Арвати

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Арвати
мкд. Арвати
Викиекспедиција Преспа 222.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаРесан
Становништво
 — (2002)137
Географске карактеристике
Координате40°56′37″ СГШ; 21°06′47″ ИГД / 40.9436° СГШ; 21.1131° ИГД / 40.9436; 21.1131Координате: 40°56′37″ СГШ; 21°06′47″ ИГД / 40.9436° СГШ; 21.1131° ИГД / 40.9436; 21.1131
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.000 м
Арвати на мапи Северне Македоније
Арвати
Арвати
Арвати на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7317
Позивни број+389 (0)47
Регистарска ознакаRE

Арвати (мкд. Арвати) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Арвати припадају општини Ресан.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Арвати је смештено у југозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 45 km југозападно, а од општинског средишта 24 јужно.

Арвати се налазе у области Доње Преспе, области око северне обале Преспанског језера. Насеље је смештено близу источне обале Преспанског језера, док се источно од насеља почиње издизати планина Баба. Надморска висина насеља је приближно 1.000 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја[уреди | уреди извор]

У месту се неколико векова био посед старе српске племићке породице, која се од половине 17. века по имену села, прозвала Хорват. Марко Хорват се у другој половини 17. века преселио у Аустрију, где се бавио трговином. Његов син Самуило је 1689. године добио због војничких заслуга племство, грб и посед Куртић код Арада. Њен најпознатији представник (Самуилов син) је руски генерал лајтант Јован Хорват (умро 1780), који је 1752. године основао у Русији српску насељеничку област Нова Сербија.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Арвати су према последњем попису из 2002. године имали 137 становника.

Претежно становништво су Албанци (62%), а остало су етнички Македонци (37%).

Већинска вероисповест је ислам, а мањинска православље.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођ прве сеобе Срба у Руско царство",

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]