Александар Бугарски
| Александар Бугарски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1835. |
| Место рођења | Прешов, Аустријско царство |
| Датум смрти | 11. август 1891. (55/56 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Александар Бугарски (Прешов, мађ. Eperjes, 1835 — Београд, 11. август 1891) је био архитекта.
Биографија
Родио се 1835. године у инжењерској породици, у Еперјесу (Аустроугарска, данас Прешов у Словачкој). Отац Јован доселио се убрзо после његовог рођења у Србију и 1842. године узео српско држављанство, али се после промене династије преселио у Нови Сад, где је Александар завршио основну школу и гимназију.
Студирао је у Будимпешти. Као архитекта радио од 1859, а у периоду 1869—90. у Министарству грађевина у Београду. Радио је у земљама Аустроугарске и у Србији. Највећи број грађевина подигао је у Београду: зграду Народног позоришта 1869—70, Нови двор 1881—84. (данас седиште Скупштине града Београда), 126 јавних и приватних зграда, затим Дом друштва Црвеног крста, апотеку Делини на Зеленом венцу, зграду бившег Министарства просвете, данас Дом Вукове задужбине. Ван Београда пројектовао цркве у Лозници 1871. и Ритопеку 1872—73, а у иностранству хотел Бауер у Ишлу (нем. Ischl) и Вертхајмове радничке куће у Бечу. Бавио се и хортикултуром: његово дело је парк на Калемегдану.
Типичан је представник историјских стилова од ренесансе до неокласицизма. Бугарски је био најзначајнији архитекта свога времена у Србији.
Литература
- Васа Стајић, Новосадске биографије I, Нови Сад, 1936.
- Н. Насторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Београд, 1938,
- Љ. Никић, „Из архитектонске делатности Александра Бугарског у Београду“, Урбанизам Београда, 1978, 46.
- Текст др Миодрага Коларића у: Енциклопедији Југославије, Загреб, ЈЛЗ, 1982.
