Црква Светог архангела Гаврила у Пожежени

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог архангела Гаврила
Основни подаци
Типправославни црква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаТемишварска
Оснивање1793.
ПосвећенСвети архангел Гаврило
Архитектура
СтилБарокни
Локација
МестоПожежена
Држава Румунија
Координате44° 46′ 27″ N 21° 34′ 45″ E / 44.77417° С; 21.57917° И / 44.77417; 21.57917
Црква Светог архангела Гаврила на карти Румуније
Црква Светог архангела Гаврила
Црква Светог архангела Гаврила
Црква Светог архангела Гаврила на карти Румуније

Црква Светог архангела Гаврила је православна црква у месту Пожежена, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.

Историја[уреди | уреди извор]

Први поуздани запис се налази на мермерној плочи уграђеној у јужни зид цркве, где пише да је зидана 1793. настојањем капетана А. пл. Мрзића, трудом и трошком Стојка Ђуричића, Теодора и Арсенија Ђурђевића. Била је обнављана 1859. године, а затим је опет била дуго изложена зубу времена. Цркву су посећивали и православни Румуни из Румунске Пожежене, све до 1892. године када су формирали посебну црквену општину.[1] Према белешци месног свештеника из 1932. уместо иконостаса је стојао обичан презид од цигала, зграда је била пропала и сиромашна, а због временских непогода у току зиме 1934. је остала и без крова. Оправка је текла споро и са тешкоћама три године уз свесрдну помоћ Друштва решичких фабрика и поседа. Том приликом је израђен и нов иконостас.

Зидови цркве дају спољашњости и унутрашњости благи облик крста, торањ је приљубљен уз западни зид цркве, а стубови на којима стоји образују отворено предворје. У торњу има три звона. Најстарије црквене књиге су Октоих из 1646. и Минеј-општак из 1663, док су остале из 18. и 19. века.[2]

Иконостас[уреди | уреди извор]

На иконостасу су радили резбар Јосиф Босиок и сликар Франц Ферх, који је по упуствима Јоакима Милоје, верно копирао иконе Константина Данила са иконостаса српске Саборне цркве у Темишвару. Од иконостаса на царским дверима су приказане Благовести, на бочним архангел Гаврил, односно архангел Михаил, изнад царских двери Тајна вечера, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Васкрсење и Рођење Христово, централна икона Света Тријица и у луку тематски склоп Распећа.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pojejena, Biserica ortodoxă sârbă”. welcometoromania.ro (на језику: румунски). 
  2. ^ а б „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]