Пређи на садржај

Шломо Савиловски

С Википедије, слободне енциклопедије
Шломо Савиловски
Шломо Савиловски 1991.
Лични подаци
Датум рођења1954.
Место рођењаОгаста[1], САД
Научни рад
ПољеПримењена статистика, Истраживачки метод, Класична теорија тестова, Евалуација програма, Монте Карло методи
ИнституцијаУниверзитет Вејн
Познат поНепараметарска статистика,
НаградеПочасни члан, професор и ментор универзитета; признат рад од стране Америчке Образовне Истраживачке Асоцијације

Шломо Савиловски (енгл. Shlomo S. Sawilowsky) је Американац јеврејског порекла, професор примењене статистике и истакнути сарадник државног универзитета Вејн у Детроиту, Мичиген, где је примио бројне награде за предавања, менторство и истраживања.[тражи се извор]

Академска каријера

[уреди | уреди извор]

Савиловски је докторирао 1985. на Универзитету Јужна Флорида. Уведен је у огранак почасног друштва (братства) Фи Капа Фи Универзитета Јужна Флорида (USF) 17. маја 1981. године.[2], када је магистрирао[3]. Савиловски је 2008. био председник Америчке образовне истраживачке асоцијације, посебне интересне групе зе примењену статистику. Био је и асистент декана на колеџу за образовање на Државном Универзитету Вејн (WSU) неколико година.[4]

Заједно са Миодрагом Ловрићем из Србије и Раоом (Calyampudi R. Rao) из Индије, Савиловски је номинован за Нобелову награду за мир 2013. године због доприноса Међународној енциклопедији статистичке науке (енгл. International Encyclopedia of Statistical Science).[5]

Доприноси примењеној статистици и друштвеним и бихевиоралним наукама

[уреди | уреди извор]

АМСТАТ њуз, гласило Америчке статистичке асоцијације објавило је 2000. да је професору додељена награда Истакнути факултетски сарадник „у знак признања за изузетна научна достигнућа Савиловског у примењеној статистици, психометрији и експериментално планирање у области образовања и психологије“.[6]

Примењена статистика

[уреди | уреди извор]

Савиловски је аутор статистичког уџбеника који приказује статистичке методе по узору на симулационе методе Монте Карло,[7] уредник је већег броја радова о реалним анализама података, које је објавила Америчка образовна истраживачка асоцијација (СИГ) за примењену статистику[8], и аутор преко стотину чланака о примењеној статистици и друштвеним наукама. Савиловски је такође аутор 24 одреднице у статистичким енциклопедијама.

Образовно истраживачка асоцијација Флориде је 1985. наградила његов рад са коаутором Р. Клифорд Блером назван „Трансформисање позиција“. Томе је следила награда Америчке образовно истраживачке асоцијације 1986.[3] Многе његове публикације су повезане са непараметарском статистиком заснованом на рангирању, нпр. испитивање робусности и компаративне снаге статистичке ранг трансформације[9] се звала „главна Монте Карло студија“.[10][11] Хетманспергер и Мекен су изјавили да је допринос Савиловског омогућио „одличан преглед непараметарских приступа за тестирање интеракције“.[12]

Његов рад на методи Монте Карло наведен је као пример за пројектовање симулационих студија.[13] Тај рад се бави низом статистичких питања, од којих су нека:

  • демонстрација секвенцијалне процедуре тестирања основне претпоставке параметарских тестова, обично препоручених у уџбеницима и приручницима статистике корисника софтвера, “повећава стопу грешака Типа I“;[14].
  • заокруживање наниже степена слободе када се користе табеле критичне вредности узрокује опадање статистичке моћи.[15]
  • алтернативе винзоризованом одступању стандардног узорка могу бити изазване да повећају статистичку моћ Јуеновог интервала поузданости.[16]
  • методе максималне вероватности (нпр. Хубер у првом кораку) су супериорније за дотеривање у изради робусних показатеља.[17]
  • коришћењем ефекта величине добијеног када нулта хипотеза задржава увећање грешке Типа I у мета-анализи[18] и образлаже „критеријуме за одговарајуће симулације Монте Карло”.[19]

Психометрија

[уреди | уреди извор]

У психолошком тестирању, Савиловски је коаутор две батерије самоопредељујућих процена,[20] инструмента направљеног да процени локус контроле, самопоштовање и самопоуздања код ризичног адолесцента,[21] инструмента „који мери будућу оријентацију, познавање реалности при узгоју детета, личне намере, и личну сексуално деловање” као и инструмент благостања на колеџу.[22][23] and a college well-being instrument.[24] Савиловски је био почетни предлагач у корист теорије психометрије (поузданост се односи на тест) у односу на датаметричну теорију[25] (поузданост се односи на податке), контроверза са импликацијама за тест теорије, улога тестова у вештачењу, тест валидности[26][27]. Дебата је разматрана у часопису Образовано и психолошко мерење и другде.[28] Иако питање није било расправљено, тренутно несврстано мишљење нагиње ка Савиловском. У класичној тест теорији, он је развио „тест Савиловски I“[29] , статистички тест који се користи како би се помогло демонстрирање доказа конструкционе тачности у мултитракт-мултиметод матрици.[30]

