Белобрешка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Белобрешка
Belobreșca
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаПожежена
Становништво
 — (2011)567
Географске карактеристике
Координате44°47′16″ СГШ; 21°30′49″ ИГД / 44.787778° СГШ; 21.513611° ИГД / 44.787778; 21.513611Координате: 44°47′16″ СГШ; 21°30′49″ ИГД / 44.787778° СГШ; 21.513611° ИГД / 44.787778; 21.513611
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина97 м
Белобрешка на мапи Румуније
Белобрешка
Белобрешка
Остали подаци
Поштански број327301
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Белобрешка (рум. Belobreşca) је насеље у општини Пожежена, која припада округу Караш-Северин у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Белобрешка се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура). Изнад насеља издижу се Банатске планине.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње након ослобођења Баната од Турака. Ту је 1717. године записано 22 дома. Убрзо је извршена колонизација Немаца, који су се 1738. године током рата одселили. На њихово место су дошли преко Дунава избегли Срби, који су велика већина до наших дана. Царски ревизор Ерлер 1774. године погрешно констатује да је Белобрешка милитарско насеље претежно насељено Власима, налази се у Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта.[1]

Претплатници једне српске књиге били су 1840. године у Белобрешки, парох поп Тома Богдановић и учитељ Гаврил Филиповић.[2]

Године 1905. Белобрешка је мала општина у Новомолдавском срезу. Ту живи 1.029 становника у 162 дома, и сви су српски. Од јавних здања помињу се српска православна црква и комунална школа. У месту функционишу пошта и брзојав. Парохијске филијале су Дивић и Сушка. Дивић је мала општина, има 741 становника у 105 кућа. Све су Срби и посед је сав њихов. Сушка је такође мала општина, са 585 становника у 143 дома. Али овде не живе само Срби; њих има 285 са 71 кућом. Њена општина даје парохијску сесију од 34 кј. земље за издржавање пароха.[3]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Белобрешка имало је 656 становника.[4] Последњих деценија број становника опада. Село је од давнина било било претежно српско, што је сачувано до данас. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 1.047 712 656
Срби 990 (94,6%) 622 (87,4%) 565 (86,1%)
Румуни 7 (55,7%) 83 (11,7%) 86 (13,1%)
остали 30 (2,9%) 7 (1,0%) 5 (0,8%)

Религија[уреди]

Православно парохијско звање је основано 1770. године, а црквене матичне књиге се воде од 1778. године. То насеље има 1846. године 459 православних становника. У месту је православна Вазнесенска црква, при којој служе пароси Тома Богдановић и Тома Лазић. Народну школу 1846. године похађа 50 ученика, којима предаје учитељ Никола Лазић. Месној школи припадале су и две школе - филијале, из места Дивич (са 400 душа) и Сушка (са 459 душа). У Дивичу је било 35 ђака са учитељем, ђаконом Константином Којићем. А у Сушки има 40 ученика а учитељ им је био Јован Вујић.[5] По подацима Митрополије карловачке 1865. године Белобрешка има 1200 православних становника Срба, са једном парохијом пете платежне класе.[6]

Први опис православне цркве потиче из 1757. године. Радило се о храму од плетера посвећеном празнику Вазнесења Господњег или Спасовдану, који је подигнут 1749. године. Градња новог пространог храма од камена окончана је 1797. године. Била је то највећа грађевина у Дунавској клисури тада. Велики радови у унутрашњости храма 1937. године, резултирали су уклањањем старог зиданог темпла. Нову дрвену иконостасну преграду резао је Јосиф Босиок, а осликао иконе на њему 1958. године мештанин Франц Вајнхепл.[7] Из старог храма сачуване су појединачне иконе старих зографа. У новије време зидни живопис је урадио Раденко Јакшић из Шапца.[8] У Белобрешки је 1905. године српска црквена општина са редовном скупштином под председништвом Андреје Деспотовића. Парохија је пете платежне класе, без парохијског дома, а парохијска сесија износи 27 кј. земље. Парох је поп Александар Тошковић, родом из Врачевгаја, а у месту служи већ 33 године.[9]

Образовање[уреди]

Белобрешка школа је од 1879. године комунална. Има једно школско здање грађено 1848. године. Почетком 20. века председник Школског одбора је Коста Павловић, а старатељи Жива Стојковић и Јован Пири. Учитељица 1905. године је Илона Дивид родом из места. Служи у родном селу од 1900. године, стално је намештена са декретом. Редовну наставу похађа 110 ђака, а у пофторну школу иде 53 ученика старијег узраста.[10]

У Новом Саду су 1825. године тамошњи гимназисти четвртог разреда изводили као дружина, позоришне представе. То је покренуо Нићифор Атанацковић, за време летњих ферија, а међу младим глумцима налазио се Јован Крестић из Белобрешке.[11] Претплатник српске књиге из Белобрешке био је 1844. године поп Тома Богдановић, за сина ученика препаранта. Поп Тома је то био и 1830. године.[12]

У Белобрешки је 1934—1935. године била активна Народна књижница и читаоница. Одржавала је ова контакте са српским институцијама у Краљевини Југославији, и тражила од њих помоћ у српској литератури. У месту је 10. августа 1944. године под неразјашњеним околоностима убијен истакнути становник правник Жарко Деспотовић. У центру места, му је уз друге жртве рата, подигнут споменик.

Настојањем Савеза Срба у Румунији, у Белобрешки је отворен "Српски културни центар" - за усмеравање књижевних и уопште културних настојања Срба у Банатској клисури, на свом матерњем језику.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. године
  2. ^ Димитрије Михаиловић: "Венац искрене љубави Светомира и Зорице", Нови Сад 1840.
  3. ^ Мата Косовац: Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  4. ^ „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  6. ^ "Српски летопис", Пешта 1866. године
  7. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  8. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  9. ^ Мата Косовац, наведено дело
  10. ^ Мата Косовац, наведено дело
  11. ^ "Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године
  12. ^ Атанасије Николић: "Љуба Миланова; једна романтичарска повјест", Будим 1830. године

Спољашње везе[уреди]