Tubokurarin hlorid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Curare)
Tubokurarin hlorid
Klinički podaci
Prodajno imeCurare, Delacurarine, Jexin, Tubarine
Drugs.comchloride.html Monografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1-2 h
Identifikatori
CAS broj6989-98-6 ДаY
ATC kodM03AA02 (WHO), M03AA04
PubChemCID 6000
DrugBankDB01199 ДаY
ChemSpider5778 ДаY
ChEBICHEBI:9774 ДаY
ChEMBLCHEMBL1687 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC37H41N2O6
Molarna masa609,731
  • [H][C@@]12CC3=CC=C(OC4=C5C(CC[N+](C)(C)[C@]5([H])CC5=CC(OC6=C(OC)C=C(CCN1C)C2=C6)=C(O)C=C5)=CC(OC)=C4O)C=C3
  • InChI=1S/C37H40N2O6/c1-38-14-12-24-19-32(42-4)33-21-27(24)28(38)16-22-6-9-26(10-7-22)44-37-35-25(20-34(43-5)36(37)41)13-15-39(2,3)29(35)17-23-8-11-30(40)31(18-23)45-33/h6-11,18-21,28-29H,12-17H2,1-5H3,(H-,40,41)/p+1/t28-,29+/m0/s1 ДаY
  • Key:JFJZZMVDLULRGK-URLMMPGGSA-O ДаY

Tubokurarin hlorid je organsko jedinjenje, koje sadrži 37 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 609,731 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 7
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 5,4
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -9,0
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 80,6

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tubokurarin_hlorid&oldid=27604708”