1,4-Benzodioksin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Sistemski IUPAC naziv
1,4-Benzodioksin[1] | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C8H6O2 | |
| Molarna masa | 134,13 g·mol−1 |
| Gustina | 1,201 g cm-3 |
| Tačka ključanja | 193 °C; 379 °F; 466 K |
| log P | 1,00 |
| Napon pare | 183 Pa |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 63 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
1,4-Benzodioksin je organsko jedinjenje. On se koristi u organskoj hemiji kao aromatična funkcionalna grupa.[4][5]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „1,4-Benzodioxin - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. Descriptors Computed from Structure.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.