Шанац (пољско утврђење)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шанац (енг. Sconce, нем. Schanze) или шарампов је тип пољског утврђења намењен као дефанзивно борбено средство. Шанчеви су први пут коришћени током Средњег века. Свој врхунац достижу током XIX века, а избацују се из употребе током Првог светског рата. Шанчеве не треба мешати са јарком, који је ров око замка, јер је шанац комплекснији земљани рад од рова или јарка, а јарак може бити део шанчеве одбране.

План Мишарског шанца

Изглед, улога и карактеристике[уреди]

Грађа Мишарског шанца дијаграм

Шанчеви или шарампови су тип пољског утврђења, направљених од земље. Постоје отворени и затворени типови шанчева. Кроз историју многих земаља одиграли су битне улоге током битака, где су имали примену као дефанзивна средства у циљу заустављања противничке војске и наношења штете. Шанчеви су масовно почели да се користе у доба, када је ватрено оружије попут пушака и топова ушло у масовну употрeбу. Главни задатак и намена шанца јесте да пружи заклон пешадији која користи пушчану паљбу или артиљерији. Шанчеви су углавном пре битака подизани на важним стратегијским положајима, куда би пролазиле противничке армије, најчешће путеви. Подизани су такође на локацијама повољним за посаду шанчева, као што су брда, на којима је непријатељ имао потешкоћа да нападне. По облику шанчеви су могли бити квадратног, правоугаоног, звездастог, троугластог, петоугаоног или неправилног облика, у зависности од терена који је диктирао какав ће облик шанца бити. Од елемената најбитнији елемент шанца био је земљани насип звани грудобран, који је чинио зид шанца. Руски инжењер Грамберг, који је током Првог српског устанка обилазио устаничке шанчеве и утврђења, рекао је :,,Профил шанчева састојао се од грудобрана од кошева напуњених земљом, висине 6-7 стопа(једна стопа износи 30,48 cm). Поред грудобрана, шанчеви су имали има заштитну ограду од палисади на грудобрану, који су били побијени под углом од 90 степени, са шиљцима нагоре, затим ровове око грудобрана (због чега лаици мисле да је шанац ров или јарак), затим капије за улазак и излазак посаде.

Шанчеви током Првог и Другог српског устанка[уреди]

Устаничке вође током Првог српског устанка и Другог српског устанка, подучени искуством из Кочине крајине у којој су многи служили, изабрали су шанчеве као главно оружје у борби против турских војски, како би турску бројчану надмоћ умањили овим тада модерним средством одбране. Сама реч шанац, води порекло од немачке речи schanze, коју су Устаници научили у служби у Аустријским фрајкорима. Од 1805 до краја Другог српског устанка 1815 и задње битке код Дубља, шанчеви су у свим биткама играли важну улогу, помажући српској устаничкој војсци да извоје многе важне битке. Најпознатији шанчеви били су Мишарски шанац и Делиград.

Литература[уреди]

  • Устанички шанчеви на Дрини 1804-1813 - Милоје Ж. Николић
  • ,,Устанички шанчеви на Дрини 1804-1813 -Милоје Ж.Николић-стр. 35¹

Галерија[уреди]