Мартин Лутер Кинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Лутер Кинг
Martin Luther King, Jr..jpg
Датум рођења (1929-01-15)15. јануар 1929.
Место рођења Атланта
 САД
Датум смрти 4. април 1968.(1968-04-04) (39 год.)
Место смрти Мемфис
 САД
Награде Нобелова награда за мир
Потпис
Martin Luther King Jr Signature2.svg

Мартин Лутер Кинг (енгл. Martin Luther King, Jr.; Атланта, 15. јануар 1929Мемфис, 4. април 1968) је био амерички баптистички свештеник и борац за грађанска права.

У борби за равноправност Афроамериканаца у САД користио је методе ненасиља и грађанске непослушности. 4. априла 1968. у Мемфису га је убио Џејмс Ерл Реј, пред почетак промоције „Кампање сиромашних“, коју је покренуо почетком те године. Добитник је и Нобелове награде за мир 1964. године.

Сматра се једним од најбољих говорником у историји Сједињених Држава. Његови говори и проповеди попут „Волите своје непријатеље“ и „Имам сан“, данас су баштина не само Американаца већ и целог човечанства. Заједно са говорима Махатме Гандија и делом Толстоја „Истина Божија је у теби“, постали су манифест ненасилне борбе за људска права.

Мартина Лутера Кинга је постхумно, 1977. године, одликовао председник Џими Картер Председничком медаљом слободе. Од 1986. године се у САД обележава дан посвећен њему, а 2004. године му је постхумно додељена конгресна Златна медаља. Иако за живота оспораван и критикован од стране режима (ФБИ га је пратио и прислушкивао) и својих сународника (Малколм Икс и Црни пантери били су за револуционарну борбу) постао је један од симбола САД и афроамеричке заједнице. Данас око 730 већих и мањих градова у САД има улицу која носи његово име [1] .

Биографија[уреди]

Ране године и школовање[уреди]

Мартин Лутер Кинг је рођен као средње дете у свештеничкој породици. Његови родитељи, истоимени отац Мартин Лутер Кинг и мајка Алберта Вилијамс Кинг су имали троје деце, најстарију Вили Кристину Кинг, Мартина Лутера Кинг и најмлађег сина Алфреда Даниела Вилијамса Кинга.[2][3][4][5] Кинг је Ирско порекло по свом прадеди.[6][7]

Мартин Лутер Кинг је растао поред цркве и учествовао у активностима поред цркве. Са 10 година је са црквеним хором у Атланти 1939. године наступио на премијери филма „Прохујало с вихором“. Још као дете, размишљао је о хришћанству и ономе што оно проповеда. Његова скептичност коју је у почетку имао према многим хришћанским тврдњама се огледа и у томе што је као тринаестогодишњак у Недељној школи порицао телесно васкрсење Исуса Христа. Међутим, временом је закључио да Библија садржи „многе дубоке истине од којих се не може побећи“ и одлучио да се упише на богословију.

Одрастући у Атланти, Кинг је похађао средњу школу „Букер Т. Вашингтон“ (енгл. Booker T. Washington High School). Прескочивши прву и четврту годину, превремено је уписао Морхаус Колеџ (енгл. Morehouse College) са петнаест година, а да није формално ни завршио средњу школу. 1948. године је на Морхаусу дипломирао из социологије, да би се одмах уписао на Крозер Теолошку Богословију у Честеру, у Пенсилванији, где је након три године дипломирао из богословља.

