Ресен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ресен
мкд. Ресен
Resne 01.JPG
Главна улица („Чаршија“) у Ресну
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Ресен
Становништво
Становништво
 — (2002) 8.748
Географске карактеристике
Координате 41°05′20″ СГШ; 21°00′44″ ИГД / 41.08889996979173° СГШ; 21.01220001395393° ИГД / 41.08889996979173; 21.01220001395393Координате: 41°05′20″ СГШ; 21°00′44″ ИГД / 41.08889996979173° СГШ; 21.01220001395393° ИГД / 41.08889996979173; 21.01220001395393
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 883 м
Ресен на мапи Републике Македоније
Ресен
Ресен
Остали подаци
Поштански број 7310
Позивни број (+389) 034
Регистарска ознака RE

Ресен или Ресан је град у Републици Македонији, у јужном делу државе. Ресен је седиште истоимене општине Ресен.

Природне одлике[уреди]

Град Ресен се налази на у јужном делу Републике Македоније. Град је на је 205 km југоисточно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Ресен се налази у области Горња Преспа. Насеље се сместило у врху поља, које се на југу завршава Преспанским језером. Западно о града се изидже планина Галичица, а источно планина Бигла. Приближна надморска висина насеља је 880 m.

Клима: У Ресну влада планинска клима због знатне надморске висине.

Воде: Кроз сам Ресен протиче речица Доњи Вир, која се југоисточно од града улива у Вардар.

Историја[уреди]

Подручје Ресна је било насељено још од праисторије. Први спомен насеља под данашњим именом везује се за 15. век.

Постојала је у Ресену српска народна школа 1869. године.[1] У међувремену је школа затворена да би се затим водила велика борба интереса, да школа поново проради. То се успело тек априла 1906. године, заслугом Косте Панчића, Христа Спировића, Николе Јовановића и Николе Јанковића. Нова српска школа је одмах поверена управнику Ј. Грдановићу из Охрида. Свечано отварање било је 9. априла, након богослужења у цркви. Грчки свештеници и грађанство нису хтели да саучествују у српском слављу. За неколико дана у школу се уписало 25 ученика.[2]

Током 19. века Ресан је био невелико трговиште области Преспа, насељено различитим живљем (Словени, Цинцари, Турци, Албанци, Грци).

Управитељ Ресна, Ахмед Нијази Бег, је био покретач Младотурске револуције 1908. године.

1912. године Ресан се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Ресен је према последњем попису из 2002. године имао 8.748 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[3]

Попис 2002.‍
Македонци
  
6.431 73,51 %
Турци
  
1.369 15,64 %
Албанци
  
325 3,71 %
Роми
  
169 1,93 %
Срби
  
58 0,66 %
Власи
  
18 0,20 %
остали
  
378 4,32 %
укупно: 8,748

Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  3. ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 4. 5. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]