Црвена Хрватска (часопис)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црвена Хрватска jе први легални часопис у историји Дубровника.

Дана 13. октобра 1889. Никола Пашић је изабран за председника Народне скупштине, и на тој функцији ће де јуре бити до 9. јануара 1892. Такође је био изабран за градоначелника Београда од 11. јануара 1890.

Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја 1890. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Франо Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној „србијанској пропаганди”.[1]

Супилов труд уродио је плодом и 7. фебруара 1891. године је у Дубровнику почео да излази недјељник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису Попа Дукљанина, у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име издавача у заглављу листа налазило се Супилово име. У то вријеме био је присталица Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту, Супило је закључио како хрватски народ има право, као и други словенски народи, на опстанак и уједињење, што би други јужнословенски народи требало да разумију и да се са тиме солидаришу. Ту се конкренто осврнуо на Србе, који су оспоравали „Име, развој и државно уједињење хрватско” умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појавио се други Супилов чланак под насловом „Исправак”, у којем је изнио тезу о преуређењу Аустроугарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу је требало да сачињавају државе свих народа који су се налазили у склопу Аустроугарске.

Види још[уреди]

Референце[уреди]