Мартин Лутер Кинг са својом супругом Коретом Скот Кинг

18. јуна 1953. Кинг се оженио Коретом Скот у кући њених родитеља у њеном родном граду Хејбергеру (Heiberger) у Алабами.[8] Њих двоје су имали четворо деце - Јоланду, Мартина Лутера III, Декстера Скота и Бернису.[9] Након тога је започео своје докторске студије из систематичне теологије на Универзитету у Бостону, да би 5. јуна 1955. докторирао филозофију са дисертацијом „Упоређивање концепције Бога у размишљањима Паула Тилича и Хенри Нелсона Вимана" ("A Comparison of the Conceptions of God in the Thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman").[10] Осамдесетих година двадесетог века, између двадесет и тридесет година након његовог докторирања, истрага је утврдила да су делови његове дисертације плагирани и да се Кинг понашао непрописно, али да његова дисертација и даље „даје интелигентан допринос науци“.[11][12][13]

Каснији живот[уреди]

Мартин Лутер Кинг 1964. године
Марш на Вашингтон 1963.
Одломак са конференције Мартина Лутера Кинга на "Схипхол“ аеродрому 15. септембра 1964. године

Кинг 1955. године започиње промоцију на пољу систематичне теологије. Исте године је предводио протестне акције у оквиру Бојкота аутобуса Монтгомерија подстичући људе да акције остану ненасилне. Следеће године бива ухапшен, јер је возио 30 миља на сат у зони где је дозвољено возити 25 миља на сат. Те године је 30. јануара извршен и бомбашки атентат на његову кућу. Две године касније, 1958. године, изашла је његова прва књига „Корачати према слободи“ ("Stride Toward Freedom"), у којој је он описао своја сећања на овај бојкот.

Јужноисточна хришћанска конференција о вођству[уреди]

Кинг је 1957. године номинован за првог председника Јужноисточне хришћанске конференције о вођству (Southern Christian Leadership Conference), организовану од стране афроамериканских свештеника. Током ове године, за коју су демонстрације биле типичне, Кинг је пропутовао 780 хиљада миља и одржао 208 говора.

Утицај Махатме Гандија[уреди]

Кинг је посетио Индију 1959. године. Његово дивљење Махатма Гандију довело је до тога да је он његове методе успешно применио у борби Покрета за грађанску равноправност. И наредних година је радио на борби за грађанска права. 1962. године се сусрео са председником Џоном Ф. Кенедијем, а 1963. је водио протесте против расне поделе у робним кућама и других начина дискриминације. У априлу 1963. године је био ухапшен, након што је, упркос судској забрани, учествовао у демонстрацијама. У затвору је написао познато „Писмо из Бирмингам затвора“ ("Letter From Birmingham Jail"), које је постало класични документ покрета за грађанска права.

Марш на Вашингтон[уреди]

Такозвани Марш на Вашингтон је одржан 28. августа 1963. на Линколн Меморијалу, када се окупило 250 хиљада људи испред којих је Кинг одржао познати говор „Ја имам сан“ ("I have a dream"). 1963. године Кинг бива проглашен „Човеком године“ од стране Тајм Магазина (Time Magazin).

Нобелова награда[уреди]

Под именом „Зашто не можемо да чекамо“ ("Why We Can't Wait") Кинг је 1964. године објавио своју другу књигу, да би исте године посетио председника западног Берлина, Вилија Бранта, као и Папу Павла VI 10. децембра 1964, са својих тридесет пет година, постаје најмлађи носилац Нобелове награде свих времена.

Марш од Селме до Монтгомерија[уреди]

Кинг се следеће године успешно регистровао као учесник на изборима у Селми, у Алабами. Међутим, у фебруару Кинг поново доспева у затвор, након што је демонстрирао против дискриминације црнаца при регистровању на учешће у изборима. Успео је да се сусретне са председнком Линдоном Б. Џонсоном и другим важним личностима и с њима разговара и о изборном праву за црнце. Заједно са 3.200 људи Кинг је учествовао је у маршу од Селме до Монтгомерија.

Атентат и крај живота[уреди]

Мартин Лутер Кинг је убијен у Тенесију, у Мемфису, 4. априла 1968. године, након што је на њега Џејмс Ерл Реј извршио атентат. Кингов рођендан се први пут слави као национални празник 20. јануара 1968. године.

