Шкембићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Шкембићи у Грчкој

Шкембићи (тур. işkembe çorbası,[1] буг. шкембе чорба[2]) је супа од крављег или јагњећег меса (још се зову и трипице). Широко се (али не универзално) сматра леком за пијанство. [3] [4][5]

Блиски исток и југоисточна Европа[уреди | уреди извор]

Сираби

Шкембићи су уобичајено јело у балканским, источноевропским и блискоисточним кухињама. Сматра се да је лек за пијанство. [6] [7] [8] [9]

У иранској кухињи, сираби такође познат као сираб сир-дун је назив супе од трипица и може се направити од говеђег или крављег или јагњећег меса.

Бугарска[уреди | уреди извор]

Шкембе чорба

У Бугарској шкембе чорба прави се од целог свињског, говеђег или јагњећег меса куваног неколико сати, исеченог на ситне комаде и преливеног у чорбу. Супа се зачини млевеном црвеном паприком која се кратко пропржи (запржка), а често се додаје и мала количина млека. Традиционално, супа се служи са згњеченим белим луком у сирћету и љутом црвеном паприком. Постоји варијанта супе са цревима. [10]

Румунија[уреди | уреди извор]

Румунски назив за киселу супу од трипица је чиорба де бурта (од чиорба „кисела супа“, турски чорба + бурта „трбух“). Румунски шкембићи су слични супа од свињских бута. Често се праве са брашном, масном павлаком и жуманцима, фарбаним прженом ренданом шаргарепом или паприком и зачињеним сирћетом и умаком од белог лука (рендани бели лук помешан са уљем). Румунски новинар Раду Антон Роман рекао је: „Ово јело изгледа као да је направљено за пијане возаче, али има најпрефињенији и најсофистициранији начин припреме у целој румунској кухињи. Кисело је и слатко, топло и баршунасто, масно, а истовремено суптилно, еклектично и једноставно“. [11] [12]

Ако се кисела база ферментисаних пшеничних мекиња под називом боршч користи у супи од трипица, кисела супа се зове борш.

Србија[уреди | уреди извор]

У Србији се ова супа прави од свежих трипица куваних са луком, белим луком и паприком. Обично се зачини прженом сланином и још белог лука, понекад згњеченог са брашном. Неке верзије се праве са млеком. Често се као зачин додају бели лук, сирће и чили паприка.

Турска[уреди | уреди извор]

Чорбаш

У Турској, шкембићи које се зову чорбаш углавном се прави од крављег меса и обично се једу уз сос од сирћета и белог лука који се додаје за столом или уз додатак јајета и лимуна. Као и у многим другим земљама, сматра се „леком за пијанство” и налази се у готово свим новогодишњим јеловницима, који се служи одмах после поноћи. Ова традиција датира још од раног 19. века, када се први пут помиње као популарна супа у Отоманском царству која се конзумира одмах након испијања великих количина алкохола, обично ракије. [13]

Централна Европа[уреди | уреди извор]

У Хрватској су шкембићи познати као филеки,[14] трипице или вампи.[15]

У Чешкој, шкембићи су зачињени паприком, луком и белим луком, што резултира веома израженим зачињеним укусом налик гулашу. Чешко име је дршткова полевка, често скраћено у дрштковка .

Западна и Јужна Европа[уреди | уреди извор]

У Француској, tripes à la mode de Caen је традиционално јело нормандијске кухиње.

У Италији, trippa alla fiorentina је традиционално јело из Фиренце, а trippa alla milanese је традиционално миланско јело. Caldume (италијански) или quarumi (сицилијански) је сицилијанско јело од говеђих трипица куваних са поврћем, које се служи као улична храна у Палерму и Катанији. [16]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Шкембићи су поменути као "шкембе чорба" у песми "Скопје" групе Леб и сол са албума Као какао.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zat, Vefa (2008). Biz rakı içeriz: rakının geçmişi ve bugünü (1. baskı изд.). İstanbul: Overteam Yayınları. ISBN 978-9944-0443-2-5. 
  2. ^ Simple Treasures in Bulgaria. 2008. ISBN 9781517363161. 
  3. ^ Kay, Annie (2015) [2008]. Bulgaria (2 изд.). Bradt Travel Guides. стр. 57. ISBN 9781784772253. 
  4. ^ DK Eyewitness Travel Guide: Istanbul. 2014. стр. 199. ISBN 978-1-4093-2925-1. 
  5. ^ „Шкембе чорба”. www.supichka.com (на језику: бугарски). Приступљено 2023-12-16. 
  6. ^ Dana Facaros, Linda Theodorou, Greece, Cadogan Guides, p. 110
  7. ^ Heidi Johansen, Fodor's Mexico 2010, p. 443
  8. ^ Annie Kay, Bulgaria, Bradt Travel Guides, 2015, p. 57
  9. ^ DK Eyewitness Travel Guide: Istanbul, 2014, p. 199
  10. ^ Albala, K. (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. Food Cultures of the World Encyclopedia. Greenwood. стр. 3–PA67. ISBN 978-0-313-37626-9. Приступљено 21. 11. 2018. 
  11. ^ Roman, Radu Anton (1997). Des poissons sur le sable (на језику: француски). Éditions Noir sur Blanc. ISBN 2-88250-062-9. 
  12. ^ Roman, Radu Anton (1985). Zile de pescuit (на језику: румунски). Bucharest: Editura Cartea Românească. 
  13. ^ Rogan, Eugene, ур. (2002). Outside in: On the Margins of the Modern Middle East. I.B. Tauris. ISBN 978-1-86064-698-0. 
  14. ^ Bjažević, Tadeja (2014-10-15). „Špek fileki ili tripice: Recept za kultno jelo”. Volim meso (на језику: хрватски). Приступљено 2023-12-20. 
  15. ^ „Vampi Recipe”. NYT Cooking (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-20. 
  16. ^ Christian Pancaro, La "Quarume", antico piatto dello street food palermitano", La Gazzetta Palermitana, 26 November 2014 full text Архивирано 2018-10-22 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Mitrović, Goran (2020-10-24). „Svetski dan škembića: Gurmanluk koji se ili obožava ili prezire”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2023-12-16. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шкембићи&oldid=27052891”