Пређи на садржај

Прешов

Координате: 48° 59′ 47″ С; 21° 14′ 19″ И / 48.99645° С; 21.23872° И / 48.99645; 21.23872
С Википедије, слободне енциклопедије
Прешов
Prešov
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајПрешовски
ОкругПрешов
РегијаШариш
Становништво
Становништво‍
 — 2024.81 702[1]
 — густина1.159,93 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 59′ 47″ С; 21° 14′ 19″ И / 48.99645° С; 21.23872° И / 48.99645; 21.23872
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина296[2] m
Површина70,43[3] km2
Прешов на карти Словачке
Прешов
Прешов
Прешов на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникАндреа Турчанова
Поштански број080 01[2]
Позивни број+421 51[2]
Регистарска ознакаPO
Веб-сајт
www.presov.sk

Прешов (слч. Prešov, мађ. Eperjes, нем. Preschau, русин. Пряшев) је трећи по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Прешовског краја.

Прешов је познат као средиште гркокатолицизма и православља у Словачкој.

Географија

[уреди | уреди извор]

Прешов је смештен у источној половини државе. Престоница државе, Братислава, налази се 420 км југозападно.

Рељеф: Прешов се развио у истоименој Прешовској котлини, коју прави река Ториса. Надморска висина града је око 250 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издиже Словачко рудогорје, док се источно издижу Сланске врхи.

Клима: Клима у Прешову је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче река Ториса, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из палеолита (најстарији нађени предмети су стари око 28 000 година). Насеље под овим именом први пут се спомиње 1247. г., а статус слободног града добија 1374. г. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Од 16. јуна 1919. до 7. јула 1919. је био главни град Словачке Совјетске Републике. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва - са 28.000 1950. г. на 91.000 1990. г. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Овде се налази Ортодоксна синагога у Прешову.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[4]
Година:1994.2004.2014.2024.
Број људи:92 01391 76790 18781 702
Разлика: -0,26 % -1,72 % -9,40 %
Статистика становништва[4]
Година:2023.2024.
Број људи:82 28681 702
Разлика:-0,70 %

Према подацима о броју становника из 2024. године насеље је имало 81 702 становника.[5]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6][7]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци75 84489,41 %
непознато63297,46 %
Русини26523,12 %
Роми9181,08 %
Укупно84 824

Према попису из 2021. у насељу је живело 84 824 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 75 844 као Словац, 6329 као непознато, 2652 као Русин, 918 као Ром, 756 као Чех, 685 као Украјинац, 395 као различите, 260 као Пољак, 248 као Мађар, 165 као Рус, 119 као Нијемац, 65 као Италијан, 50 као Вијетнамац, 47 као Јеврејин, 47 као Бугар, 39 као Француз, 34 као Енглезaи, 32 као Албанац, 28 као Морављан, 27 као Кинез, 25 као Ирциац, 25 као Хрват, 22 као канађанaи, 19 као Грк, 15 као Аустријан, 10 као Турчин, 10 као Срб, 9 као Румун, 4 као Шлезијац и 1 као Иранац.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[8]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква46 44954,76 %
Без верске припадности16 61319,59 %
Неоткривено74498,78 %
Гркокатолицизам73468,66 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести36084,25 %
Православна црква13051,54 %
Укупно84 824

У години 2021. је било 84 824 људи по вероисповести: 46 449 Латинска црква, 16 613 Без верске припадности, 7449 Неоткривено, 7346 Гркокатолицизам, 3608 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 1305 Православна црква, 268 Ад хок покрети, 249 Друго, 234 Црква браће, 217 Хришћанске цркве у Словачкој, 206 Јеховини сведоци, 197 Апостолска црква, 162 Друге и неодређене хришћанске цркве, 123 Калвинизам, 78 Паганизам и духовност природе, 77 Будизам, 65 Хришћанска адвентистичка црква, 51 Ислам, 40 Јевреји, 28 Уједињена методистичка црква, 25 Баптисти, 12 Хиндуизам, 9 Старокатоличка црква, 9 Црква Исуса Христа светаца последњих дана, 2 Чехословачка хуситска црква и 2 Бахаи вера.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
Панорама Прешова
Панорама Прешова
  • Обала реке Торисе у Прешову
    Обала реке Торисе у Прешову
  • Римокатоличка катедрала
    Римокатоличка катедрала
  • Православна црква Александра Невског
    Православна црква Александра Невског
  • Градска кућа
    Градска кућа

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  2. ^ а б в „Základná charakteristika”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17. Приступљено 2021-11-21. 
  3. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  4. ^ а б „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  5. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  8. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прешов&oldid=30616539”