Експериментални модел

[уреди | уреди извор]

Рад Савиловског на методи Монте Карло[31] на поређењу насумичних у односу на квазиекспериментални модел описан је као „један од најјачих примера” демонстрације ограничења квазиексперименталних модела, и „омогућава вероватно један од најјачих случаја супериорности насумичних модела”.[32]

Менторство

[уреди | уреди извор]

АМСТАТ њуз је 1998. известио да је Савиловски награђен за изузетност у настави, као и постдипломском менторству, и констатовао изузетан рекорд проф. Савиловског као академика, који се огледа у изврсности са којом он води дипломиране студенте”.[33] Он је менторисао 52 дисертације примењене статистике као главни професор, закључивши по Математичком Генеолошком Пројекту. Његови студенти који су докторирали укључују Д. Лин Кели (1994),[34] Патрик Д. Бриџ (1996),[35] Тод Ц. Хедрик (1997),[36] Мајкл Џ. Нана (1997),[7] Дејвид Флухарти (2007),[37][38] Борис Шулкин (2007),[39] и Теми А. Грејс (докторски кандидат).[тражи се извор]

Проквест указује да је председавао на додели дисертација у многим другим областима, као што су кинезиологије,[40] образовање неге[41] и предавање[42], а ко-председавао дисертацијама о драмском процесу.[43] Такође је радио као други саветник на 19 докторских дисертација, као и бројним другим, као члан одбора.[44]

Уређивање

[уреди | уреди извор]

Савиловски је оснивач и издавач Часописа модерних примењених статистичких метода. Часопис је основан као гласило истраживања коришћењем Монте Карло и других реземплинг метода, непараматерских и других робусних метода, пермутације и других егзактних или приближно егзактних метода и статистичких алгоритама.[тражи се извор]

Рабинске студије и доприноси јеврејској књижевности

[уреди | уреди извор]

Након дипломирања на Рабинском универзитету Америке 1979, Савиловски је био изасланик Великог рабина од Лубавича, рабина Менахема Мендела Шнирсона из округа Пинелас, Флорида.[45] Он је такође добио и рабински чин од Јешивас Пиршеј Шошаним (Јерусалим, Израел) 2004. године, након што је студирао са првом групом студената икада која је добила стриктан наставни план и програм Ортодоксне рабинске ординације за законе јеврејског Сабата испорученог путем имејла.