Идеје, утицаји, и политички ставови[уреди]

Религија[уреди]

Кинг је постао пастор баптистичке цркве Dexter Avenue у Монтгомерију у Алабами, у својој двадесет петој година, 1954. године.[14] Као хришћанском свештенику, његов главни утицај је био Исус и хришћанска јеванђеља, која је готово увек цитирао у својим верским скуповима, црквеним говорима, и јавним расправама. Кингова вера је била снажно утемељена на Исусовим заповестима: воли ближњега свога као самог себе, воли Бога изнад свега, и воли своје непријатеље, моли за њих и благослови их. Његов ненасилни приступ је такође био базиран на изреци окрени други образ из Беседе о гори, и Исусовом учењу о стављању мача назад на његово место (Matthew 26:52).[15] У свом чувеном писму из Бирмингемског затвора, Кинг је позвао на акцију у складу са оним што он описује као Исусова „екстремистића“ љубав, и такође је цитирао бројне друге хришћанске пацифистичке ауторе, што је било веома неуобичајено за њега. У другој проповеди, он је изјавио:

"Пре него што сам био вођа за грађанских права, био сам проповедник Еванђеља. То је био мој први позив и даље остаје моје највеће предање. Знате, заправо све шта ја радим у грађанским правима, ја радим јер сматрам да је то део моје надлежности. Немам других амбиција у животу него да постигнем изврсност у хришћанском свештенству. Не планирам да се кандијујем за било коју политичку функцију. Не планирам да радим ништа друго, него да и даље будем свештеник. А оно што ја радим у овој борби, као и многи други, произилази из мог осећаја да се свештеник мора бринути о целокупном човеку."

— Кинг, 1967[16][17]

У свом говору „Био сам на планинском врху“, он је изјавио да он само жели да следи Божју вољу.

Ненасиље[уреди]

Кинг у маршу грађанских права на Вашингтон, Д.Ц.

Ветеран Афричко-Америчких грађанских права, активиста Бејард Растин је био Кингов први регуларни саветник по питању ненасиља.[18] Кингови саветници су такође били бели активисти Харис Вофорд и Глен Смајли.[19] Растин и Смајли потичу из хришћанске пацифистичке традиције, а Вофорд и Растин су студирали Гандијева учења. Растин је применио ненасиље у кампањи путовања помирења током 1940-тих,[20] а Вофорд је промовисао гандизам код јужних црнаца од раних 1950-тих.[19] Кинг је иницијалном мало знао о Гандију и ретко је користио термин „ненасиље“ током својих раних година активизма почетком 1950-тих. Кинг је иницијално веровао у, и упражњавао самоодбрану, чак је добавио оружје за своје домаћинство као средство одбране од могућих нападача. Пацифисти су саветовали Кинга указујући му на алтернативе ненасилног отпора, тврдећи да би то било боље средство да оствари своје циљеве грађанских права него самоодбрана.[21][22]

У раздобљу након бојкота, Кинг је написао Корачање према слободи, које садржи поглавље Ходочашће у ненасиље.[23] Кинг је изложио његово разумевање ненасиља, који настоји да освоји противника у пријатељство, уместо да га понизи или победи. Поглавље произилази из утицаја Вофорда, и смерница које су Растин и Стенли Левисон пружили, као и њиховог непосредоног доприноса тексту.[24]

Инспирисан успехом Гандијевог ненасилног активизма, Кинг је „дуго времена ... желео да оде на путовање по Индији“.[25] Уз помоћ Хариса Вофорда, Америчког одбора пријатељских услуга, и других поборника, он је био у могућности да финансира путовање априла 1959.[26][27] Пут у Индију је утицао на Кинга, продубљујући његово разумевање ненасилног отпора и његову посвећеност Америкој борби за грађанска права. У радио обраћању напраљеном током његове задње вечери у Индији, Кинг је изјавио, „Од када сам у Индији, ја сам уверенији него икад раније да је метода ненасилног отпора најпотентније оружје доступно потлаченим људима у њиховој борби за правду и људско достојанство“.

Имам сан[уреди]

Најпознатији говор Мартина Лутера Кинга, одржан 28. августа 1963. године, у оквиру Марша на Вашингтон за послове и слободу, који представља једно од највећих окупљања људи у америчкој историји.

