцистеина, хомоцистеин-тиолактон, који се везује за амино групе лизина унутар протеина. Хомоцистеин-тиолактон најчешће ремети функцију албумина у циркулацији, хемоглобина, имуноглобулина, LDL, HDL, трансферина, антитрипсина и фибриногена

Ендотелна дисфункција[уреди | уреди извор]

Хомоцистеин изазива ендотелну дисфункцију посредством више различитих механизама чији је исход формирање атеросклеротског плака, у које спадају:[19][20][21] [22]

1) инхибиција раста ендотелних ћелија,
2) поремећај равотеже између NO и O2 - што има штетне последице на функционисање васкуларног система,
3) повећана експресија адхезивних молекула,
4) настанак модификованих LDL честица.

Хомоцистеин активира и NAD(P)H оксидазу и ксантин оксидазу, два битна прооксидантна ензима, чија активност узрокује повећање O2.[23]

Постоперативне компликације[уреди | уреди извор]

Хиперхомоцистеинемија је важан фактор ризика за настанак постоперативних васкуларних компликација. Терапија примењена пре и у току хируршке интервенције може узроковати или погоршати стање хиперхомоцистеинемије. Хиперхомоцистеинемија утицајем на синтезу везивног ткива компромитује његову структуру и архитектонику чиме неповољно утиче на процес регенерације и зарастање рана, доводи до настанка морфолошких лезија васкуларног зида (анеуризме).[24]

Након трансплантације бубрега и срца долази до повећања плазматског нивоа хомоцистеина, што је у позитивној корелацији са интензитетом и трајањем имуносупресивне терапије кортикостероидима и циклоспорином.

Терапија[уреди | уреди извор]

Како хиперхомоцистеинемија настаје услед недостатка витамина који су кофактори у ензимским реакцијама које су укључене у метаболизам хомоцистеина, витаминска суплементација је терапија избора.[25]

Суплементација витаминима В12, В6 и фолном киселином смањује концентрацију хомоцистеина у циркулацији, што доводи до смањења ризик од обољења која су удружена са хиперхомоцистеинемијом. Суплементација фолном киселином има најизраженије позитивне ефекте, витамин В12 нешто слабије, док суплементација витамином В6 нема никакву значајну корист.

Препоручена дневна доза витамина за особе са дијагностикованим цереброваскуларним обољењем износе за:[26]

  • фолну киселину 400–1.000 μg,[8]
  • витамин В12 400–600 μg,
  • витамин В6 2–10 mg.

Витаминска терапија може смањити ризик од прелома костију изазване остеопорозом код одабраних пацијената са високим ризиком.[27][28] Дакле, иако је ефикасност комбиноване фолне киселине, Б 6 - и Б 12- додавање витамина у смањењу нивоа хомоцистеина у циркулацији није спорно. У том смислу идентификација пацијената који ће највероватније имати користи од овог третмана предмет је континуираног истраживања.[29]

Едукација пацијената[уреди | уреди извор]

Посебно за лекара примарне здравствене заштите важно је да разговарају са пацијентима о процени утицаја хиперхомоцистеинемије, укључујући и контроверзну природу лечења.

Први корак у превенцији би био да се разговара о уносу фолне киселине, витамина Б6 и Б12, како би пацијенти почели са применом препоручене количине ових витамина у исхрани. Ако пацијенти не испуњавају ове захтеве, могу се дати препоруке за повећање уноса намирница богатих овим витаминима, попут воћа и поврћа, јер део опште популације не испуњава препоручени додатак исхраниза ове хранљиве састојке.[30]

