Bili Grejam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Bili Grejam
Graham in a suit with his fist clenched
Grejam 1966. godine
Puno imeBilly Graham
Ime po rođenjuVilijam Franklin Grajam mlađi
Datum rođenja7 novembar, 1918(1918-11-07)
Mjesto rođenjaŠarlot, Severna Karolina
 SAD
Datum smrti21 februar, 2018(2018-02-21) (99)
Mjesto smrtiMontrit, Severna Karolina
 SAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeevangelista[1]
Veb-sajtbillygraham.org
Potpis
Billy Graham Signature.svg

Vilijam Franklin Grejam mlađi (7. november 1918 – 21. februar 2018) bio je američki evanđelista, prominentna evangelijska hrišćanska figura, i zaređeni južni baptistički sveštenik, koji je postao poznat širom sveta krajem 40-ih. Jedan od njegovih biografa svrstao ga je „među najuticajnije hrišćanske vođe” 20. veka.[2]

Kao propovednik, održavao je velike skupove u zatvorenom i na otvorenom sa propovedima koje su emitovane na radiju i televiziji; neke se još uvek emituju u 21. veku.[3] Tokom njegovih šest decenija na televiziji, Grejam je bio domaćin godišnjih „krstaških pohoda”, evanđeličkih kampanja koje su trajale od 1947. do njegovog penzionisanja 2005. Takođe je bio domaćin radio emisije Sat odluke od 1950. do 1954. Odbijao je rasnu segregaciju[4] i insistirao na rasnoj integraciji tokom njegovih preporoda i krstaških pohoda, počevši od 1953. godine; takođe je pozvao Martina Lutera Kinga mlađeg da zajedno propovedaju na oživljavanju u Njujorku 1957. godine. Pored svojih religijskih ciljeva, pomogao je da oblikuje svetski pogled ogromnog broja ljudi koji su došli iz različitih sredina, vodeći ih da pronađu odnos između Biblije i savremenih sekularnih gledišta. Prema njegovoj veb stranici, Grejam je propovedao živoj publici od 210 miliona ljudi u više od 185 zemalja i teritorija kroz razne sastanke, uključujući Svetsku misiju BMS i Globalnu misiju.[5]

Grejam je bio duhovni savetnik predsednika SAD i pružao je duhovne savete svakom predsedniku, od Harija Trumana (33.) do Baraka Obame (44.).[6] On je bio posebno blizak sa Dvajtom Ajzenhauerom, Lindonom Džonsonom (jednim od Grejamovih najbližih prijatelja),[7] i Ričardom Niksonom.[8] Takođe je bio dugogodišnji prijatelj sa drugim televangelistom, osnivačkim pastorom Kristalne katedrale Robertom Šulerom, sa kojim je Grejam razgovarao o pokretanju sopstvene televizijske svešteničke službe.[9]

Grejam je rukovodio različitim medijima i izdavačkim poslovnicama.[10] Prema svedočenu njegovog osoblja, više od 3,2 miliona ljudi odazvalo se pozivu u krstaškim pohodima Bilija Grejama da „prihvate Isusa Hrista kao svog ličnog spasioca”. Grejamov evanđelizam su cenili pripadnici glavnih protestantskih i rimokatoličke denominacije, jer je on ohrabrivao nove obraćenike da postanu članovi ovih crkava.[11][12][13] Prema podacima iz 2008. godine, procenjena veličina Grejamove publike, uključujući radio i televizijske emisije, dostigla je 2,2 milijarde. Jedna posebna televizijska emisija iz 1996. godine mogla je da dostigne televizijsku publiku od čak 2,5 milijardi ljudi širom sveta.[14] Zbog svojih krstaških pohoda Grejam je lično propovedao evanđelje većog grupi ljudi nego bilo ko u istoriji hrišćanstva.[10] Grejam je bio na Galupovoj listi najomiljenijih muškaraca i žena rekordni 61 put.[15] Grant Vaker piše da je sredinom 1960-ih postao „veliki legitimator”: „Do tada je njegovo prisustvo davalo status predsednicima, prihvatljivost u ratovima, sramotu na rasnim predrasudama, poželjnost pristojnosti, nečasnost nepristojnosti i prestiž građanskim događajima”.[16]

Bibliografija[уреди]