„ ... Мој сан је да на црвенкастим пропланцима Џорџије, једног дана за столом братски седе синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника. Мој сан је да Мисисипи, држава која гори од неправде, једног дана постане оаза слободе и правде. Мој сан је да моје четворо деце (Јоланда, Бани, Декстер Скот, Мартин III) једног дана живе у земљи где ће људи о њима судити не на основу боје коже, већ на основу њиховог карактера ... Истину по којој смо сви створени једнаки, не треба доказивати... Имам још један сан. Он је дубоко укорењен у америчком сну. Сањам да ће ова нација једнога дана устати како би уживала у снази својих чланова. Имам сан ...”

Дела[уреди]

  • A comparison of the conceptions of God in the thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman. Dissertation, 1955
  • -{Stride Toward Freedom: The Montgomery Story. 1957 (deutsch: „Schritte zur Freiheit: Die Montgomery Story“). Englischer Reprint (Taschenbuch) 2010, Beacon Press,}. ISBN 978-0-8070-0069-4.
  • The Trumpet of Conscience (1967). Deutsche Übersetzung: Aufruf zum zivilen Ungehorsam. Econ, 1. Aufl. 1969 (1993, ISBN 978-3-612-26036-9)
  • -{Aufruf zum zivilen Ungehorsam. Econ-Verlag, Düsseldorf }. 1993. ISBN 978-3-612-26036-9.
  • -{Freiheit. Von der Praxis des gewaltlosen Widerstandes. Brockhaus, Wuppertal }. 1982. ISBN 978-3-417-20332-5.
  • -{Frieden ist kein Geschenk. Von der Kraft der Gewaltlosigkeit. Herder, Wien }. 1984. ISBN 978-3-210-24776-2.
  • -{Ich habe einen Traum. Texte und Reden. Kiefel Verlag, Gütersloh }. 1996. ISBN 978-3-7811-5777-4.
  • -{Ich habe einen Traum. Patmos-Verlag, Düsseldorf }. 2003. ISBN 978-3-491-45025-7.
  • -{Mein Traum vom Ende des Hassens. Texte für Heute. Herder, Freiburg/B. }. 1994. ISBN 978-3-451-04318-5.
  • -{Schöpferischer Widerstand. Mohn, Gütersloh }. 1985. ISBN 978-3-579-00576-8.
  • Testament der Hoffnung. Letzte Reden, Aufsätze und Predigten. Mohn, Gütersloh }. 1989. ISBN 978-3-579-05079-9.
  • Ein Traum lebt weiter. Mohn, Gütersloh }. 1986. ISBN 978-3-451-08285-6.
  • -{Прекорачена је граница дубине језичког претварача (10)Wohin führt unser Weg. Chaos oder Gemeinschaft. Fischer, Frankfurt/M. 1969

Филмографија[уреди]

  • Dann war mein Leben nicht umsonst – Martin Luther King Dokumentation, 1970, 135 Min., Regie: Sidney Lumet und Joseph L. Mankiewicz
  • Martin Luther King – Mord auf Staatsbefehl. Dokumentation, 2004, 52 Min., Buch und Regie: Claus Bredenbrock und Pagonis Pagonakis, Produktion: ARTE, ZDF, Erstsendung: 27. Oktober 2004, Inhaltsangabe von arte
  • ''Dr. King, Bürgerrechtler. 1. Teil: „I Have a Dream“, (OT: American Experience. Citizen King), Dokumentation, USA, 2004, 55 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell, Produktion: Roja Productions Inc. für Public Broadcasting Service, Inhaltsangabe von arte, Original-Filmwebsite von Public Broadcasting Service
  • Dr. King, Bürgerrechtler. 2. Teil: „I Have Seen the Promised Land“, Dokumentation, USA, 2004, 58 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell, Inhaltsangabe von arte
(Der Dokumentarfilm zeichnet das politische Porträt Martin Luther Kings von 1963 bis zu seiner Ermordung 1968.)
  • Das Rassismusdrama Boykott aus dem Jahr 2001 greift die Geschehnisse um Rosa Parks, Martin Luther King und den Montgomery Bus Boycott auf.
  • Selma aus dem Jahr 2014 behandelt Kings Rolle während der Selma-nach-Montgomery-Märsche.

