Шајка
Шајка (мађ. naszád,[1] укр. чайка), речни ратни брод на весла коришћен од 15. до 19. века на рекама црноморског слива.[1] Употребљавали су га Срби у Војводини, Мађари и Турци на Дунаву и Козаци на Дњепру. Мањи бродови су користили весла, а већи су били једрењаци. Ти једрењаци су својим изгледом највише подсјећали на мале галије. Шајке су биле необично окретне и као такве идеалне за патролирање и брзе препаде. Обично су имале наоружану посаду (шајкаши), која је у зависности од величине шајке могла да има и до 30 људи, и топ. На просторима Војводине први пут су се почеле употребљавати за време турских упада у Угарску, а у Аустријском царству су се користиле све до 19. века.
Ратни бродови
[уреди | уреди извор]Угарска шајка
[уреди | уреди извор]Прве шајке помињу се у 15. веку за време продора Турака у Угарску у саставу угарских шајкашких флотила на Дунаву и Тиси. Угарска шајка (мађ. naszád) грађена је од дрвета и имала је оштри, гвоздени кљун, 8-20 весала и 1-2 латинска (троугласта) једра као помоћно погонско средство. Била је наоружана бацачким справама и грчком ватром. На прамцу и крми имала је надграђе за заклон посаде (30-40 шајкаша), заповедника и кормилара. Половину посаде сачињавали су веслачи, а половину борци под оружјем, смештени у два реда између клупа веслача. Шајке су осим за борбу коришћене и за снабдевање и превоз трупа, запречавање река и заштиту мостова и скела.[1]
Турска шајка
[уреди | уреди извор]Турска шајка на Дунаву из 16. века готово исте величине имала је 2-3 мала топа.[1]
Козачка шајка
[уреди | уреди извор]У то време јавља се на украјинским рекама за борбу против турских галија нешто већа, веома брза и покретна козачка шајка (укр. чайка), дужине 18-20 метара, ширине 3,5-4 метра, а газа 1 метар. Имала је 20-30 весала, јарбол и једро, два кормила (на прамцу и крми), 4-6 топова од 1-2 фунте и посаду од 50-70 људи.[1]
Аустријске шајке
[уреди | уреди извор]Шајке аустријског шајкашког батаљона у Тителу на реци Тиси деле се у 18. веку према величини у три класе: дупла, цела и полушајка.
Дупла шајка (нем. Doppeltschaike) била је дужине 27-28 м, ширине 3,79 м, висине 2,5 м и газа 0,55 м. Имала је оштар и окован кљун, 32-34 весла, два јарбола са крижним једрима, палубу на прамцу и крми. Била је наоружана са 8 топова од 3 фунте (по 4 на сваком боку) и 2 топа од 2 фунте, са посадом од око 95 људи.[1]
Цела шајка (нем. Ganztschaike) била је дужине 24 м, ширине 2,4 м, висине 1,03 м и газа 0,32 м. Имала је окован кљун, 26-28 весала, јарбол и једро. Била је наоружана са 4 топа од 3 фунте или једним топом од 6 фунти, са посадом од 75 људи.[1]
Полушајка (нем. Halbtschaike) била је дужине 12,3 м, ширине 1,87 м, газа о,32 м. Имала је 16-20 весала, јарболса једром, топ од 3 фунте и посаду од 45 људи.[1]
За курирску службу и сузбијање кријумчарења постојале су још мање шајке, са 6 весала и 7 људи посаде, наоружане топом од 1 фунте, такозвана четвртшајка или патролна шајка. Половином 19. века шајка као речни ратни брод нестаје.[1]
Трговачки бродови
[уреди | уреди извор]Од 17. до 19. века шајком се у источном Средоземљу назива и мали, ниски трговачки једрењак (тур. saǐk) за превоз терета и људи, са по једним великим и малим јарболом, крижним (латинским) једром и косником. Дубровачка трговачка морнарица имала је у 17. и 18. веку шајке носивости 20-46 БРТ.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Општа енциклопедија-Просвета Београд (1969)
- Симовић, Антон (1975). „Шајка, Шајкашке флотиле”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 9 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 473-475.
