Пређи на садржај

Analogna nukleinska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
RNK sa svojim nukleobazana (levo) i DNK (desno).

Analogne nukleinske kiseline (ksenonukleinske kiseline, KNK) su jedinjenja koja su strukturno slična (analogna) prirodnim RNK i DNK molekulima. Ksenonukleinske kiseline se koriste u medicini i molekularno biološkim istraživanjima.

Nukleinske kiseline su lanci nukleotida, koji se sastoje od tri dela: fosfatne osnove, pentoznog šećera, bilo riboze ili dezoksiriboze, i četiri nuklobaze. Analog može da sadrži promene u bilo kojem od tih delova. Tipično analogne nukleobaze imeđu ostalog formiraju različite bazne parove i imaju različita svojstva stekovanja aromatičnih prstena. Primeri su univerzalne baze koje mogu da se upare sa sve četiri kanoničke baze, i analozi fosfatne šećerne osnove kao što su PNA, koji utiču na svojstva lanca (PNK može da formira i trostruki heliks).[1]

Veštačke nukleinske kiseline su peptidna nukleinska kiselina (PNK), morfolino[2][3] i zaključana nukleinska kiselina (LNK), kao i glikolna nukleinska kiselina (GNK) i treozna nukleinska kiselina (TNK). Svaka od njih se razlikuje od prirodne DNK i RNK po promenama osnove molekula.

  1. ^ Petersson B et al. Crystal structure of a partly self-complementary peptide nucleic acid (PNA) oligomer showing a duplex-triplex network. J Am Chem Soc. 2005 Feb 9;127(5):1424–30.
  2. ^ Summerton J and Weller D. Morpholino Antisense Oligomers: Design, Preparation and Properties. Antisense & Nucleic Acid Drug Development 1997; 7:187-195.
  3. ^ Summerton J. Morpholino Antisense Oligomers: The Case for an RNase-H Independent Structural Type. Biochimica et Biophysica Acta 1999; 1489: 141-158.