Рибозим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тродимензионална структура једне врсте рибозима

Рибозими су молекули РНК који имају способност катализатора биохемијских процеса, односно функционишу као ензими. Откриће рибозима 1982. године, показало је да РНК може бити и генетички материјал (као ДНК) и биолошки катализатор (као протеински ензими), и допринело је хипотези о РНК свету, која сугерише да је РНА могла бити важна за еволуцију праживотињских самореплицирајућих система.[1] Најчешће активности природно или ин витро развијених рибозима су цепање или лигација РНК и ДНК и формирање пептидне везе. У оквиру рибозома, рибозими функкционишу као део велике подјединице рибозомалне РНК за повезивање аминокиселина током синтезе протеина. Такође учествују у разним реакцијама овраде РНК, укључујући сплајсовање РНК, вирусну репликацију и биосинтезу транспортне РНК.

Рибозиме су открили, радећи потпуно независно један од другог, Сидни Алтман и Томас Цех и 1989. године за то добили Нобелову награду. До тада се веровало да су ензими по својој хемијској природи искључиво протеини, а нуклеинске киселине пасивни унутарћелијкси носиоци гена. Захваљујући раду ова два хемичара успостављена је нова научна област РНК-ензимологија.

Референце[уреди]

  1. ^ „Self-splicing RNA: Autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of tetrahymena”. Cell (на језику: енглески). 31 (1): 147—157. 1982-11-01. ISSN 0092-8674. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]