  • Calling Youth to Christ (1947)
  • America's Hour of Decision (1951)
  • I Saw Your Sons at War (1953)
  • Peace with God (1953, 1984)
  • Freedom from the Seven Deadly Sins (1955)
  • The Secret of Happiness (1955, 1985)
  • Billy Graham Talks to Teenagers (1958)
  • My Answer (1960)
  • Billy Graham Answers Your Questions (1960)
  • World Aflame (1965)
  • The Challenge (1969)
  • The Jesus Generation (1971)
  • Angels: God's Secret Agents (1975, 1985)
  • How to Be Born Again (1977)
  • The Holy Spirit (1978)
  • Evangelist to the World (1979)
  • Till Armageddon (1981)
  • Approaching Hoofbeats (1983)
  • A Biblical Standard for Evangelists (1984)
  • Unto the Hills (1986)
  • Facing Death and the Life After (1987)
  • Answers to Life's Problems (1988)
  • Hope for the Troubled Heart (1991)
  • Storm Warning (1992)
  • Just As I Am: The Autobiography of Billy Graham (1997, 2007)
  • Hope for Each Day (2002)
  • The Key to Personal Peace (2003)
  • Living in God's Love: The New York Crusade (2005)
  • The Journey: How to Live by Faith in an Uncertain World (2006)
  • Wisdom for Each Day (2008)
  • Nearing Home: Life, Faith, and Finishing Well (2011)
  • The Heaven Answer Book (2012)
  • The Reason for My Hope: Salvation (2013)[17]
  • Where I Am: Heaven, Eternity, and Our Life Beyond the Now (2015)[18]

Reference[уреди]

  1. ^ „Indepth: Billy Graham”. Canadian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2011. Приступљено 1. 12. 2011. 
  2. ^ Billy Graham: American Pilgrim. Oxford University Press. 26. 6. 2017. ISBN 9780190683528. Приступљено 21. 2. 2018. »Billy Graham stands among the most influential Christian leaders of the twentieth century.« 
  3. ^ Swank jr, J. Grant. „Billy Graham Classics Span 25 Years of Gospel Preaching for the Masses”. TBN. Приступљено 25. 4. 2013. 
  4. ^ Ellis, Carl. „Preaching Redemption Amidst Racism: Remembering Billy Graham”. Christianity Today. Приступљено 3. 3. 2018. 
  5. ^ „Media: Bios - William (Billy) F. Graham”. Billy Graham Evangelistic Association. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2007. 
  6. ^ „Billy Graham: Pastor to Presidents”. Billy Graham Evangelistic Association. Приступљено 15. 11. 2017. 
  7. ^ Aikman 2010, стр. 203.
  8. ^ „The Transition; Billy Graham to lead Prayers”. The New York Times. 9. 12. 1992. Приступљено 24. 12. 2007. 
  9. ^ „Dr. Robert H. Schuller”. Crystal Cathedral Ministries. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2012. Приступљено 3. 11. 2012. 
  10. 10,0 10,1 Horstmann, Barry M. (27. 6. 2002). „Man with a mission”. Cincinnati Post. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2008. Приступљено 18. 8. 2007. 
  11. ^ Sweeney, Jon M. (21. 2. 2018). „How Billy Graham shaped American Catholicism”. America Magazine. Приступљено 2. 4. 2018. »A few years later, in 1964, Cardinal Richard Cushing of Boston (who, as archbishop, had even endorsed a Graham crusade in Boston in 1950) met with Mr. Graham upon returning from Rome and the Second Vatican Council, declaring before a national television audience that Mr. Graham's message was good for Catholics.« 
  12. ^ Killen, Patricia O'Connell; Silk, Mark. Religion and Public Life in the Pacific Northwest: The None Zone (на језику: енглески). Rowman Altamira. стр. 84. »In the 1957 revival in New York City Graham partnered with mainline Protestant denominations and insisted that those who were converted at the revivals return to their mainline churches.« 
  13. ^ Wacker, Grant (15. 11. 2003). „The Billy pulpit: Graham's career in the mainline”. The Christian Century. Приступљено 1. 3. 2018. »Crusade counselors are instructed to return the favor by sending "inquirers" back to mainline churches when requested.« 
  14. ^ Stammer, Larry B. (20. 4. 1996). „Billy Graham Program Takes Cue From MTV”. Los Angeles Times. 
  15. ^ Newport, Frank. "In the News: Billy Graham on 'Most Admired' List 61 Times". Gallup. February 21, 2018. Retrieved March 2, 2018.
  16. ^ Wacker 2014, стр. 24–25.
  17. ^ Banks, Adelle M. "Billy Graham book 'The Reason for My Hope: Salvation,' talks sin, selfishness, and 'trendy religion'" HuffPost. October 6, 2013. Retrieved March 5, 2018.
  18. ^ Zaimov, Stoyan. "Billy Graham coming out with new book on 'Heaven, Eternity and Our Life Beyond'. The Christian Post. August 31, 2015. Retrieved March 5, 2018.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]