Пређи на садржај

Штелерова морска крава

С Википедије, слободне енциклопедије

Штелерова морска крава
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Hydrodamalinae

Palmer, 1895
Род:
Hydrodamalis

Retzius, 1794
Врста:
H. gigas
Биномно име
Hydrodamalis gigas
(Zimmermann, 1780)

Штелерова морска крава (Hydrodamalis gigas) је изумрла врста сисара из реда морских крава (Sirenia), а породице дугонга (Dugongidae). Некада је била распрострањена широм северног Пацифика, али се временом одржала само у приобаљу ненасељених Командорских острва. Европљани су је открили 1741, за време експедиције Витуса Беринга, када је описао природњак Георг Штелер. У наредних 27 година је ловљена до изумирања.

Штелерова морска крава је била много већа од својих преживелих сродника, ламантина и дугонга. Дужина јој је износила преко 8 метара.[1] Била је тешка до 12 тона. Према записима Штелера, личила је на велику фоку, али је имала развијене предње ноге и реп попут кита. Њена кожа је била црна и дебела, а глава мала у односу на тело. Хранила се морским алгама у крдима. Била је потпуно питома, спора и вероватно није могла да рони.[2]

Изумирање

[уреди | уреди извор]
Скелет штелерове морске краве у Париском музеју.

Фосилни налази потврђују да је штелерова морска крава некад била распрострањена дуж читавог приобаља северног Пацифика, на југу до Калифорније и Јапана. Временом су је домороци истребили из тих области, тако да се одржала само око Командорских острва, која су била ненасељена.[3] У време доласка Берингове експедиције 1741. године, била је већ веома ретка. Верује се да је тадашња популација бројала мање од 1.500 јединки.[4] Берингова експедиција је почела да их лови 6 месеци пре одласка са острва, ради меса и коже. По Штелеровим записима, месо је било укусно, слично говеђем, док је кожа идеална за обућу, каишеве и покривање чамаца. Након повратка експедиције у Русију, вест се брзо проширила, тако да наредних година стиже много бродова ради лова. Морске краве су немилосрдно изловљаване помоћу харпуна. Само једну од пет животиња би успели да извуку из воде, док би остале бежале рањене и умирале, остављајући месо неискоришћено. Често су трговци крзном свраћали на острво да би се снабдели месом морске краве, које се споро кварило, те је због тога било идеално за дужа путовања. Истраживач Мартин Сауер, записао је у свом дневнику да је последња морска крава код Беринговог острва убијена 1768. године, тако да је врста изумрла 27 година након открића.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Walker, Sally M. (1999). Manatees. Lerner Publications. 
  2. ^ Ellis, Richard (2004). No Turning Back: The Life and Death of Animal Species. New York City: Harper Perennial. стр. 113. ISBN 978-0-06-055804-8. 
  3. ^ Anderson, Paul K. (1995). „Competition, Predation, and the Evolution and Extinction of Steller’s Sea Cow, Hydrodamalis Gigas. Marine Mammal Science. Society for Marine Mammalogy. 11 (3): 391—394. doi:10.1111/j.1748-7692.1995.tb00294.x. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2008.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  4. ^ Self-Sullivan, Caryn (25. 2. 2007). „Evolution of the Sirenia” (PDF). Sirenian International. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 12. 2006. г. Приступљено 19. 4. 2007. 
  5. ^ Forsten, A. & Youngman, P.M. 1982. Hydrodamalis gigas. Mammalian Species.

Литература

[уреди | уреди извор]