Референце[уреди]

  1. (енглески) Alderman, Derek H. „Naming Streets for Martin Luther King, Jr.: No Easy Road” (PDF). Landscape and Race in the United States. Routledge Press. 
  2. Ogletree, Charles J. (2004). All Deliberate Speed: Reflections on the First Half Century of Brown v. Board of Education. W W Norton & Co. стр. 138. ISBN 978-0-393-05897-0. 
  3. „Upbringing & Studies”. The King Center. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2013. Приступљено 2. 9. 2012. 
  4. Mohn, Tanya (12. 1. 2012). „Martin Luther King Jr.: The German Connection and How He Got His Name”. Forbes.com. Приступљено 16. 1. 2012. 
  5. „Martin Luther King Jr. name change”. German-way.com. Приступљено 9. 7. 2013. 
  6. 01.stanford.edu/index.php/encyclopedia/encyclopedia/enc_king_james_albert_1864_1933/ „King, James Albert” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  7. Nsenga, Burton. „AfricanAncestry.com Reveals Roots of MLK and Marcus Garvey”. 
  8. „Coretta Scott King”. The Daily Telegraph. 1. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2013. Приступљено 8. 9. 2008. 
  9. Fuller (2004). стр. 314.
  10. 01.stanford.edu/primarydocuments/Vol2/550415AComparisonOfTheConceptionsOfGod.pdf „King's Ph.D. dissertation, with attached note” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). Приступљено 7. 11. 2014. 
  11. Radin, Charles A. (11. 10. 1991). „Panel Confirms Plagiarism by King at BU”. The Boston Globe. стр. 1. 
  12. „Martin Luther King”. Snopes. Приступљено 14. 3. 2011. 
  13. „Boston U. Panel Finds Plagiarism by Dr. King”. The New York Times. 11. 10. 1991. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 13. 11. 2013. 
  14. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом automatski_generisano1.
  15. 01.stanford.edu/index.php/resources/article/king_quotes_on_war_and_peace/ „Martin Luther King Jr., Justice Without Violence- April 3, 1957” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Mlk-kpp. 01.stanford.edu. Приступљено 9. 7. 2013. 
  16. The Martin Luther King Jr. Research and Education Institute. 01.stanford.edu/index.php/kingpapers/article/why_jesus_called_a_man_a_fool/ Why Jesus Called A Man A Fool. Delivered at Mount Pisgah Missionary Baptist Church, Chicago, Illinois, on 27 August 1967.
  17. The Huffington Post. 2013. 'A Gift Of Love': Martin Luther King's Sermons From Strength To Love (EXCERPT).
  18. Farrell, James J. (1997). The Spirit of the Sixties: Making Postwar Radicalism. Routledge. стр. 90. ISBN 978-0-415-91385-0. 
  19. 19,0 19,1 01.stanford.edu/index.php/encyclopedia/encyclopedia/enc_wofford_harris_llewellyn_1926/ "Wofford, Harris Llewellyn" King Encyclopedia
  20. Kahlenberg, Richard D. (1997). „Book Review: Bayard Rustin: Troubles I've Seen”. Washington Monthly. Приступљено 12. 6. 2008. 
  21. Enger, Mark and Paul. „When Martin Luther King Jr. gave up his guns”. 
  22. Bennett, Scott H. (2003). Radical Pacifism: The War Resisters League and Gandhian Nonviolence in America, 1915–1963. Syracuse University Press. стр. 217. ISBN 978-0-8156-3003-6. 
  23. 01.stanford.edu/primarydocuments/Vol4/1-Sept-1958_MyPilgrimageToNonviolence.pdf Pilgrimage to Nonviolence
  24. 01.stanford.edu/index.php/encyclopedia/encyclopedia/enc_stride_toward_freedom_the_montgomery_story_1958/ "Stride Toward Freedom" King Encyclopedia
  25. King Jr., Martin Luther; Carson, Clayborne (2005). 01.stanford.edu/primarydocuments/Vol5/July1959_MyTriptotheLandofGandhi.pdf The Papers of Martin Luther King, Jr., Volume V: Threshold of a New Decade, January 1959 – December 1960 Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). University of California Press. стр. 231. ISBN 978-0-520-24239-5. 
  26. 01.stanford.edu/index.php/encyclopedia/encyclopedia/enc_kings_trip_to_india/ "India Trip (1959)" King Encyclopedia
  27. King (1992). стр. 13.