Поред тога, образовање би требало да се одвија од случаја до случаја на основу болести пацијента. За пацијенте са знацима и симптомима хомоцистинурије или благим когнитивним оштећењем, користи од додавања витамина Б премашују ризике; због тога се препоручује допунска исхрана. За све остале пацијенте нема довољно доказа који подржавају употребу третмана за снижавање хомоцистеина.[8][30][31][32]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Veeranki S, Gandhapudi SK, Tyagi SC. Interactions of hyperhomocysteinemia and T cell immunity in causation of hypertension. Can J Physiol Pharmacol. 2017 Mar;95(3):239-246. [PMC free article] [PubMed]
  2. ^ „High Homocysteine Levels (Hyperhomocysteinemia)”. Healthline (на језику: енглески). 2018-01-02. Приступљено 2021-02-02. 
  3. ^ Hankey GJ, Eikelboom JW. Homocysteine and vascular disease. Lancet. 1999 Jul 31;354(9176):407-13. [PubMed]
  4. ^ Boushey CJ, Beresford SA, Omenn GS, Motulsky AG. A quantitative assessment of plasma homocysteine as a risk factor for vascular disease. Probable benefits of increasing folic acid intakes. J. Am. Med. Assoc. 1995;74:1049–57
  5. ^ Graham IM, O’Callaghan P. Vitamins, homocysteine and cardiovascular risk. Cardiovasc Drugs Ther 2002;16:383-389
  6. ^ Park WC, Chang JH. Clinical Implications of Methylenetetrahydrofolate Reductase Mutations and Plasma Homocysteine Levels in Patients with Thromboembolic Occlusion. Vasc Specialist Int. 2014 Dec;30(4):113-9. [PMC free article] [PubMed]
  7. ^ Bostom AG, Carpenter MA, Kusek JW, Levey AS, Hunsicker L, Pfeffer MA, Selhub J, Jacques PF, Cole E, Gravens-Mueller L, House AA, Kew C, McKenney JL, Pacheco-Silva A, Pesavento T, Pirsch J, Smith S, Solomon S, Weir M. Homocysteine-lowering and cardiovascular disease outcomes in kidney transplant recipients: primary results from the Folic Acid for Vascular Outcome Reduction in Transplantation trial. Circulation. 2011 Apr 26;123(16):1763-70. [PMC free article] [PubMed]
  8. ^ а б в Lee M, Hong KS, Chang SC, Saver JL. Efficacy of homocysteine-lowering therapy with folic Acid in stroke prevention: a meta-analysis. Stroke. 2010 Jun;41(6):1205-12. [PMC free article] [PubMed]
  9. ^ Gurda D, Handschuh L, Kotkowiak W, Jakubowski H. Homocysteine thiolactone and N-homocysteinylated protein induce pro-atherogenic changes in gene Acids 2015; 47: 1319–39.
  10. ^ Loscalzo J. The oxidant stress of hyperhomocyst(e)inemia. J Clin Invest 1996; 98: 5–7.
  11. ^ Lubos E, Loscalzo J, Handy DE. Homocysteine and glutathione peroxidase-1. Antioxid Redox Signal 2007; 9: 1923–40.
  12. ^ Handy DE, Zhang Y, Loscalzo J. Homocysteine downregulates cellular glutathione peroxidase (GPx1) by decreasing translation. J Biol Chem 2005; 280: 15518–25.
  13. ^ Etiologija i patogeneza hiperhomocistinemije U: Bojan Vučinić, Dragče Radovanović, Dragan Čanović, Mladen Pavlović, Dejan Lazić, Marko Spasić, Bojan Milošević, Saša Dimić, Boban Mitrović, Uloga hiperhomocisteinemije u nastanku postoperativnih vaskularnih komplikacija, Med Čas (Krag) / Med J (Krag) 2016; 50(2): 55-58.
  14. ^ Bojan Vučinić, Dragče Radovanović, Dragan Čanović, Mladen Pavlović, Dejan Lazić, Marko Spasić, Bojan Milošević, Saša Dimić, Boban Mitrović, Uloga hiperhomocisteinemije u nastanku postoperativnih vaskularnih komplikacija, Med Čas (Krag) / Med J (Krag) 2016; 50(2): 54-62.
  15. ^ Seshardi S, Beiser A, Selhub J, Jacques PF, Rosenberg IH, et al. Plasma homocysteine as a risk factor for dementia and Alzheimer's disease. N. Engl. J. Med. 2002;346:476–83. [PubMed] [Google Scholar]
