Пређи на садржај

Што се тиче Јевреја

С Википедије, слободне енциклопедије
Што се тиче Јевреја
Прва страница репринта из 1934.
Настанак и садржај
АуторМарк Твен
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делаесеј
Издавање
ИздавачHarper's Monthly
Датум1899
Број страница9
Тип медијаштампано

Што се тиче Јевреја је кратки есеј Марка Твена из 1899. године. Твен је живео у Аустрији током 1896. године и сматрао је да је Хабзбуршко царство користило Јевреје као жртвено јагње да би одржало јединство у свом изузетно разноликом царству.

Позадина[уреди | уреди извор]

Године 1898. објавио је чланак „Узбуђујућа времена у Аустрији”. Твенов извештај је произвео неколико писама, а посебно један потресан одговор од једног Јевреја и америчког адвоката који је Твена питао: „Реци ми, дакле, са своје тачке гледишта, шта је у твом уму узрок. Могу ли амерички Јевреји било шта да ураде да исправе то у Америци или у иностранству? Хоће ли томе икада доћи крај? Да ли ће Јевреју бити дозвољено да живи поштено, пристојно и мирно као остало човечанство? Шта је постало са златним правилом?[1] Као одговор, Твен је написао „Што се тиче Јевреја“, који је Харпер такође објавио 1899.

Садржај[уреди | уреди извор]

У есеју је садржана изјава да Јевреји нису учинили свој део борбе у америчким оружаним снагама: „Он је чест, веран и способан официр у државној служби, али је оптужен за непатриотску склоност да стоји поред заставе као војник - попут хришћанског квекера." Међутим, када су подаци Министарства рата открили да су амерички Јевреји заправо заступљени у националној војсци у већем проценту од њиховог удела у становништву, Твен је повукао и извинио се.[2] Затим је променио у Постскрипт – Јевреј као војник.[3]

Есеј је такође укључивао позитиван приказ јеврејског народа, у погледу њиховог опстанка:

Он је направио чудесну борбу у овом свету, у свим вековима; и урадио је то са везаним рукама иза себе. Могао је да буде сујетан према себи, и да буде оправдан за то. Египат, Вавилонија и Персијско царство су се уздигли, испунили планету звуком и сјајем, затим избледели у снове и преминули; Грчка и Рим су следили, и направили велику буку, и нестали су; други народи су изникли и неко време високо држали своју бакљу, али је она прегорела, и они сада седе у сумраку, или су нестали. Јевреј их је све видео, све их је победио, и сада је оно што је увек био, не показујући декаденцију, никакве старосне слабости, нема слабљења својих делова, нема успоравања своје енергије, нема отупљења свог будног и агресивног ума. Све ствари су смртне осим Јевреја; све друге силе пролазе, али он остаје. Која је тајна његове бесмртности?[4]

Пријем[уреди | уреди извор]

Израелски научник Бенет Кравиц наводи да би се Јевреји једнако лако могли мрзети из разлога због којих им се Твен диви. У ствари, Твенов есеј су цитирали нацистички симпатизери 1930-их. Кравиц закључује: „Погрешна логика "Што се тиче Јевреја" и сав филосемитизам води ка антисемитским веровањима која потоњи настоји да смање.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]