Црква Светог великомученика Георгија у Златици
| Црква Светог великомученика Георгија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Тип | православни црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Темишварска |
| Оснивање | 1874. |
| Посвећен | Свети великомученик Георгије |
| Архитектура | |
| Стил | Барокни |
| Локација | |
| Место | Златица |
| Држава |  Румунија |
| Координате | 44° 51′ 53″ N 21° 28′ 9″ E / 44.86472° С; 21.46917° И |
  Црква Светог великомученика Георгија Црква Светог великомученика Георгија на карти Румуније | |
Црква Светог великомученика Георгија је православна црква у месту Златица, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
Златица је дуго била манастирски прњавор, административно је осамостаљена у 18. веку, приликом уређења Дунавске војне границе, када је добила свог пароха, али још није имала цркву. У том периоду су мештани посећивали богослужења у оближњим манастирима, Златици и Кусићу. Место за изградњу цркве је одређено почетком 19. века, а темељи су ударени 1869. године. Изградња храма је завршена 1874. године.
Здање је у облику лађе, једноставно засвођено, са лучном олтарском апсидом и торњем. Олтарска преграда је зидана. У торњу су смештена два звона, од којих је мање пренето из манастира Кусић. Црквене књиге су већином из 18. и 19. века. Поред храмовне славе, мештани обележавају више заветина, као што су празник Светог цара Константина и царице Јелене (марвенска слава) и Крстовдан (дечја заветина) коју обележавају од када је у селу некада био помор деце.[1]
Иконостас[уреди | уреди извор]
Стари иконостас није познат, садашњи су радили резбар Јосиф Босиок из Брлишта и сликар Франц Вајнхепл из Белобрешке средином 20. века. Вајнхепл је урадио и слике над солејом. Потом их је од 1986. до 1987. пресликао, а по зидовима и сводовима нове насликао, Никола Шух из Биледа. Приликом поправки цркве 2001. године, иконостас је осликавао Раденко Јакшић.[2]
Од иконостаса су приказане на царским дверима Благовести, на бочним архиђакон Стефан, односно архангел Михаил, престоне иконе Свети Георгије, Богородица, Спаситељ и Претеча, централна икона Тајна вечера, бочно од ње јеванђелисти и у луку склоп Распећа.[1] Изнад регистра икона и царских двери налазе се иконе које представљају српске светитеље, као што су Свети Сава, Свети Симеон, Света Ангелина, Свети кнез Лазар и Свети Јосиф темишварски.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs.
- ^ а б „Biserica Ortodoxă Sârbă ,,Zlatița” – Socol”. travellerinromania.com (на језику: румунски).