Литература[уреди]

  • Farrell, James J. (1997). The Spirit of the Sixties: Making Postwar Radicalism. Routledge. стр. 90. ISBN 978-0-415-91385-0. 
  • Warren, Mervyn A. (2001). King Came Preaching: The Pulpit Power of Dr. Martin Luther King, Jr. InterVarsity Press. стр. 35. ISBN 978-0-8308-2658-2. 
  • Ogletree, Charles J. (2004). All Deliberate Speed: Reflections on the First Half Century of Brown v. Board of Education. W W Norton & Co. стр. 138. ISBN 978-0-393-05897-0. 
  • Abernathy, Ralph (1989). And the Walls Came Tumbling Down: An Autobiography. Harper & Row. ISBN 978-0-06-016192-7. 
  • Branch, Taylor (2006). At Canaan's Edge: America In the King Years, 1965–1968. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-85712-1. 
  • Cohen, Adam Seth; Taylor, Elizabeth (2000). Pharaoh: Mayor Richard J. Daley: His Battle for Chicago and the Nation. Back Bay. ISBN 978-0-316-83489-6. 
  • Frady, Marshall (2002). Martin Luther King Jr.: A Life. Penguin. ISBN 978-0-14-303648-7. 
  • Garrow, David J. (1981). The FBI and Martin Luther King, Jr. Penguin Books. ISBN 978-0-14-006486-5. 
  • Garrow, David (1989). Bearing the Cross: Martin Luther King, Jr., and the Southern Christian Leadership Conference. . Pulitzer Prize. ISBN 978-0-06-056692-0. 
  • "James L. Bevel, The Strategist of the 1960s Civil Rights Movement", a 1984 paper by Randy Kryn, published with a 1988 addendum by Kryn in Prof. David Garrow's We Shall Overcome, Volume II (Carlson Publishing Company, 1989).
  • Glisson, Susan M. (2006). The Human Tradition in the Civil Rights Movement. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-4409-3. 
  • Herst, Burton (2007). Bobby and J. Edger. Carroll & Graf. ISBN 978-0-7867-1982-2. 
  • Jackson, Thomas F. (2006). From Civil Rights to Human Rights: Martin Luther King, Jr., and the Struggle for Economic Justice. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3969-0. 
  • King Jr., Martin Luther (1998). Carson, Clayborne, ур. Autobiography. Warner Books. стр. 6. ISBN 978-0-446-52412-4. 
  • King Jr., Martin Luther; Carson, Clayborne; Holloran, Peter; Luker, Ralph; Russell, Penny A. (1992). The papers of Martin Luther King, Jr. University of California Press. ISBN 978-0-520-07950-2. 
  • Kotz, Nick (2005). Judgment Days: Lyndon Baines Johnson, Martin Luther King, Jr., and the Laws that Changed America. Houghton Mifflin Books. ISBN 978-0-618-08825-6. 
  • Lawson, Steven F.; Payne, Charles M.; Patterson, James T. (2006). Debating the Civil Rights Movement, 1945–1968. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5109-1. 
  • Robbins, Mary Susannah (2007). Against the Vietnam War: Writings by Activists. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5914-1. 
  • Washington, James M. (1991). A Testament of Hope: The Essential Writings and Speeches of Martin Luther King, Jr. HarperCollins. ISBN 978-0-06-064691-2. 
  • Ayton, Mel (2005). A Racial Crime: James Earl Ray And The Murder Of Martin Luther King Jr. Archebooks Publishing. ISBN 978-1-59507-075-3. 
