Budizam čiste zemlje

С Википедије, слободне енциклопедије
Bodisatva Kšitigarba i njegova čista zemlja, Sajgon, Vijetnam.

Budizam čiste zemlje ili đingtu (tradicionalni kineski: 淨土宗, Jìngtǔzōng; japanski: 浄土仏教[1], Jōdo bukkyō; korejski: 정토종, jeongtojong; vijetnamski: 浄土宗, Tịnh Độ Tông), poznata i pod nazivom amidizam, je ogranak mahajana budizma koji se trenutno smatra jednom od najpopularnijih budističkih tradicija istočne Azije. Pod tim izrazom se podrazumeva i soteriologija Čiste zemlje unutar mahajana budizma, kao i posebne sekte Čiste zemlje koje su se razvile u Japanu.

Obredi i koncepti Čiste zemlje se mogu pronaći u osnovama kosmologije mahajana budizma i čine važan deo budističkih tradicija u Kini, Japanu, Koreji, Tajvanu, Vijetnamu i Tibetu. Kineske čan i tiantai škole, kao i japanske Šingon i Tendai sekte, sadržavaju snažne komponente Čiste zemlje vezane u svojim obredima i verovanjima.

Čista zemlja je postala nezavisna škola, što se najbolje može videti kod japanskih škola Jōdo Shū i Jōdo Shinshū.[2] U Japanu postoji nekoliko nezavisnih škola Čiste zemlje, ali su one ograničene isključivo na tu zemlju.

Verovanja i prakse[уреди | уреди извор]

Škola čiste zemlje se temelji na konceptu Čiste zemlje i nadovezuje na nebeskog Amitabha Budu.

Prema školi čiste zemlje, osobe koje poseduju veru u i pevaju ime Amitabhe Bude u ovom živolu će se kao napredni bodisatve preporoditi u čistoj zemlji (nazvanoj čistom zato što u njoj nema ništa od prljavštine neprekidnog preporađanja, samsare).[3]

Zazivanje Bude (nian fo) jedna je od najčešćih praksi kineskog budizma. „Nan-mo A-mi-tuo fo“ („Slava Amita Budi!“) - je verovatno najčešće korišćena fraza u kineskom budizmu. Zasniva se na sutrama u kojima je izložena legenda o Darmakara bodisatvi, sada Amita Budi, koji se zavetovao da će kada postane Buda vladati Čistom zemljom, svetom izvan samsare; ljudi se u tom svetu mogu roditi jednostavno prizivanjem njegovog imena. Napredovanje ka nirvani će odatle biti lako i sigurno. Pošto se zazivanje Bude može praktikovati u svakodnevnom životu, budizam čiste zemlje je isto toliko popularan među običnim ljudima koliko i među monasima.[3]

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Eitel, Ernst J. Hand-Book of Chinese Buddhism, being a Sanskrit-Chinese Dictionary with Vocabularies of Buddhist Terms in Pali, Singhalese, Siamese, Burmese, Tibetan, Mongolian and Japanese (Second Edition). New Delhi, Madras: Asian Educational Services. 1992.
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6..

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „You Were Born For a Reason”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 13. 09. 2015. 
  2. ^ Guide on Buddhism for America[мртва веза]
  3. ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 94-97), Stylos, Novi Sad. 2006isbn=978-86-7473-281-6.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Budizam čiste zemlje na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Budizam_čiste_zemlje&oldid=26731768”