Cilijarno telo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Cilijarno telo
Blausen 0390 EyeAnatomy Sectional.png
Prednji segment čovekovog oka sa cilijarnim telom .
Детаљи
ДеоOko
СистемČulo vida
Идентификатори
Латинскиcorpus ciliare
MeSHD002924
TAA15.2.03.009
FMA58295
Анатомска терминологија

Cilijarno telo ili zrakasto telo (lat. corpus ciliare) je deo ljudskog oka koji u sebi sadrži cilijarni mišić (koji kontroliše oblik očnog sočiva) i cilijarni epitel (koji proizvodi očnu vodicu). Ono je deo (uveje), sloja tkiva koje snabdeva kiseonikom i hranjivim materijama očna tkiva. Veže se sa ora serrata na mrežnjaču na korenu dužice.[1]

Anatomija[уреди | уреди извор]

Cilijarno telo je u obliku prstena zadebljanog tkiva unutar ljudskog oka, koji deli zadnju očnu komoru od staklastog tela. U sebi sadrži cilijarni mišić, krvne sudove i vlaknasto vezivno tkivo. Nabori ili cilijarni nastavci, na unutrašnjem cilijarnom epitelu izlučuju očnu vodicu u zadnju očnu komoru.

Cilijarno telo je pričvršćeno na očno sočivo preko vezivnog tkiva ili zonulskih vlakana. Opuštanje cilijarnog mišića pravi napetost na ovim vlaknima i time menja oblik očnog sočiva kako bi se ono fokusiralo svetlosni snop na mrežnjaču. Unutrašnji sloj je proziran i pokriva staklasto telo, i kontinuirani je nastavak nervnog tkiva mrežnjače.

Spoljašnji sloj je izraženo pigmentiran i nastavlja se sa pigmentnog epitela, a predstavlja ćelije mišića dilatora dužice. Ova dvostruka membrana se često smatra kontinuitetom mrežnjače i rudimentog embrionskog ostatka mrežnjače. Unutrašnji sloj je bez pigmenta, dok ne dođe do dužice koja je pigmentirana. Mrežnjača se završava na ora serrata.

Cilijarni mišiči[уреди | уреди извор]

Cilijarni mišić (lat. musculus ciliaris) je glatki parni mišić glave, koji se nalazi unutar očne jabučice ili u sastavu cilijarnog tela. Sačinjavaju ga dve grupe vlakana: uzdužna (lat. fibrae meridionales) i kružna (lat. fibrae circulares). Prva su lokalizovana površinski i pružaju se u pravcu meridijana, dok su druga smeštena unutra i prostiru se u vidu prstena.[2][3][4]

Inervacija[уреди | уреди извор]

Cilijarno telo i nejgovi mišići, inervisani su od strane parasimpatičkog nervnog sistema preko parasimpatičkih vlakana okulomotornog živca, koja ovde dospevaju iz cilijarnog gangliona preko kratkih cilijarnih živaca.

Funkcija[уреди | уреди извор]

Cilijarno telo ima tri funkcije: Akomodaciju oka — koja se zasniva na dejstvu mišića oka, odnosno tokom prilagođavanja jačine prelamanja svetlosti u zavisnosti od blizine posmatranog objekta. Kada su posmatrani predmeti bliži, cilijarni mišić se kontrahuje i tako povećava sagitalni prečnik očnog sočiva čime se povećava njegova prelomna moć. U toku posmatranja udaljenih predmeta, dešava se obrnut proces. Osim ovoga, cilijarni mišić utiče i na širinu prostora u delu između rožnjače i dužice (irido-kornealni ugao), pa olakšava oticanje očne vodice u Šlemov kanal.

Stvaranje očne vodice — jedna je od najvažnijih funkcija cilijarnog tela. Ona njom ishranjuje očno sočivo i mrežnjaču, a učestvuje i u uklanjanju otpadnih materija iz ovog područja oka.

Pružanje oslonca zonularnim vlaknima

Klinički značaj[уреди | уреди извор]

Lekovi za lečenje glaukoma deluju na cilijarno telo kao glavnu strukturu koja je odgovorna za stvaranje očne vodice: sniženjem lučenja očne vodice smanjuje se intraokularni pritisak.[5]

H20. — Zapaljenje dužice i zrakastog tela[уреди | уреди извор]

Bolest Šifra MKB10 i latinski naziv Slika Karakteristike
Zapaljenje dužice i zrakastog tela H20Iridocyclitis (uveitis anterior) Anterior-uveitis.jpg Zapaljenje dužice i zrakastog tela ili uveitis anterior (lat. iridociklitis) je istovremeni zapaljenjski proces prednjeg segmenta ljudskog oka, lokalizovan na dužici ili irisu (lat. iritis) i zrakastom telu (lat. corpus ciliare) (lat. ciclitis). Kako su dužica i zrakasto telo su delovi srednjeg omotoča odnosno sudovne opne oka u veoma bliskom anatomskom odnosu, zapaljenski proces obično u isto vreme zahvata i dužicu i zrakasto ili cilijarno telo, što se još naziva i uveitis anterior.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cassin, B. and Solomon, S. Dictionary of Eye Terminology. Gainesville, Florida: Triad Publishing Company, 1990.
  2. ^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  3. ^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  4. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  5. ^ Pavan dr. Joško, "Bolesti oka", Zagreb 2003.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
  • Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija.2000. ISBN 978-86-387-0604-4..

Videti još[уреди | уреди извор]