  • Branch, Taylor (1988). Parting the Waters: America in the King Years, 1954–1963. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-46097-6. 
  • Branch, Taylor (1998). Pillar of Fire: America in the King Years, 1963–1965. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80819-2. 
  • King, Coretta Scott (1993) [1969]. My Life with Martin Luther King, Jr. Henry Holth & Co. ISBN 978-0-8050-2445-6. 
  • King Jr., Martin Luther (2015). Cornel West, ур. The Radical King. Beacon Press. ISBN 978-0-8070-1282-6. 
  • Kirk, John A., ed. Martin Luther King Jr. and the Civil Rights Movement: Controversies and Debates (2007). pp. 224
  • Schulke, Flip; McPhee, Penelope (1986). King Remembered. Foreword by Jesse Jackson . ISBN 978-1-4039-9654-1. 
  • Waldschmidt-Nelson, Britta. Dreams and Nightmares: Martin Luther King Jr. Malcolm X, and the Struggle for Black Equality. Gainesville, FL: University Press of Florida, 2012. ISBN 978-0-8130-3723-3. -
  • Hans-Eckehard Bahr: Martin Luther King. Für ein anderes Amerika. Aufbau, Berlin. 2004. ISBN 978-3-7466-8123-8.
  • Clayborne Carson (Hrsg.): The Autobiography of Martin Luther King, Jr. Abacus, London 2000.
  • Richard Deats: Martin Luther King. Traum und Tat. Ein Lebensbild. Neue Stadt, München. 2008. -{Прекорачена је граница дубине језичког претварача (10)ISBN 978-3-87996-763-6.
  • Tobias Dietrich: Martin Luther King. Fink, Paderborn 2008 (UTB 3023).
  • David Garrow: The FBI and Martin Luther King, jr. Penguin, New York. 1981. ISBN 978-0-14-006486-5.
  • Frederik Hetmann: Martin Luther King. Maier, Ravensburg. 1993. ISBN 978-3-473-54099-0. (Jugendbuch)
  • Martin Luther King sen.: Aufbruch in eine bessere Welt. Die Geschichte der Familie King. Union, Berlin 1984
  • Coretta Scott King: Mein Leben mit Martin Luther King. Mohn, Gütersloh. 1985. ISBN 978-3-579-03643-4.
  • Rolf Italiaander: Martin Luther King. Colloquium, Berlin. 1986. ISBN 978-3-7678-0674-0.
  • Stanislaw N. Kondraschow: Martin Luther King. Leben und Kampf eines amerikanischen Negerführers. Deutscher Verlag der Wissenschaften, Berlin 1973.
  • Stephen B. Oates: Martin Luther King, Kämpfer für Gewaltlosigkeit. Heyne, München. 1986. ISBN 978-3-453-55140-4.
  • William F. Pepper: Die Hinrichtung des Martin Luther King. Wie die amerikanische Staatsgewalt ihre Gegner zum Schweigen brachte. Diederichs, Kreuzlingen. 2003. ISBN 978-3-7205-2405-6.
  • Gerd Presler: Martin Luther King jr. Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek. 2005. ISBN 978-3-499-50333-7.
  • Valerie Schloredt, Pam Brown: Martin Luther King. Amerikas großer gewaltloser Führer, der im Kampf um die Rechte der Schwarzen ermordet wurde. 2. Auflage. Arena, Würzburg. 1990. ISBN 978-3-401-04278-7. (Jugendbuch)
  • Hans Jürgen Schultz: „Ich habe versucht, zu lieben.“ Porträts. Von Menschen, die Frieden dachten und Frieden machten: Martin Luther King, Dietrich Bonhoeffer, Reinhold Schneider, Albert Schweitzer. Quell, Stuttgart. 1988. ISBN 978-3-7918-2020-0. (Erstausg. Partisanen der Humanität.)

Спољашње везе[уреди]