Diboran

Из Википедије, слободне енциклопедије
Diboran
Stereo skeletal formula of diborane with all explicit hydrogens added and assorted measurements
Ball and stick model of diborane
Nazivi
IUPAC naziv
Diboran(6)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.039.021
EC broj 242-940-6
RTECS HQ9275000
Svojstva
B2H6
Molarna masa 27,67 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Gustina 1,216 g/dm3
Tačka topljenja −16.485 °C (−29.641 °F; −16.212 K)
Tačka ključanja −925 °C (−1.633 °F; −652 K)
Struktura
Geometrija molekula Tetraedralna (za bor)
Dipolni moment 0 D
Opasnosti
38 °C (100 °F; 311 K)
Srodna jedinjenja
Srodne jedinjenja bora
Dekaboran
BF3
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Diboran je hemijsko jedinjenje, koje se sastoji od bora i vodonika sa formulom B2H6.[1] [2] On je bezbojni gas na sobnoj temperaturi sa repulzivno slatkim mirisom. Diboran se dobro meša sa vazduhom, lako formirajući eksplozivne smeše. Diboran se spontano pali u vlažnom vazduhu na sobnoj temperaturi. Sinonimi su boroetan, bor hidrid, i dibor heksahidrid.

Diboran je ključno jedinjenje bora sa mnoštvom primena. Ovo jedinjenje je klasifikovano kao "endotermno", što znači da je njegova toplota formiranja, ΔH°f pozitivna (36 kJ/mol). Uprkos njegove termodinamičke nestabilnosti, diboran je kinetički robustan i manifestuje ekstenzivnu hemiju, većina koje je vezana za gubitak vodonika.

Opšta formula borana[уреди]

Četiri serije borana sa jednim klasterom imaju sledeće opšte formule, gde je "n" broj atoma bora:

Tip Formula Napomena
klozo− BnHn2− Neutralni BnHn+2 borani nisu poznati
nido− BnHn+4
arahno− BnHn+6
hifo− BnHn+8 samo su adukti poznati

Takoše postoje serije supstituisanih neutralnih hiperklozo-borana koji imaju teoretsku formulu BnHn. Primeri su B12(OCH2Ph)12, koji je stabilni derivat hiperklozo-B12H12.[3]

Reference[уреди]

  1. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  2. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  3. Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B12(OCH2Ph)12: A Stable Derivative of hypercloso-B12H12”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664—1667. doi:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O. 

Literatura[уреди]

  • H. C. Brown; H. C. (1975). Organic Synthesis via Boranes. New York: John Wiley. ISBN 0-471-11280-1. 

Spoljašnje veze[уреди]