Савиловски је аутор уџбеника написаног у облику дијалога за припремање хране и других питања повезаних са Сабатском кухињом.[46] Заснован је на Талмуду, Правилнику јеврејског Закона (Шулчан Аруч) и обичајима Ашкеназа, Сефарда и покрета Хабад (ортодоксни хасидски покрет код Јевреја). Објавио је чланке о тумачењима Библије и сродним темама у годишњаку Пиршеј Шошаним.[47]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Shlomo S. Sawilowsky”. American Men & Women of Science: A Biographical Directory of Today's Leaders in Physical, Biological, and Related Sciences. Gale Biography In Context. Detroit: Gale. 2008. 
  2. ^ Who's Who in American Education, 1990, II, 608. National Reference Institute.
  3. ^ а б States, United. „Faculty and Staff Biography - College of Education - Wayne State University”. Coe.wayne.edu. Приступљено 19. 4. 2013. 
  4. ^ „With Detroit Roots, Organization Changes World Through Special Friendships - Stories - Chabad-Lubavitch News”. 
  5. ^ http://www.ime.usp.br/~abe/lista/pdfcFHNhReNSn.pdf
  6. ^ Amstat News, May. (2000). стр. 26.
  7. ^ а б Sawilowsky 2003
  8. ^ Sawilowsky, Shlomo S. (Ed.) (2007). „Real Data Analysis: A Volume in Quantitative Methods in Education and the Behavioral Sciences: Issues, Research, and Teaching. American Educational Research Association SIG Educational Statisticians”. Charlotte, NC: IAP-Information Age Publishing. ISBN 978-1-59311-565-4. 
  9. ^ Sawilowsky, S., Blair, R. C., and Higgins, J. J. (1989). An investigation of the type I error and power properties of the rank transform procedure in factorial ANOVA. Journal of Educational Statistics, 14, 255-267.
  10. ^ Hettmansperger 1998, стр. 269–270
  11. ^ Слично, види F. Pesarin (2001), Multivariate permutation tests, Chichester: Wiley. стр. 229.
  12. ^ Hettmansperger 1998
  13. ^ Maxwell, S. E., & Cole, D. A. (1995). "Tips for writing (and reading) methodological papers. Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011)" Psychological Bulletin, 118(2). стр. 196–197.
  14. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 15.
  15. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 33.
  16. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 38.
  17. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 42.
  18. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 60.
  19. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 131.
  20. ^ „Self Determination Technical Assistance Centers”. Sdtac.uncc.edu. Архивирано из оригинала 28. 06. 2010. г. Приступљено 19. 4. 2013. 
  21. ^ Wood, P. C, Hillman, S. B., & Sawilowsky, S. S. (1996). Locus of control, self-concept, and self-esteem among at-risk African -American adolescents. Tests in Print, Том 1, Oscar Krisen Buros, Бурос институт за менталне мере, Educational tests and measurements. (1999). стр. 247.
  22. ^ Herrman, J. W., Waterhouse, J. K. (2010). „What do adolescents think about teen parenting?”. Western Journal of Nursing Research. Sage. doi:10.1177/0193945910381761. 
  23. ^ Somers. C. L., Johnson, S. A., Sawilowsky, S. (2002). „A measure for evaluating the effectiveness of teen pregnancy programs”. Psychology in the Schools. 39: 337—342. 
  24. ^ „Edge Research Executive Summary”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2011. г. Приступљено 24. 03. 2013.  Текст „ Edge Coaching ” игнорисан (помоћ)
  25. ^ Савиловски је увео фразу "теорије о мерењу података" in Sawilowsky, S. (2000). Psychometrics vs datametrics. Educational and Psychological Measurement, 60, 157-173; see also Sawilowsky, S. (2000). Reliability. Educational and Psychological Measurement, 60, 196-200.
  26. ^ S. Urbina (2004), Essentials of psychological testing. Hoboken: Wiley. стр. 148.
  27. ^ Имајте на уму да се у класичној теорији мерења (види, нпр., Sawilowsky (2000), Educational and Psychological Measurement), валидност односи на примеру теста, али не и на самом тесту. Хенс, Википедија име линка је проблематично.
  28. ^ B. Thompson (Ed.) (2003), Score reliability: Contemporary thinking on reliability issues, Thousand Oaks: Sage.
  29. ^ J. C. Thomas and P. Traux (2008), Assessment and analysis of clinically significant change. In D. McKay (Ed.), Handbook of Research Methods in Abnormal and Clinical Psychology. стр. 333.
  30. ^ Sawilowsky, S. (2002). A quick distribution-free test for trend that contributes evidence of construct validity. Measurement and Evaluation in Counseling and Development, 35, 78-88.
  31. ^ Sawilowsky, Shlomo S. (Ed.) (2007). „Real Data Analysis: A Volume in Quantitative Methods in Education and the Behavioral Sciences: Issues, Research, and Teaching. American Educational Research Association SIG Educational Statisticians”. Charlotte, NC: IAP-Information Age Publishing. ISBN 978-1-59311-565-4. , Chapter 15
  32. ^ Spence, P. R., & Lachlan, K. A. (2010). Disasters, crises, and unique populations: Suggestions for survey research. In L. A. Ritchie, & W. MacDonald (Eds.), Enhancing disaster and emergency preparedness, response, and recovery through evaluation: New directions for evaluation. American Evaluation Association, 126. стр. 97.
  33. ^ „Amstat News, October, 1998.”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  34. ^ Measurement Made Accessible: A Research Approach Using Qualitative, Quantitative and Quality Improvement Methods, Thousand Oaks, CA: Sage. 1999. ISBN 978-0-7619-1023-7.; How to Use Control Charts for Healthcare, Milwaukee, WI: American Society for Quality, 1999. |isbn= 0-87389-451-9 Шаблон:Please check. ISBN
  35. ^ Onwuegbuzie, Jiao & Bostick 2004, стр. 320
  36. ^ Raton 2010
  37. ^ Дејв Флухарти је био први уредник ASA's SPQR, а био је председавајући комитета када је ASA одобрио Секциони статус квалитета и продуктивности. http://www.jstor.org/pss/2685334
  38. ^ Grissom & Kim 2005, стр. 223.
  39. ^ Shulkin, B., & Sawilowsky, S. Estimates of the population median. In (N. J. Salkind, Ed.) Encyclopedia of Measurement and Statistics, I, 316-318, Thousand Oaks: Sage.
  40. ^ ProQuest 1594489921
  41. ^ ProQuest 1269394702
  42. ^ ProQuest 1269395621
  43. ^ Proquest 733505421
  44. ^ States, United. „Bio - Education Evaluation & Research - College of Education - Wayne State University”. Coe.wayne.edu. Приступљено 19. 4. 2013. 
  45. ^ Gottlieb 1986
  46. ^ Sawilowsky, Shlomo S. Making the Shabbos kitchen. (Издавачки асистент Yechiel Conway.) Lakewood, NJ: Pirchei Shoshanim. 2007. ISBN 978-0-9740236-7-0.
  47. ^ „Judaica commentary.”. Приступљено 15. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шломо_Савиловски&oldid=28813150”