  16. ^ Kulkarni K, Richard BC. Lifestyle, homocysteine, and the metabolic syndrome. Metab Syndr Relat Disord. 2003 Jun;1(2):141-7
  17. ^ Di Santolo M, Banfi G, Stel G, Cauci S. Association of recreational physical activity with homocysteine, folate and lipid markers in young women. Eur J Appl Physiol. 2009 Jan;105(1):111-8
  18. ^ Pyeritz RE. Homocystineuria. In: Beighton P, editor. McKusick's Heritable Disorders of Connective Tissue. Vol. 193. Mosby; St Louis: 2005. pp. 137–78. [Google Scholar] [Ref list]
  19. ^ Zhou J, Werstuck GH, Lhoták S, de Koning AB, Sood SK, et al. Association of multiple cellular stress pathways with accelerated atherosclerosis in hyperhomocysteinemic apolipoprotein E-deficient mice. Circulation. 2004;110:207–13. [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Eberhardt RT, Forgione MA, Cap A, Leopold JA, Rudd MA, et al. Endothelial dysfunction in a murine model of mild hyperhomocyst(e)inemia. J. Clin. Invest. 2000;106:483–491. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Loscalzo J. Homocysteine and dementias. N. Engl. J. Med. 2002;346:466–8. [PubMed] [Google Scholar]
  22. ^ Handy DE, Zhang Y, Loscalzo J. Homocysteine down-regulates cellular glutathione peroxidase (GPx1) by decreasing translation. J. Biol. Chem. 2005;280:15518–25. [PubMed] [Google Scholar]
  23. ^ Manolescu BN, Oprea E, Farcasanu IC, Berteanu M, Cercasov C. Homocysteine and vitamin therapy in stroke prevention and treatment: a review. Acta Biochim Pol.2010;57(4):467-77
  24. ^ Homocysteine Studies Collaboration Homocysteine and risk of ischemic heart disease and stroke; a meta-analysis. J. Am. Med. Assoc. 2002;288:2015–22. [PubMed] [Google Scholar]
  25. ^ Maron, Bradley A.; Loscalzo, Joseph (2009). „The Treatment of Hyperhomocysteinemia”. Annual review of medicine. 60: 39—54. ISSN 0066-4219. PMC 2716415 Слободан приступ. PMID 18729731. doi:10.1146/annurev.med.60.041807.123308. 
  26. ^ McCully KS. Homocysteine, vitamins, and vascular disease prevention. Am. J. Clin. Nutr. 2007;86:1563S–8S. [PubMed] [Google Scholar]
  27. ^ Homocysteine as a predictive factor for hip fracture in older persons. McLean RR, Jacques PF, Selhub J, Tucker KL, Samelson EJ, Broe KE, Hannan MT, Cupples LA, Kiel DP N Engl J Med. 2004 May 13; 350(20):2042-9.
  28. ^ Randomized clinical trial of homocysteine level lowering therapy and fractures. Sawka AM, Ray JG, Yi Q, Josse RG, Lonn E Arch Intern Med. 2007 Oct 22; 167(19):2136-9.
  29. ^ Lowering homocysteine with B vitamins has no effect on biomarkers of bone turnover in older persons: a 2-y randomized controlled trial. Green TJ, McMahon JA, Skeaff CM, Williams SM, Whiting SJ Am J Clin Nutr. 2007 Feb; 85(2):460-4.
  30. ^ а б Malinow MR, Bostom AG, Krauss RM. Homocyst(e)ine, diet, and cardiovascular diseases: a statement for healthcare professionals from the Nutrition Committee, American Heart Association. Circulation. 1999 Jan 5-12;99(1):178-82. [PubMed]
  31. ^ Smith AD, Smith SM, de Jager CA, Whitbread P, Johnston C, Agacinski G, Oulhaj A, Bradley KM, Jacoby R, Refsum H. Homocysteine-lowering by B vitamins slows the rate of accelerated brain atrophy in mild cognitive impairment: a randomized controlled trial. PLoS One. 2010 Sep 08;5(9):e12244. [PMC free article] [PubMed]
  32. ^ Li Y, Huang T, Zheng Y, Muka T, Troup J, Hu FB. Folic Acid Supplementation and the Risk of Cardiovascular Diseases: A Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. J Am Heart Assoc. 2016 Aug 15;5(8) [PMC free article] [PubMed]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиперхомоцистеинемија&oldid=27441915”