Шанац на брду Баурићу
| Шанац на брду Баурићу | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Горња Оровица |
| Општина | Љубовија |
| Ентитет |  Србија |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | Први српски устанак |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Шанац на брду Баурићу се налази у Горњој Оровици и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ваљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Шанац из Првог српског устанка се налази на брду Баурић, у селу Горња Буковица на територији општине Љубовија.[1] Фортификационе улоге дефанзивног карактера представља типични одбрамбени систем са почетка 19. века.[1] Шанац је неправилног ромбоидног облика величине 118,5×63 метра.[1] Његови опкопи су широки 13,5 метар и дубоки 9 метара.[1] Поседује и две капије, јужну и северну и пет топовских позиција или платоа. Шанац је 1806. године подигао војвода Петар Николајевић Молер на војно-стратешком месту са кога је могао да контролише дринску долину између Љубовије и Сребренице.[1] У овом устаничком утврђењу је било седиште власти за Буковичку кнежину Соколске нахије све до пропасти Карађорђеве Србије крајем 1813. године.[1] У њему се у то доба налазио не само магистрат, већ и пошта или мензулана, црква и основна школа.[1] Шанац је кратко био коришћен и у кнез Милошевом устанку почетком јула 1815. године, као и током исељавања муслиманских сељака из буковичких села јула 1834. године.[1] У централни регистар је уписан 6. августа 1987. под бројем ЗМ 14.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- М. Николић, Шанац на Баурићу, Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа, Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Ваљево 2006, 125.
