Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди
Joaquín Fernández de Lizardi.png
Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди
Датум рођења(1776-11-15)15. новембар 1776.
Место рођењаМексико Сити
 Шпанија Нова Шпанија
Датум смрти27. јун 1827.(1827-06-27) (50 год.)
Место смртиМексико Сити
 Мексико Мексико
Утицаји одВолтера, Лафонтена
Најважнија дела
El Periquillo Sarniento

Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди (шп. José Joaquín Fernández de Lizardi; Мексико Сити, 15. новембар 1776Мексико Сити, 27. јун 1827)[1] био је мексички писац, песник, новинар и борац за слободу.

Биографија[уреди]

Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди рођен је 1776. године у Мексико Ситију, када је тај град још био престоница колонијалног шпанског вицекраљевства Нове Шпаније, као син Мануела Фернандеза де Лизардија и Барбаре Гутијерез.[2] Његов отац је био лекар у околини Мексико Ситија, који је додатно зарађивао од писања. Након смрти оца, Лизарди је напустио студије и запослио се у државној служби, те постао судија за мање прекршаје у региону Таско-Акапулко.[3]

Оженио се са Долорес Орендаин у Таску 1805. године,[4] а своју књижевну каријеру започео 1808. године објављивањем песме у част краља Фернанда VII од Шпаније,[2] иако је краљ касније постао мета националистичког беса међу Мексиканцима због његове склоности ка деспотизму.

Лизардијев рад је у исто време политички, књижевни, новинарски, социолошки, историографски и лингвистички. У свом новинарском раду, Лизарди се након блажих друштвених критика посветио директном коментарисању политичких проблема, нападајући и осуђујући аутократске тенденције вицекраљевске владе. Након што је Лизарди директно „напао“ вицекраља Франсиска Хавијера Венегаса, завршио је у затвору.[5] Пуштен је из затвора после седам месеци, када је на власт дошао нови вицекраљ, Феликс Марија Каљеха, о коме је Лизарди писао похвале.[6]

Иако представља роман по форми и обиму, El Periquillo Sarniento више личи на Лизардијеве часописе; штампао га је и продао недељно по поглављима током 1816. године,[1] писао је обимне коментаре о политичком и моралном стању у Мексику у нарацији и попут његових часописа, роман је на крају цензурисан. Са поновним успостављањем шпанског либералног система 1820. године, Лизарди се вратио новинарству, али су га поново политички непријатељи хапсили и цензурисали.

Године 1827, Лизарди је умро од туберкулозе.[7] Због сиромаштва његове породице, сахрањен је у анонимном гробу, без натписа, иако се надао да ће на његов споменик бити угравиране речи: „Овде лежи пепео мексичког мислиоца, који је урадио најбоље што је могао за своју земљу.“[7]

Библиографија[уреди]

Новине[уреди]

  • El Pensador Mexicano
  • Alacenas de Friolera
  • Cajoncito de la Alacena
  • El conductor eléctrico
  • El hermano del perico
  • Conversaciones del payo y el sacristan
  • La Gaceta del gobierno
  • Correo semanario de Mexico

Романи[уреди]

  • El Periquillo Sarniento (1816)
  • Letrillas satiricas, (1811)
  • La Quijotita y su prima, (1819)
  • Noches tristes y dia alegre, (1819)
  • Vida y hechos del famoso caballero don Catrín de la Fachenda

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Flores 1981, стр. 15.
  2. 2,0 2,1 Clark de Lara 2005, стр. 37.
  3. ^ Di Tella 1994, стр. 91.
  4. ^ Maganã Staley 1960, стр. 6.
  5. ^ Ferreira 2006, стр. 93.
  6. ^ Raffi-Béroud 1998, стр. 80.
  7. 7,0 7,1 Raffi-Béroud 1998, стр. 88.

Литература[уреди]

  • Bellini, Giuseppe (1997). Nueva historia de la literatura hispanoamericana. Madrid: Editorial Castalia S.A. ISBN 978-84-7039-757-8. 
  • Clark de Lara, Belém (2005). La república de las letras: asomos a la cultura escrita del México decimonónico. galería de escritores. UNAM. ISBN 978-970-32-1089-3. 
  • Di Tella, Torcuato S (1994). Política nacional y popular en México 1820-1847. Fondo de Cultura Economica. ISBN 978-968-16-4134-4. 
  • Ferreira, Leonardo (2006). Centuries of Silence: The Story of Latin American Journalism. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98397-0. 
  • Flores, Ángel (1981). Narrativa hispanoamericana, 1816-1981: historia y antología. Siglo XXI. ISBN 978-968-23-0928-1. 
  • Maganã Staley, Elsa (1960). The ideology of Jose Joaquin Fernandez de Lizardi. Dept. of Modern European Languages. 
  • Raffi-Béroud, Catherine Marie Hélène (1998). En torno al teatro de Fernández de Lizardi. Rodopi. ISBN 978-90-420-0364-4. 
  • Spell, Jefferson Rea (1931). The life and works of Jose Joaquin Fernandez de Lizardi. University of Pennsylvania. 

Спољашње везе[уреди]