Ceratium

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ceratium
Научна класификација
Царство:
Надтип:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Ceratium

Ceratium је род ватрених алги које припадају реду Gonyaulacales[1] (раније, Peridinales[2]).

Грађа[уреди]

Врсте овог рода имају монадоидни ступањ организације. Као и други представници свог реда, имају јасно диференциран панцир сачињен од целулозних полигоналних плочица. Од тих плочица полази више роголиких израштаја чија је улога да повећа трење и олакша лебдење алге у води. Један израштај је обавезно већи од других. Израштаји својом величином могу да премашују само тело алге. Дужина израштаја варира од врсте до врсте, па чак и иста врста нема исту дужину израштаја у сваком годишњем добу. Врсте које живе у топлијој води имају дуже израштаје.[2]

Кретање[уреди]

Крећу се уз помоћ бичева које задржавају и током деобе.[2]

Исхрана[уреди]

На трбушној страни панцира налази се пукотина кроз коју вире бичеви способни да прихвате и чврсте делове хране. Ипак, ове алге садрже хлоропласте и хране се аутотрофно.[2]

Размножавање[уреди]

Размножавају се деобом, која је увек коса, што је одлика целог реда. Прво се дели једро, а потом и панцир и цитоплазма. Новонастале јединке задржавају по половину панцира, а другу половину временом надограђују. Марински облици након деобе могу остати међусобно спојени панциром.[2]

Споре[уреди]

Споре им се одликују дуготрајном клијавошћу. Познат је случај спора Ceratium-а које су проклијале након шест година мировања у муљу циришког језера.[2] Презимљују у облику трајних спора.

Станиште[уреди]

Већина врста живи у планктону мора, али има и слатководних врста.[2]

Значај[уреди]

Врсте Ceratium су значајни продуценти органске масе у води.[2]

Врсте[уреди]

Познато је око 80 врста овог рода. Неке од њих су:

Литература[уреди]

  1. ^ Fensome RA, Taylor FJR, Norris G, Sarjeant WAS, Wharton DI, Williams GL. 1993. A classification of living and fossil dinoflagellates. Micropaleontology Special Publication, Vol. 7. Sheridan Press, Hanover, PA, USA.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8