Хипотенуза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правоугли троугао са хипотенузом h, и катетама c1 и c2.

Хипотенуза је најдужа страница правоуглог троугла, и налази се наспрам правог угла. Њену дужину могуће је одредити коришћењем Питагорине теореме, према којој је квадрат дужине хипотенузе једнак збиру квадрата дужина преостале две странице.

Порекло назива[уреди]

Према неким изворима, реч хипотенуза долази од старогрчке речи ὑποτείνουσα (hypoteinousa), која представља комбинацију речи hypo (са значењем „испод“) и teinein (са значењем „развући“) [1]. Други аутори сматрају да је наведена реч у старгорчком језику у оригиналу коришћена да означи ствар која је носила или давала ослонац нечему у смислу потпоре, упоришта или подупирача, а изведена је од речи hypo („испод“) и tenuse („страна“).[2]

У кинеском језику, за хипотенузу се користи термин hsien, који означава жицу развучену између две тачке (као код музичких инструмената), док је хебрејска реч ‘yeter изведена или из речи mei‘tar (са значењем „жица“) или из yo‘ter („више од“, у смислу дужа од преостале две странице).[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Maor, Eli (2007). The Pythagorean Theorem - A 4000 Year History. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. xiii. ISBN 978-0-691-12526-8. 
  2. ^ Anderson, Raymond (1947). Romping Through Mathematics. Faber. стр. 52. 

Литература[уреди]

  • Maor, Eli (2007). The Pythagorean Theorem - A 4000 Year History. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. xiii. ISBN 978-0-691-12526-8. 
  • Anderson, Raymond (1947). Romping Through Mathematics. Faber. стр. 52. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хипотенуза