Жан де Лафонтен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жан де Лафонтен
Jean de La Fontaine.jpg
Жан де Лафонтен
Датум рођења (1621-07-08)8. јул 1621.
Место рођења Шато-Тијери (француски: Château-Thierry)
Француска
Датум смрти 13. април 1695.(1695-04-13) (73 год.)
Место смрти Париз
Француска

Жан де Лафонтен (француски: Jean de La Fontaine; Шато-Тијери, 8. јул 1621Париз, 13. април 1695), француски песник и баснописац.

Рођење, каријера и живот[уреди]

Рођен је 1621. године у Шато-Тијерију (француски: Château-Thierry) у Шампањи, као прво дете имућне и угледне породице, Шарла де Лафонтена (француски: Charles de La Fontaine) и Франсоаз Пиду (француски: Françoise Pidoux). Његов отац је био краљев министар вода, шума и лова. До десетог разреда школе је живио у родном месту а потом се преселио у Париз гдје је завршио школовање 1636. године. Пет година касније почео је да студира теологију код Ораторианског реда што је напустио 1643. године. Од 1645. до 1647. године је студирао право а 1647. се је оженио 14-годишњом девојком Маријом Ерикар (француски: Marie Héricart) у Шато-Тијерију. Са Маријом је добио сина Шарла (француски: Charles) 1653. године. По женидби се преселио у Париз где је ступио у контакт са литерарним круговима.

У Паризу је одлучио да постане писац где је 1654. године објавио своје прво дело, "Евнуха" (француски: L’Eunuque), које је било превод старе верзије позоришног комада Публија Теренција Афера, а затим херојску поему "Адонис" 1658., инспирисан Овидијем. Лафонтен је "Адониса" посветио тадашњем француском министру финансија Николи Фукеу (француски: Nicolas Fouquet). Ово време Лафонтен зове време поетске пензије када је живео на Пикеовом имању Во л' Викомт (француски: Vaux-le-Vicomte) где је имао прилику да сретне Пероа, Расина и многе друге писце и уметнике.

Француски краљ Луј XIV је ухапсио и затворио Фукеа 1662. што је приморало Лафонтена да побегне из Париза у Лимож где је завршио и објавио своју прву књигу стихова "Окрузи и вести у стиху" (француски: Comtes et nouvelles en vers) 1665. и 1666. године. Раније 1664. године је објавио своје прве две бајке "Ђоконда" (француски: Joconde) и "Рогоња и срећни" (француски: Le Cocu battu et content).

У Паризу је поново од 1664. до 1672. године где живи у дворцу Луксембург (француски: Palais du Luxembourg) под патронством Маргарете де Лорен (француски: Marguerite de Lorrain), удовице Гастона де Орлеана (француски: Gaston d’Orlean). У Паризу Лафонтен пише своје главно дело - басне. Своје басне објављује у два тома 1668. године под насловом "Одабране басне у стиховима од Ј. де Лафонтена" (француски: Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Од 1672. године је гост удовице банкара Маргарите де ла Сабје (француски: Marguerite de la Sablière) на дуже време. Има мого проблема са цензуром а ново издање његове књиге "Округа и вести" је било забрањено. У периоду 1667-1669. године пише и издаје четвти и пети том његових "Одабраних басни". Године 1683. постао је члан Француске академије а Комеди Франсез (француски: Comédie Française) поставља на свој репертоар Лафонтенов "Сусрет" (француски: Le Rendez-Vous) који ће бити изведен на сцени само четири пута.

Године 1692. издаје ревидиране и комплетне "Округе и вести" а исте године се и разболео, До своје смрти 1695. године посветио се искључиви религији.

Књижевни стил и интерес[уреди]

Лафонтен се није устручавао да слободно позајмљује од других писаца, античких и савремених, али је истовремено створио свој стил и поетски свет у исто време лични и универзалан, специфичан и интиман, али приступан свима. Сматра се да је био највећи лирски песник Француске 17. века. Иако је највише био познат по својим баснама, басне су ипак биле само мањи део његовог стваралаштва. Он је такође написао један број ласцивних повести у стиховима, позоришних комада, и дугих романси. Огледао се и у жанру елегије и маште, епиграма и комедије. Скоро све што је написао одражава његове личне рефлексије и елегантне ироније.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]